Svetlost

Biljke koriste sunčeve zrake za stvaranje hranjljivih sastojaka. Dobra osvetljenost u prostoriji se dovodi u vezu sa dobrim rastom biljke.
Svetlost je sačinjena od veoma kratkih elektromagnetnih talasa koji emituju snažan izvor energije. Biljke imaju sopstveni afinitet prema određenom spektru svetlosti. Količina svetlosti koju biljka primi može da se izmeri i izražava se u luksu (lx). Većini biljaka potrebna je količina od 5000-10 000lx da bi mogla da se razvija. Međutim potrebno je da svetla ima konstantno, najmanje 6-8 sati da bi biljka mogla normalno da se razvija. 
Položaj biljke je presudan, jer svetlost prolazeći kroz filter (prozori) se prelama i tako smanjuje ugao padanja svojih zraka. Rezultat je taj da ona gubi svoju snagu, i jačina joj opada sa prodiranjem u prostoriju. Ovaj gubitak svetlosti se povećava sa razdaljinom od prozora. Tako na primer, u prostoru od 1m u neposrednoj blizini prozora, biljka dobija maksimum svetlosti. Na udaljenosti od 2m, biljka dobija 4 puta manje svetlosti, a na udaljenosti od 3m devet puta manje.

U enterijeru se mora poštovati biološka sredina određene vrste koju želimo da gajimo.
Biljke "hlada" ne treba izlagati direktnoj svetlosti, mada to ne znači da će im prijati mesto na kome nema svetlosti. Udaljenost 4m od prozora je maksimum koje ove biljke mogu da podnesu. Zimi treba obavezno primaći biljke bliže izvoru svetlosti ili postaviti dodatno osvetljenje.
Biljkama "poluhlada" treba velika količina svetlosti, ali ta svetlost mora biti dobro filtrirana i indirektna. Ove biljke se mogu u jutarnjim časovima izložiti jakom osvetljenju, a u toku dana da se stave u hlad.
Biljke "svetlosti" su one koje traže ekstremne količine svetlosti. Ove biljke su uglavnom pustinjskog ili mediteranskog porekla.
Postoje takođe biljke "kratkog" i "dugog" dana. Ovi pojmovi se odnose na dužinu dana i jačinu svetlosti koja utiče na početak cvetanja. Biljke "kratkog" dana formiraju pupoljke koje su izložene najmanje 10 sati dnevnoj svetlosti i dovoljno je da se prekriju tankim filmom koji ne propušta svetlost nakon toga da bi procvetale. Među ove biljke se ubrajaju azaleja, begonija, kalanhoja, poinstija, hrizantema, božićni kaktus i dr. Biljke "dugog" dana traže svakog dana najmanje 12 sati jake svetlosti da bi procvetale. U ove biljke ubrajamo: bugenvileu, muškatlu, gloksiniju, afričku ljubičicu i dr.

Izbor biljaka prema jačini svetlosti

Hlad – biljke koje se mogu postaviti na 3-4m od prozora	Adiantum, Anthurium crystallinum, Asparagus falcatus, Aspidistra, Asplenium bulbiferum, Begonia albopicta, maculata, metallica, x margaritae, Cissus rombifolia, Dracena marginata, Fetsia, Ficus pumila, Hedera, Nephrolepsis, Nidularium x odontidia, Pellea, Peperomia, Platycerium, Pteris...
Poluhlad – biljke koje se mogu postaviti na 2-3m od prozora	Anthurium, Asparagus densiflorus, Asplenium nidis, Begonia boweri, elatior, rex, rotundifolia, x tuberhzbrida, venosa, Billbergia, Cissus antartica i discolor, Cilvia, Fuchsia, Glechoma, Hedera, Impatiens hybrida, Philodendron scandens, Pilea, Rhododendron, Syngonium, Tadescantia...
Svetlost – biljke koje se mogu postaviti na 1-2m od prozora	Achimenes, Alocasia, Ananas, Araucaria, Asparagus setacus, Calceolaria, Chlorophytum, Cocos, Cordyline, Cycas, Cyclamen, Cyperus, Dieffembachia, Dracena, Ficus, Gardenia, Guzmania, Monstera, Passiflora, Philodendron, Primula, Saintpaulia, Saxifraga, Schefflera, Senecio, Sparmania, Syngonium, Thunbergia, Tilandsia, Washingtonia, Zamia...
Sunce – biljke koje se mogu postaviti na 0-1m od prozora	Acacia, Agave, Aloe, Crex, Bougaenvillea, Citrus, Cordyline australis, Euphorbia, Fortunella, Hibiscus, Jasminum, Kalanchoe, Nerium, Pelargonium, Strelitzia, Tecoma, Yucca...

Osveteljenje u enterijeru
Biljke nikada ne pate od prevelike osvetljenosti u enterijeru. Mnogo je češći slučaj da im svetlost nedostaje. Zimi, dodatno osvetljenje je skoro neophodno, za sve cvetne biljke u saksijama koje su na udaljenosti od prozora većoj od 1m. U slučaju dodatnog osvetljenja mogu se pokazati jako korisne sijalice ili flurascentne cevi tipa "dnevna svetlost", koje su bogate ultravioletnim zracima.

Leti u vreme najvećih vrućina, kada je sunce veoma jako, biljkama je potrebna zaštita koja se lako ostvaruje ukoliko se koristi barijera na prozorima  vidu tankih tkanina.

Biljke privlači svetlost i one se tome ne mogu odupreti. U prirodi normalan rast je vertikalan, jer sunčevi zraci greju uvek gornju stranu listova. Međutim, u enterijeru sunčeva svetlost u najvećem broju slučajeva dopire pod nekim uglom pa se biljke po inerciji kreću ka izvoru svetlosti i dolazi do narušavanja ravnoteže nadzemnog dela. Kod biljaka u enterijeru koje su suviše udaljene od prozora dolazi do povijanja stabljika, a ako je svetlost slaba dolazi do odumiranja delova biljke, tj. formiranja izdanaka bez boje, što je znak fiziološke neravnoteže. Kod lisno-dekorativnih biljaka ova pojava pokretanja nadzemnog dela u pravcu svetlosti (fototropizam) lako se sanira tako što se saksija što se saksija okreće za jednu četvrtinu svakog meseca, da bi biljka sačuvala vertikalan položaj. Kod cvetnica ovaj problem se teže rešava, jer loše reaguju na promenu položaja, tako da se dešava da dolazi do opadanja cvetnih pupoljaka.
Treba se držati pravila, da bijka koja napreduje ne treba da menja mesto i položaj.