Supstrat za biljke u enterijeru

ü   Idealan sastav dobrog supstrata je 60% peska, 25% gline, 10% krečnjaka i 5% humusa

ü Pod pojmom humus podrazumevamo proizvode razlaganja proste organske materije

ü Kompost je okarakterisan kao fermentna mešavina organskog i mineralnog taloga, kreča i zemlje koja se pretvara u humus

ü    Pod pojmom supstrat podrazumevamo mešavinu raznih tipova zemlje, minerala i humusa, koja je specijalno prilagođena uzgajanju jednog tipa biljke ili jedne grupe biljaka

Osnovni materijal za pravljenje supstrata

Za pravljenje humusa i supstrata za kućne biljke koriste se razne sirovine koje se mešaju u promenjljivim razmerama kako bi se napravio komercijalni humus koji lako možemo naći u prodaji. Ove sirovine se mogu naći u izbornom stanju i sami možemo da pravimo povoljne smeše.

v Pesak – uglavnom se koristi rečni pesak koji potiče od meke sedimentne stene. Sačinjen je uglavnom od kvarcnih zrna, čiji je maksimalni prečnik 2mm za sitan pesak i 5mm za krupni. Pesak koji potiče iz kamenoloma je sačinjen od gline i kao takav sastoji se od velikog broja sitnih čestica koje se lako lepe jedna za drugu. Ovaj tip peska se ne preporučuje za uzgajanje biljaka u enterijeru, sve dok se kvarcni pesak ne slegne i uglavnom se koristi kao drenažni sloj u saksijama, kao i za provetravanje supstrata. Potpuno inertan pesak ne daje nikakav koristan mineral biljci i kao takav je potpuno nepotreban u smeši.

v Svetli treset – sačinjen je od sfagnuma, trske ili šaša i ima ulogu prirodnog sunđera jer zadržava vodu čak i do 300 puta više od svoje zapremine. Takođe, ima značajnu ulogu u provetravanju supstrata, zbog svoje nesposobnosti razlaganja. Ima jako kiselu reakciju (pH 4-5) i zbog toga omogućava da se odloži efekat hloroze, koja je moguća usled upotrebe gradske vode za zalivanje koja u sebi sadrži veliku količinu krečnjaka. Nezgodna strana ovog treseta je ta što se jako teško vlaži kada je u potpuno suvom stanju, ali, sa druge strane, je potpuno neosetljiv na bolesti i sve biljke ga dobro podnose. Svetli treset se koristi u razmeri 25-35% u različitim supstratima. Maksimalno može dostići 50% ukoliko se koristi za zemlju za setvu ili presađivanje. Svetli treset predstavlja najmlađu formaciju jer se izvlači iz najmlađih površinskih slojeva zemlje (taj deo može biti starosti 300-150god.).

v Crni treset – javlja se u vidu laganog materijala, sitnog, vlažnog koji se često naziva humusom posle drobljenja, kao i mešavina sa malo svetlog treseta. To je materijal koji je znatno stariji od svetlog treseta (do 3000god.). Crni treset je veoma kompaktan proizvod i često formira busenje, zbog čega se dešava da preuzme veliku količinu vode i ne može da je preda biljkama, pa dolazi do gušenja korena biljke. Iz tog razloga se ne sme dodavati u velikim količinama, nego se dodaje maksimalno 1/4 tamnog ili crnog treseta za svaki tip supstrata.

v Vlaknasti treset – predstavlja tip svetlog treseta, koji se umesto drobljenja i savijanja, razbija na krupne busenove u kome je dobro sačuvana vlaknasta struktura. Ovaj tip treseta se teško može naći, uglavnom se nalazi u nekim smešama namenjenim orhidejama.

v Zemlja crnica – vrsta vlaknastog humusa koji sadrži visok procenat peska. Ima veoma kiselu reakciju (pH 5.5). Ovaj tip zemlje je jako siromašan u mineralnim solima, pa se kao čist supstrat koristi samo za azaleje, ali čini sastav mnogih drugih mešavina. Prava zemlja crnica se sve češće zamenjuje mešavinom peska i svetlog treseta (zemlja zvana crnica).

v Kompost iz domaćinstva – vrsta masne i tamne zemlje koja je dobijena razlaganjem svog biljnog organskog otpada koje proizvede domaćinstvo i bašta u periodu od 6-12 meseci. U sastav komposta ulazi: pokošena trava, suvo lišće, polomljene grane, ljuske od jaja, pokvareno voće, talog od kafe i čaja. Njegova masna struktura ne dozvoljava da se koristi u čistom stanju, već se mora kombinovati sa drugim materijalima kako bi nastala povoljna smeša za biljke.

v Kora drveta – u sastav supstrata sve češće ulazi borova kora, koja je na putu da u velikoj meri zameni treset, jer predstavlja materijal koji se lako obnavlja i lako skida sa drveća koje se za ovu svrhu planski uzgaja. Borova kora se drobi, zatim kompostira i tako se koristi za spravljanje raznih vrsta humusa. Ona je veoma rastresita i lagana, ali jako slabo zadržava vodu. Ima veliku kiselost (pH 4-5). Zbog navedenih karakteristika potrebno je da se kombinuje sa zdravicom ili kompostom iz domaćinstva, da bi se mogla koristiti.

v Malč od kore drveta – u obliku je vlaknastih tankih listića različitih dimenzija. Uglavnom se koristi za očuvanje vlažnosti tla, kao sloj slame. Takođe se koristi za smanjenje težine humusa od crnog treseta ili suviše teške glinate zemlje.

