Euphorbia tirucalli

Euphorbia tirucalli

Engleski naziv:

• Pencil treeaveloz, firestick plants, Indian tree spurge, naked lady, pencil cactus, sticks on fire, milk bush
  

Srpski naziv:

• olovke stabla, prst stabla, mleko grma, prst kaktus 

Areal:
Afrika i Indija
Opis:
Nisko drvo ili žbun visine 6-10m.
Svetlost:
Zahteva sunčane položaje za dobar rast.
Temperatura:
Prosečna temperatura noću je 18ºС, a dnevna 24ºС, za dobar rast.
Zalivanje:
Zemljište treba da se prosuši pre ponovnog zalivanja.
Savet:
Može se orezivati prema volji, ali budite oprezni – biljka sadrži vrlo otrovan mlečni sok, a može iritirati kožu i oči. 

Aster novae-angliae

Aster novae-angliae

Engleski naziv:

• New England aster

Srpski naziv:

• oštrolisni zvezdan, engleski zvezdan

Arela:
Evropa i Azija
Opis:
Biljka visine do 1m. Cvetovi su ružičaste do ljubičaste boje. Cveta od septembra do kraja oktobra.
Razmnožavanje:
Može da se razmnožava setvom semena (april-maj). Rasad se jednom pikira, a u jesen se iznosi na stalno mesto. Takođe, može da se razmnožava i deljenjem bokora posle cvetanja ili reznicama u proleće.
Supstrat:
Zahteva suglinasta, slabo kisela do neutralna, propustljiva, umereno vlažna zemljišta.
Svetlost:
Najbolje se razvija na sunčanim do polusenovitim mestima.

Euphorbia resinifera

Euphorbia resinifera

Enlgeski naziv:

• Resin spurge, Moroccan Mound, Official Spurge

Areal:
Maroko
Opis:
Raste kao žbun visine do 60cm. Biljka sadrži otrovan sok koji može izazvati iritacije na koži.

Armeria maritima

Armeria maritima

Engleski naziv:

• thrift, sea thrift, sea pink

Srpski naziv:

• primorski karanfil, babina svila, holandska trava

Opis:

Biljka visine 10-15cm. Cvetovi roze, crvene i bele boje. Cveta kraje maja pa do jula. Da bi se podstaklo cvetanje, precvetale cvetove treba redovno uklanjati.

Razmnožavanje:

Razmnožava se deobom busena odmah posle cvetanja ili setvom semena u lejama na otvorenom polju.

Supstrat:

Najbolje se razvija u srednje plodnom, lako propusnom zemlištu.

Svetlost:
Zahteva otvorena sunčana mesta za dobar razvoj.

Zalivanje:

Ne zahteva više vlage, a ni često zalivanje. Previše vlage može izazvati truljenje korena, a veoma brzo i cele biljke. Kada je zemljiše suviše teško i nepropusno, može se dodati sitniji šljunak, pesak i humus.

Savet:
Veoma je otporna i laka za negu. Pogodna je za kamenjare, mešovite leje, bordure u vrtu. Izgleda lepo i kao rezano cveće u vazi, a može da se gaji i u saksiji koja se unosi tokom zime.

Arabis albida

Arabis albida

Engleski naziv:

• Double Rock Cress, Wall Rock Cress, Arabis albida, Caucasian Rock Cress

Opis:

Biljka visine 10-20cm. Cvetovi su bele boje. Zimzelena vrsta. Cveta rano u proleće (mart-april).

Razmnožavanje:

Sorte sa prostim cvetovima se razmnožavaju setvom semena, a sorte sa punim cvetovima reznicama od stabla. Najlakše se razmnožavaju podelom bokora posle cvetanja.

Posebni zahtevi:

Ima male zahteve u odnosu na uslove sredine. Najbolje se razvija na sunčanim mestima, u suvom i lakom propustljivom zemljištu.

