Zastori od ovog elementa su veoma efektni,
ali se ne primenjuju na većim površinama i frekventnim stazama, već u okviru
manjih ambijentalnih prostora (platoi za odmor, natkrivene terase, neopterećene
staze).
Zastor se najčešće izvodi od rezanih
oblica (čamovih ili bagremovih), prečnika 10-15cm, visine 10-12cm. Takođe može
da se pravi od obrađenih trupaca, kvadratnog ili pravougaonog preseka,
dimenzija 10/10-15/15. Oblice se postavljaju u sloj peska debljine 8-10cm, koji
je prosut preko vodopropusne podloge ili debljeg drenažnog sloja. Pre
postavljanja, ukopani delovi se premazuju bitumenom (zaštitnim slojem). Kod
slaganja međuprostore treba popuniti oblicama manjeg prečnika, a nakon slganja
spojnice se pune peskom.
Trupci koji su pravougaonog ili kvadratnog preseka slažu se jedan uz drugi, bez spojnica.
Ovakvi zastori se lepo kombinuju sa pločama, a slobodne ivice mogu lepo da se kombinuju sa zelenilom.
Zastori se takođe mogu raditi od greda (talpi). Ovakva građa se tretira sa sredsvima koja nisu otrovna za ljude i ne spira ih voda.
Daščani podovi rade se u manjim poljima. Daske se ukucavaju preko greda postavljenih u sloj peska ili šljunkovito-peskovitog materijala.
Zastori od drvenih greda i talpi pogodni su za staze koje premošćavaju nestabilan teren čime se izbegavaju povećani zemljani radovi.
Нема коментара:
Постави коментар