Vinca minor

Vinca minor

Engleski naziv:

common periwinkle

Srpski naziv:

mali zimzelen,  zimzelen, zimzelenika, paverika

Areal:

Evropa, Azija i severozapadna Afrika

Opis:

Raste u obliku grma, visokog 10 do 20cm. Stabljika je polegla i zakorenjuje se. Listovi malog zimzelena su tamnozeleni ili šareni, uski i elipsastog oblika. Najčešće cveta od ranog proleća do leta. Cvetovi nadvisuju listove i imaju po pet latica, a njihova veličina i boja zavisi od sorte. Levkasti cvetovi su veličine od 2 do 4cm, a mogu da budu beli, ružičasti, ljubičasti.

Razmnožavanje:

Reznicama ili položnicom, deljenjem bokora (mart ili u jesen) i setvom semena u proleće.

Supstrat:

Uspeva na svakom zemljištu pod uslovom da nije previše suvo, a odgovaraće mu rastresito šumsko zemljiste ili kompost od lišća pomešan sa tresetom.

Svetlost:

Mali zimzelen je dobar izbor za delove vrta koji su u senci ili u polusenci. U senci kao pokrivač tla, može da bude umesto travnjaka, a u polusenci cveta manje. Prija mu i senka ispod guste krošnje drveća, a ne smeta mu mnogo ni opalo lišće, kao ni iglice koje otpadnu sa bora. U vrtu ne treba saditi više od 20 biljaka na m².

Savet:

Mali zimzelen može da se sadi u kamenjar, jer ne traži previše zemlje oko korena, podnosi sunce i veoma retko zalivanje. Dobar je izbor za žardinjere ili velike saksije. U žardinjere se sade 4 biljke na dužni metar. Ako mu odgovara stanište i ostali uslovi, mali zimzelen će se širiti uporno. To treba imati u vidu prilikom njegovog kombinovanja sa drugim cvećem. Brzo raste, dugo cveta i ne traži skoro nikakvu negu.

Tradescantia virginiana

Tradescantia virginiana

Engleski naziv:

spider lily

Srpski naziv: 
tradeskancija, podarka

Areal:

Severna Amerika

Opis:

Višegodišnja baštanska biljka koja naraste i do 60cm u visinu. Ima uspravne i razgranate stabljike sa kopljastim listovima, bez lisne peteljke, obmotani su oko stabljike. Na vrhovima izdanaka se nalaze u grupicama pupoljci iz kojih vise cvetovi. Cvet se otvara uveče, a zatvara danju, kad je sunčano vreme. Ako je oblačno, cvet je otvoren celi dan. Cvetovi su bele, ljubičaste, plave ili roze boje. Cveta od kraja (maja) juna do avgusta.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava deobom bokora rano u proleće ili u jesen, kao i setvom semena.

Supstrat:

Veoma je malih zahteva u odnosu na zemljište, ali najduže cveta na vlažnom, svežem i hranjljivom.

Svetlost:

Dobro uspeva na otvorenim, sunčanim, do polusenovitim mestima.

Zalivanje:

Zahteva obilnu vlažnost.

Savet:

Lepo izgleda kad se posadi uz ivičnjake i okolo gredica. Pošto se brzo širi, može da se koristi i kao pokrivač tla, na mestima ispod drveća ili žbunja. Može da izazove alergije na koži.

Stachys lanata

Stachys lanata

syn. Stachys lanata

syn. Stachys olympica

Engleski naziv:

lamb's-ear, woolly hedgenettle

Srpski naziv:

zečje uši

Aeal:

Turska, Armenija, Iran

Opis:

Cveta u kasno proleće i rano leto. Cvetovi su mali, beli ili ljubičasto-rozi. Ova biljka je trajnica, obično gusto prekrivena sivim ili srebrno-belim, svilenkastim listovima. Pod nazivom "zečije uši", "magareće uši", "jagnjeće uši", se spominju zbog zakrivljenog oblika lista, koji je prekriven belim mekim krznom poput kose. Listovi su debeli i pomalo naborani, gusto pokriveni na obe strane sa sivo-srebrnim svilenkastim dlakama. Sa ivične strane boja lista prelazi u srebrno-belu. Suprotno su raspoređeni na stabljikama, veličine 5-10cm, duguljasto-eliptičnog oblika, postupno se sužavaju na zaobljenim vrhovima. Čaše cvetova su zvonastog oblika, blago zaobljeni 1,2cm veličine. Cvetne stabljike su uspravne, razgranate, imaju tendenciju da rastu u četvorougaonom obliku.

Razmnožavanje:

Deljenjem bokora tokom cele godine.

Supstrat:

Dobro uspeva na svakom zemljištu.

Svetlost:

Voli otvorena, sunčana do slabo zasenjena mesta.