Aquilegia hybrida

Aquilegia hybrida

Engleski naziv:

• Hybrid columbine

Opis:

Biljka visine 50-100cm. Cvetovi su bele, žute i ljuičaste boje. Cveta od sredine maja do kraja juna.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava setvom semena direktno na otvoreno polje rano u proleće ili u jesen. Takođe, može da se razmnožava i deljenjem bokora u jesen.

Supstrat:

Dobro raste u svežem, dobro nađubrenom, srednje dubokom baštenskom zemljištu.

Svetlost:

Najbolje se razvija na slabo do poluzasenjenim mestima.

Zalivanje:

Zahteva redovno zalivanje, ali ne podnosi suvišnu vlagu u dužem periodu.

Anemone japonica

Anemone japonica

Srpski naziv:

• japanska šumarica

Opis:
Biljka visine 60-100cm. Cvetovi bele, roze i crvene boje. Cveta veoma dugo, od sredine avgusta do oktobra.
Razmnožavanje:
Korenskim reznicama pre ili posle cvetanja, kao i zelenim reznicama u leto.
Supstrat:
Uspeva u hranjljivom, svežem, slabo-kiselom do neutralnom zemljištu.
Svetlost:
Dobro raste na polusenovitim do osunčanim mestima.
Zalivanje:
Treba je obilno zalivati tokom sušnih letnjih perioda.

Zastori od drvene građe

Zastori od ovog elementa su veoma efektni, ali se ne primenjuju na većim površinama i frekventnim stazama, već u okviru manjih ambijentalnih prostora (platoi za odmor, natkrivene terase, neopterećene staze). 

Zastor se najčešće izvodi od rezanih oblica (čamovih ili bagremovih), prečnika 10-15cm, visine 10-12cm. Takođe može da se pravi od obrađenih trupaca, kvadratnog ili pravougaonog preseka, dimenzija 10/10-15/15. Oblice se postavljaju u sloj peska debljine 8-10cm, koji je prosut preko vodopropusne podloge ili debljeg drenažnog sloja. Pre postavljanja, ukopani delovi se premazuju bitumenom (zaštitnim slojem). Kod slaganja međuprostore treba popuniti oblicama manjeg prečnika, a nakon slganja spojnice se pune peskom.

Trupci koji su pravougaonog ili kvadratnog preseka slažu se jedan uz drugi, bez spojnica.

Ovakvi zastori se lepo kombinuju sa pločama, a slobodne ivice mogu lepo da se kombinuju sa zelenilom. 

Zastori se takođe mogu raditi od greda (talpi). Ovakva građa se tretira sa sredsvima koja nisu otrovna za ljude i ne spira ih voda.

Daščani podovi rade se u manjim poljima. Daske se ukucavaju preko greda postavljenih u sloj peska ili šljunkovito-peskovitog materijala.

Zastori od drvenih greda i talpi pogodni su za staze koje premošćavaju nestabilan teren čime se izbegavaju povećani zemljani radovi.

Anchusa myosotidiflora

Anchusa myosotidiflora Lehm.

syn.  Brunnera macrophylla (Adans.) I.M.Johnst.

Engleski naziv:

• Siberian bugloss, great forget-me-not, heartleaf

Srpski naziv:

• spomenak, nezaboravak

Opis:
Biljka visine 30-40cm. Cvetovi su pave boje. Cveta u periodu april-maj.
Razmnožavnaje:
Razmnožava se setvom smena i deljenjem bokora.
Supstrat:
Zahteva baštensko, neutralno, umereno vlažno humusno zemljište.
Svetlost:
Raste na senovitim do polusenovitim mestima.

Amsonia salicifolia

Amsonia salicifolia

Engleski naziv:

• blue star

Opis:
Biljka visine 60-80cm. Cvetovi plave boje. Cveta od raja marta do kraja juna.
Razmnožavanje:
Može da se razmnožava deobom bokora u jesen, ređe reznicama i setvom semena.
Supstrat:
Odgovara joj neutralna do slabo alkalna, mereno vlažna baštenska zemlja.
Svetlost:
Dobro se razvija na osunčanim mestima, podnosi i slabiju zasenu.

