Achillea millefolium - Hajdučka trava

Latinsko ime je dobila po grčkom mitskom junaku Ahileju, koji je prema predanju privijao ovu biljku na rane. Predpostavlja se da je naše ime, Hajdučka trava, dobila zato što su je hajduci privijali na otvorene rane i uboje, jer ubrzava zgrušavanje krvi i zaustavlja krvarenje.

Hemijski sastav biljke:
Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Eterično ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol. 

Primena:
Koristi se protiv nesvestice, migrene, nagona za povraćanjem, kod oboljenja očiju praćenih sekretom i suzenjem, kod jakih bolova u očima i krvarenjem iz nosa. Ova biljka direktno deluje na koštanu srž i podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pored navedenih tegoba pomaže i kod krvarenja iz pluća i želuca, kod hemoroida koji jače krvare, kao i kod pritiska u želucu i jake žgaravice. Upotrebljava se kao antitrobičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze. Ima i snažno antibakterijsko dejstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide i sl. Uglavnom je lekovita biljka za ženske bolesti. Hajdučka trava čisti i jača krv. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovnih menstruacija, šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva. Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem i to ujutro i uveče. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma takođe leči hajdučka trava. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu.

Velike količine mogu uzrokovati glavobolju, a dugotrajna upotreba alergijski osip i osetljivost kože na sunce.
Skupljanje:
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25cm, ili se sakuplja samo cvast dužine samo 2cm. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Čaj:
Jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Tinktura:
Cvetovima hajdučke trave, ubranim na suncu, do grlića napuniti bocu i preliti rakijom od žita, ili voćnom rakijom jačine 38-40%, te na suncu ili blizu izvora toplote ostaviti 14 dana.
Mast:
Dobro ugrejati 90g neosoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 15g svežeg isitnjenog cveta hajdučke trave i 15g sitno nasečenih listova maline. Pustiti da baci dva do tri ključa, promešati i skloniti sa vatre. Sledećeg dana masu zagrejati, procediti kroz platno i njome napuniti pripremljene čiste tegle. Mast čuvati u frižideru!

Sedeća kupka:
100g hajdučke trave (cele biljke) preko noći ostaviti u hladnoj vodi, sledećeg dana zagrevati dok ne provri, a potom dodati vodi za kupanje.