Solidago canadensis

Solidago canadensis

Engleski naziv:

Canada goldenrod, Canadian goldenrod

Srpski naziv:

zlatnica, kanadska štapika, zlatošipka, zlatni prut, čelebi-grana, štapika, zlatna rozga, drijemavica

Areal:

Severna Amerika

Opis:

Biljka visine 1-2m. Solidago spada u red visokih biljaka, uspravne je i tanke stabljike, koja je na gornjem delu jako razgranata, a duž stabljike se nalaze linije belih dlačica. Listovi su duguljasto kopljasto-ovalni i dlakavi, sitno nazubljeni, donji s peteljkom i na rubu testerasti, a gornji bez peteljki (sede na stabljici biljke). Sa gornje strane (lica) su tamno zelene boje a na donjoj strani (naličju) su svetlo zeleni. Krajem juna dostiže pun rast i počinje sa otvaranjem mnogobrojnih, sitnih cvetova veličine oko 5 mm, jarko-žute boje (mladi cvetovi) do zagasito-žute boje (stariji cvetovi), skupljenih u cvat koja je u obliku metlice/perjanice sa jako razgranatim pojedinim izbojcima. Lepo miriše, a pojedine vrste proizvode obilje nektara te su joj glavni oprašivači medonosne pčele, a u nešto manjoj meri i bumbari i leptiri.

Razmnožavanje:

Razmnožava se deljenjem bokora u jesen ili u proleće, ili leti zelenim reznicama.

Supstrat:

Zemljište treba da je umereno vlažno i hranjljivo.

Svetlost: 
Uspeva na sunčanim i otvorenim položajima.

Bolesti i štetočine:

Gusenice mnogih insekata hrane se lišćem i drugim delovima ove dekorativne biljke. Od bolesti, jedino pepelnica može stvarati probleme, što se može sprečiti sadnjom biljke na sunčana, prozračna mesta.

Savet:

Kako bi ste sprečili haotično rasejavanje biljke, potrebno je precvetale cvetove odrezati pre formiranja semena. 

Santolina viridis

Santolina viridis

Engleski naziv:
green lavender cotton
Srpski naziv:
santolina, svetolin
Arel:
Mediteran
Opis:
Biljka visine 30-60cm. Lisnodekorativna vrsta. Cvetovi su žute boje. Cveta u eriodu jul-avgust.
Razmnožavanje:
Vegetativno - vršnim reznicama krajem leta ili u rano proleće.
Supstrat:
Odgovara bašensko zemljište koje je bogato humusom.
Svetlost:
Dobro se razvija na otvorenim, sunčanim mestima.

Santolina chamaecyparissus

Santolina chamaecyparissus

Engleski naziv:

cotton lavender, lavender-cotton
Srpski naziv:
santolina
Areal:
Mediteran
Opis:
Biljka je visine 30-60cm. Ima srebrnkaste vunaste listove i žute cvetove koji liče na dugme. Cveta tokom leta, od jula do avgusta.
Razmnožavanje:
Razmnožava se vegetativno - vršnim reznicama krajem leta ili u rano proleće.
Supstrat:
Voli baštensko zemljište koje je bogato krečnjakom.
Svetlost:
Odgovaraju topli i sunčani položaji.
Temperatura:

Otporna je na hladne temperature do -15°C.

Zalivanje:
Ne toletiše suvišnu vlagu u zemljištu.
Orezivanje:
Svake godine biljku treba orezati da ne bi izgubila okruglu formu.
Savet:
Eterična ulja santoline upotrebljavaju se u medicini, a u kulinarstvu koristi se kao dodatak čorbama i umacima. Korisna je za sprečavanje moljaca u ormarima.

Rudbeckia laciniata

Rudbeckia laciniata

Engleski naziv:

cutleaf coneflower
Srpski naziv:
rudbekija, pupavica
Areal:
Severna Amerika
Opis:
Raste jako visoko, od 60cm pa sve do 2m, zbog toga je potrebno praviti veći razmak između biljaka. Cvetovi su žute boje. Cveta od juna do septembra.
Razmnožavanje:
Najlakše se razmnožava vegetativno-deljenjem odraslih, dobro razvijenih bokorastih biljaka, rano u proleće. Mogu se razmnožavati i setvom senea u rano proleće (aril-maj).
Supstrat:
Zemljište treba da bude polupropusno, dobro nađubreno i umereno vlažno.
Svetlost:
Najbolje se razvija na otvorenim, sunčanim do slabo zasenjenim mestim.
Savet:
Pošto biljka raste u visinu potrebni su podupirači. Može da se koristi kao rezani cvet.

Phlox paniculata

Phlox paniculata

Engleski naziv:
fall phlox, garden phlox, perennial phlox, summer phlox

Srpski naziv:
plamenac, floks
Areal:
Severna Amerika
Opis:
Visoke vrste narastu od 70-80cm i veoma su dekorativne. Listovi su joj elipsoidnog oblika, zašiljeni prema vrhu, uspravne stabljike i bokorastog rasta. Cvetaju u mirisnim grozdastim cvastima, u nijansama ružičaste, bele, ponekad boje ciklame, a postoje i šatirane vrste. Cveta tokom ljeta od juna do augusta i tad je prekrivena bujnim cvetovima.
Razmnožavanje:
Setva semena, a mnogo češće reznicama u proleće, mada mogu i deljenjem bokora u jesen ili u toku leta.
Supstrat:
Biljka voli vlažno mesto, u blizini vode ili izloženo padavinama, ali dobro drenirano i bogato humusom. 
Svetlost:
Najbolje raste u polusenci, sunčano mesto podnosi ako joj odgovara mikroklima. 
Zalivanje:
Voli obilno i redovno zalevanje kišnicom ili odstajalom vodom. 
Savet:
Na jakom suncu često oboli od plemenjače pa je treba prskati preparatima na bazi bakra. U jesen nanesite zreo kompost oko biljke, a na proleće u zemljište u zoni korena dodajte piljevinu. U maju bi trebalo da biljke dodatno prihranite tečnim đubrivom.