Myosotis alpestris - spomenak

Simbol ljubavi koja nikada ne umire

Rod je dobio ime po latinskoj reči myos što znači miš, jer su mu listovi nalik na mišje uvo. 

Legenda kaže da su u srednjem veku vitez i izabranica njegovog srca šetali pored reke. Devojka je ugledala prelepo plavo cveće koje je raslo blizu obale i zamolila je viteza da joj ga ubere. Kada se vitez ispružio ka cveću da bi ga ubrao, okliznuo se i pao u reku. Težak oklop ga je sprečio da pliva, i počeo je da tone. Pošto je ubrao željeno cveće za devojku potonuo je uz uzvik: "Ne zaboravi me"! Otada je ovaj cvet postao poznat kao nezaboravak, i svojim imenom asocira na pravu ljubav, ljubav koja nikada ne umire.

U viktorijnskom jeziku cveća spomenak je simbol verne i prave ljubavi, i zato su ga često nosile dame u znak vernosti i trajne ljubavi.

Engleski kralj Henri IV uzeo je ovaj cvet za svoj simbol za vreme izganstva 1398.god. Taj simbol je zadržao i po povratku u Englesku sledeće godine. 

U Nemačkoj se u XV veku smatralo da one koje nose ovaj cvet neće biti zaboravljene od strane svojih ljubavnika. 

Nezaboravak - tajni simbol masonerije

Mali plavi cvet nezaboravak je konspirativni simbol masonerije. Prvi put je upotrebljen 1926. na godišnjoj konvenciji bremenske masonske lože. Istovetna značka sa nezaboravkom nosila se 1938. tokom "humanitarne" kampanje prikupljanja novca koju su nemački nacisti organizovali da bi državne fondove za socijalno staranje preusmerili ka industriji oružja. Masoni su odlučili da stalno nose ove značke kao tajni znak raspoznavanja, budući da su ove bedževe prolaznici na ulicama smatrali za nacistički znak.

Achillea millefolium - Hajdučka trava

Latinsko ime je dobila po grčkom mitskom junaku Ahileju, koji je prema predanju privijao ovu biljku na rane. Predpostavlja se da je naše ime, Hajdučka trava, dobila zato što su je hajduci privijali na otvorene rane i uboje, jer ubrzava zgrušavanje krvi i zaustavlja krvarenje.

Hemijski sastav biljke:
Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Eterično ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol. 

Primena:
Koristi se protiv nesvestice, migrene, nagona za povraćanjem, kod oboljenja očiju praćenih sekretom i suzenjem, kod jakih bolova u očima i krvarenjem iz nosa. Ova biljka direktno deluje na koštanu srž i podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pored navedenih tegoba pomaže i kod krvarenja iz pluća i želuca, kod hemoroida koji jače krvare, kao i kod pritiska u želucu i jake žgaravice. Upotrebljava se kao antitrobičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze. Ima i snažno antibakterijsko dejstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide i sl. Uglavnom je lekovita biljka za ženske bolesti. Hajdučka trava čisti i jača krv. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovnih menstruacija, šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva. Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem i to ujutro i uveče. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma takođe leči hajdučka trava. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu.

Velike količine mogu uzrokovati glavobolju, a dugotrajna upotreba alergijski osip i osetljivost kože na sunce.
Skupljanje:
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25cm, ili se sakuplja samo cvast dužine samo 2cm. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Čaj:
Jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Tinktura:
Cvetovima hajdučke trave, ubranim na suncu, do grlića napuniti bocu i preliti rakijom od žita, ili voćnom rakijom jačine 38-40%, te na suncu ili blizu izvora toplote ostaviti 14 dana.
Mast:
Dobro ugrejati 90g neosoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 15g svežeg isitnjenog cveta hajdučke trave i 15g sitno nasečenih listova maline. Pustiti da baci dva do tri ključa, promešati i skloniti sa vatre. Sledećeg dana masu zagrejati, procediti kroz platno i njome napuniti pripremljene čiste tegle. Mast čuvati u frižideru!

