v Pečena glina – tradicionalna grnčarija čiji izgled može da varira od kvaliteta gline, načina pečenja i izrade. Prednost ovog materijala je njegova poroznost koja omogućava da se lako uoče potrebe za novim zalivanjem. Izbor formi i dizajna je skoro beskonačan. Pošto su mnoge saksije ručno izrađene, potrebno je da se proveri da nema nedostataka i da se posebno proveri njihova stabinost.
v Sintetička guma – pod ovim nazivom najčešće se podrazumeva plastika. Većina ima sistem za rezervu vode, što predstavlja izvesnu prednost u slučaju čestog odsustvovanja. Posude od gume imaju odmerene linije, često su elegantne, sasvim prilagođene modernom enterijeru. Mogu se naći kopije saksija od pečene gline, to su modeli proizvedeni po sistemu "rotokalup". Mogu da se pokažu jako korisne u velikim dimenzijama, jer su jako male težine.
v Drvo – nekada se koristilo za pravljenje velikih sanduka za oranžerije, međutim sve manje se upotrebljava u enterijeru. Većina koja se danas može nabaviti napravljena je od tikovine. Uglavnom su velikih dimenzija, a najveća mana je osetljivost na vlagu. Retki su modeli koji imaju otvore za izbacivanje vode. Danas se uglavnom koriste kao ukrasne saksije, a biljke se nalaze u plastičnim saksijama koje se nalaze ispod drvenih.
v Keramičke i lakirane saksije – keramičke saksije čine svaku moguću ideju i dekorativnu fantaziju, ukrašene motivima u boji ili lakirane saksije od pečene gline. Mora se obratiti pažnjha da li imaju otvre za vodu, jer je često njihova estetska funkcija podređena funkcionalnoj. To su teške saksije, ali imaju veliki dekorativni značaj. Ove posude se mogu držati i napolju u toku leta, ali ih treba uneti u zatvoreno kada se pogoršaju vremenski uslovi.
v Posude sa rezervom vode – to su vodonepropustive posude koje imaju rešetku za unutrašnje razdvajanje, povezanu za platno ili drugu filter tkaninu uronjenu u vodu. Tkanina se nakvasi vodom, koja se prenje prema humusu, shodno pojavi kapilarnosti. Ovaj sistem funkcioniše sve dok zemlja ne bude potpuno zasićena. Ovaj način čuvanja biljaka nam omogućava malo neredovnije zalivanje. Koristi se samo ako nije moguća briga o biljkama nekoliko dana. U tom slučaju rezervoar se puni do vrha, a koristi se po želji i određena količina razblaženog đubriva. Čeka se 6-10 dana do ponovnog zalivanja. U posudi sa rezervom, u koju se stalno sipa voda, zemlja se brzo pretvara u gusto blato, jer je veoma blizu rešetke. Korenovi koji su privučeni vlagom, brzo uranjaju u blato i guše se. Glavna prednost ovih posuda je što omogućavaju odsustvovanje od tri nedelje bez ikakve opasnosti da će se biljka osušiti. Zalivanje je ređe, pa samim tim i nega biljaka komformnija, ali pri kupovini ovakvih posuda treba obratiti pažnju na njihov kvalitet. Loš kvalitet se lako prepozna po maloj debljini zidova posude. Kada se jednom napune humusom i pod pritiskom korenja, takve posude imaju tendenciju da se deformišu na štetu estetskog izgleda. Najbolje urađene posude imaju veliku površinu za vlaženje, što omogućava da se voda ravnomerno podeli. Sistemima sa običnom tkaninom zamera se što napajaju samo jednu frakciju zemlje. Jako je važno da takva posuda ima jasan nivo za rezrvu vode. Potreban je pokazivač kako bi se pratila količina vode kojom biljka raspolaže.
vViseće korpe – koriste se za uzgajanje biljaka sa prirodno vitkom formom ili sa padajućom formom. Predstavljaju način da se bolje iskoristi prostor i da se izbegne suviše ravan raspored biljaka. Ima ih najrazličitijih tipova. Mogu da se prave od kanapa, plastike, metalnih korpica u kombinaciji sa raznim materijalima, ali svi ovi tipovi mogu biti smešteni i na stubove ili nosače podignute na određenu visinu. Imaju nezgodnu stranu što su obložene poroznim materijalom: kokosovo vlakno, sabijeni treset, sfagnum...što ograničava zadržavanje vode. Prema tome i zalivanje mora da bude češće, ali u malim količinama.
Нема коментара:
Постави коментар