Sedeća kupka:
100g hajdučke trave (cele biljke) preko noći ostaviti u hladnoj vodi, sledećeg dana zagrevati dok ne provri, a potom dodati vodi za kupanje.

Achillea millefolium

Achillea millefolium L.

Engleski naziv:

• yarrow

Srpski naziv:

• hajdučka trava hajdučica, sporiš, stolisnik, jalov mesečenjak, kunica

Opis:

Biljka visine od 7-70cm. Rizom je tanak i horizontalan. Cvetovi bele boje. Cveta tek druge godine posle setve, kraj maja pa do oktobra.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava deljenjem bokora posle cvetanja ili u rano proleće, kao i reznicama i setvom semena.

Supstrat:

Nisu zahtevne prema zemljištu, a najbolje se razvijaju na oceditom, do 20cm obrađenom zemljištu.

Svetlost: 
Obilno i dugo cvetaju na sunčanim do slabo zasenjenim položajima.

Savet: Vrsta je otporna na sušu.

Achillea filipendulina

Achillea filipendulina

Engleski naziv:

• yarrow, fernleaf yarrow, milfoil, nosebleed

Areal:

jugozapadna Azija

Opis:

Biljka naraste 1-1.3m visine. Cvetovi su žute boje. Cveta od sredine juna do sredine septembra.

Razmnožavanje:

Lako se razmnožava deljenjem bokora posle precvetavanja ili u rano proleće. Takođe, može da se razmnožava reznicama i setvom semena.

Savet:

Obilno i dugo cveta na sunčanim do slabo zasenjenim mestima. Ova vrsta nije zahtevna prema zemljištu, ali najbolje se razvija na oceditom, do 20cm obrađenom zemljištu. Otporna je na sušu.

Euphorbia pulcherrima

Euphorbia pulcherrima

Syn. Poinsettia pulcherrima

Engleski naziv:

• poinsettia

Srpski naziv:

• Božićna zvezda

Areal:
Meksiko
Opis:
U prirodi raste kao grm do 3m visine, a kao saksijska biljka 30-45cm. Ono što mi nazivamo cvetovima u stvari su listići – brakteje (lažni cvetovi crvene, žute, narandžaste, bele i krem boje dugi i do 25cm) koji okružuju gotovo neprimetne cvetove. Cvet je vrlo mali i sastoji se od zelenih ili žutih bobica, sakupljenih u štitastu cvast na kraju grane, okruženih vencem listova koji u vreme cvetanja dobijaju sjajnu i intezivnu crvenu boju. Uloga brakteja je da različitim bojama privuku insekte koji oprašuju biljku. 
Razmnožavanje:
Lako razmnožava iz pelcera, najbolje u junu. Pelcere veličine oko 10 cm bi trebalo do polovine potopiti u vruću vodu i tako držati 3-4 sata kako bi se sprečilo isticanje mlečnog soka jer on se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice tako da žile ne mogu da poteraju pa takve reznice propadaju. Odsečeni delovi se mogu ožiliti u mešavini zemlje i šljunka na temperaturi od 21°C, pod folijom ili staklom. Ožiljavanje traje 2-3 nedelje i preporučuje se korišćenje fitohormona za ožiljavanje u malim saksijama, obavezno ih redovno zalivajte i prskajte listove. Ubrzo po presađivanju pojaviće se mladi izdanci. Ponovo je presadite 4-6 nedelja pre cvetanja. Na glavnoj biljici, sa koje su uzeti pelceri, mlečni sok treba odmah posuti pepelom od cigarete, suvim peskom ili prašinom drvenog uglja. Gubitak soka oslabljuje biljku, pa ukoliko ga je mnogo isteklo ne postiže se ponovo cvetanje.
Supstrat:
Voli mekanu, dobro nađubrenu, humusnu zemlju uz dodatak malo peska.

Svetlost:
Traži dosta svetlosti, ali joj najviše odgovara filtrirana svetlost, jer direktni sunčevi zraci mogu oštetiti listove.
Temperatura:
Idealna temperatura na kojoj raste je 12-25°C, a optimalna temperatura za vreme cvetanja je između 15-18°C. Posle opadanja brakteja božićnu zvezdu treba ostaviti da miruje oko 2 meseca na nešto nižoj temperaturi (12-16°C), kako bi biljka mogla cvetati i sledeće zime. U periodu mirovanja zalivati oskudno, dopuštajući da se kompost gotovo isuši. 
Vlažnost vazduha:

Potrebna joj je velika vlažnost vazduha, stoga valja prskati svaki dan zeleni deo biljke pazeći da brakteje i cvetovi ostanu neprskani. Drži se u podmetaču s vlažnim kamenčićima, ali bi trebalo voditi računa da ne bude ni preobilno zalivana.
Orezivanje:
Kada Božićna zvezda završi sa cvetanjem i krene da otpada (negde u martu) sve grane skratite oštrim nožem na oko 10-15 cm ili na jednu trećinu njene ukupne visine, iznad korenovog čvora (mesto grananja), da bi se omogućilo cvetanje sledeće godine, zato što se cvet formira na jednogodišnjim granama. Stavite je na malo hladnije mesto (najniže na oko 10-15°C), sklonite sa direktnog sunca i smanjite zalivanje.
Savet:

Da bi procvetala, zahteva najmanje 12 do 14 sati tame svake večeri pa zato i kažu za nju da je biljka kratkog dana. Da bi se unapredilo cvetanje krajem oktobra biljku treba prekriti tamnim platnom, kutijom ili nekim sličnim tamnim neprozirnim materijalom u trajanju od najmanje 14 sati dnevno (od podneva do narednog jutra) svakog dana. Ovako skraćivanje dana treba vršiti svakodnevno oko 8 nedelja. Ukoliko do biljke dopre i tračak svetla narušiće proces formiranja crvenih listova. Kada jednom procveta ne bi je trebalo mnogo pomerati sa mesta na kome se nalazi, jer se lako može dogoditi da sama biljka odbaci cvetove, čak i listove.

Acanthus mollis

Acanthus mollis L.

Engleski naziv:

• bear's breeches, sea dock, bearsfoot, oyster plant

Srpski naziv:

• medveđe pantalone, meki primog

Areal:
mediteranska regija Portugala, severozapadna Afrika, istočna Hrvatska
Opis:
Dostiže u proseku 30-80 cm visine, ima sjajno tamno zeleno lišće, meko na dodir, do 40 cm duge i 25 cm široke, sa dugom peteljkom. Cvast je cilindrična veličine 30-40 cm i mogu proizvesti do 120 cvjetova. Cvetovi su cevasti, belkasto-ljubičasto-roze boje. Svaki cvet je do 5 cm veličine. Ova vrsta cveta u kasno proleće ili rano leto, od maja do augusta.
Razmnožavanje:

Setva semena, deljenje i korenske reznice. Oprašivanje vrše samo pčele ili bumbari i to dovoljno veliki damogu doći do nektara na dnu cevi. Plod je jajolik kapsula sadrži dve do četiri velike crne semenke. Imaju tendenciju jakog i brzog širenja na velike prostore. Mogu poživeti i nekoliko desetine godina. Osim razmnožavanja putem semena, deljenjem gomolja i iz zaostalih delova korana, biljka se može razmnožavati i reznicama koje se uzimaju krajem jeseni ili početkom zime. Ukoliko ih sejete, seme se sadi početkom proleća i već za 20 dana će klijati na temperaturi od 15ºС. Seme podseća na suvu šljivu (samo je sitnije)
Supstrat:
Nije zahtevna po pitanju zemljišta, može rasti u peskovitim ali i ilovastim zemljištima.
Svetlost:
Najviše joj odgovara da je posađena na sunčanom delu bašte, ali dobro podnosi i zasenu ili pod listopadnim drvećem.
Zalivanje:
Voli bogato i vlažno zemljište, nikada nemojte da dozvolite da se biljka osuši.
Štetočine i bolesti:
Napada je pepelnica, gljivične i katerijske bolesti listova.