v Stajsko đubrivo – predstavlja mešavinu životinjskih fekalnih materija sa organskom prostirkom iz štale, što je uglavnom slama ili treset, ali se može koristiti samo posle dugog procesa pregorevanja (6-12 meseci). Kada je potpuno završen proces razlaganja i kada je spremno za korišćenje ono predstavlja proizvod koji je dosta mastan, veoma crn i danas ima naziv kompost od prirodnog đubriva, a nekada je nosio naziv humus od stajskog đubriva. Kvalitet ovog đubriva najviše zavisit od njegovog prekla, pa kao najbolje navodi se konjsko i goveđe, jer je bogato hranjljivim materijama i ima vlaknastu strukturu. Takođe je značajan tečni deo stajskog đubriva koji je sačinjen od mokraće i razloženih čvrstih čestica i kao takav je jako bogat azotom i poboljšava aktivnost mikroba. Od izuzetne je važnosti da se zna poreklo đubriva da bi bili sigurni da slamke ne sadrže herbicide, koji se mogu dugo zadržati i biti pogubni po biljke koje želimo da đubrimo. Za biljke u enterijeru, prirodna đubriva se posebno koriste za obogaćivanje supstrata za biljke koje brzo rastu i obilno cvetaju. Koriste se od 10-20% u supstratu.  

v Ljuske od kakaovca– predstavljaju celuloidni omotač zrna kakovca, koristi se očišćen i za prekrivanje tla, kao dobra zamena za borovu koru. Iako je veoma sitna ona se dobro razlaže i zbog toga se koristi za umanjivanje težine humusa ili u mešavinama sa zemljom iz bašte.

v Kokosovo vlakno – vlaknasti omotač kokosovog oraha, koji ukoliko je iseckan ili udrobljen predstavlja materiju koja odlično zadržava svoju strukturu i može da posluži za postizanje rastreitost tamnog treseta. Prodaje se kao zamena za treset jer ima jednaku sposobnost za zadržavanje vode. Takođe se može upotrebiti kao supstrat za paprat, bromelije ili orhideje u srazmeri 10-20%.

v Sfagnum – mahovina koja zbog svoje sunđeraste i vlaknaste strukture predstavlja odličnu komponentu koja zadržava vodu u supstratu. Međutim, jako je skupa i retka u današnje vreme, često se zamenjuje materijalima od poliuretana koji imaju slične karakteristike.

v  Vuneni otpaci– nabavljaju se u fabrikama vune, u vidu su granula, prečnika od 0,5mm. Ubacuju se u humus u procentu od 10-20% i u njemu imaju dvostruku ulogu: zadržavanje vode i da čine supstrat lakšim. Ovaj proizvod se lako razlaže, za razlaganje je potrebno oko godinu dana, a u toku razlaganja dolazi do oslobađanja azotne komponente i oligoelemenata.

Sintetičke materije

Elementi koji ulaze u sastav komposta nisu uvek potpuno stabilni pa im dodajemo supstrate koji mogu biti prirodni ili industrijski, a imaju svojstva stabilnosti i lake kontrolisanosti.

v Perlit – javlja se u vidu veoma laganih i sitnih belih i sivih perli (60-100g/l). Zbog male težine sve se više koristi kao zamena za pesak u komercijalnim supstratima. Ima ulogu da učini supstrat rastresitim, odnosno da omogući provetravanje (aeraciju). Može da se koristi kao čist ili u mešavini sa peskom ili vermikulitom za sejanje i presađivanje. Dodaje se 10-20%. 

v Pucolanska zemlja – silikatna vulkanska stena sa alveolnom strukturom koja se zdrobi u čestice prečnika 2-5mm, sa izrazito nepravilnim konturama. Ova nepravilnost je pogodna jer se stvara efikasnija aeracija od tradicionalnih ekspandiranih glinenih kuglica na koje se vlažna zemlja brzo taloži. Takođe se mogu koristiti za stvaranje drenažnog sloja u dnu saksije. Karakteriše se velikim apsorpcionim sposobnostima, pored toga što se koristi za aeraciju supstrata.

v Vermikulit – proizveden na bazi gline, koja se zagreva na veoma visokim temperaturama. Liči na komadiće plute ili drveta. Formira se od slepljenih materijala u vidu veoma tankih pločica. To je potpuno inertan materijal, koji donekle nema nikakav uticaj na biljku. Jako se često koristi kod sejanja i presađivanja umesto peska, jer se mlado korenje jako lako formira kroz ovaj supstrat. Njegova glavna karakteristika je što u potpunosti ne zadržava vodu.

v Ekspandirana glina – pečenjem se dobijaju kuglice alveolne strukture, čiji prečnik varira od 0,5-3cm. Imaju veoma slabe sposobnosti zadržavanja vode, pa se ove glinene kuglice naručito koriste za drenažne slojeve ili kako dodatak humusu za posude sa rezervom vode.

v Agrozil – proizvodi se na bazi silicijum oksida, koji takođe sadrži i azot i fosfornu kiselinu, što mu omogućava da ima stimulativnu ulogu u razvitku korena. Takođe povećava sposobnost za zadržavanje vode u humusu.

v Kamena vuna – vlaknast materijal koji podseća na staklenu vunu, pravi se u obliku kockica, koje se dodaju supstratima, jer imaju sposobnost da dobro zadržavaju vodu. Takođe imaju čvrstu strukturu kojom uspostavljaju ravnotežu između vlažnosti i drenaže.

v Dolomit – sedimentna stena sačinjena od kalcijum-karbonata i magnezijuma pomešanog sa kalcitom. Ova stena se izdrobi i koristi za smanjenje kiselosti supstrata bogatih tresetom i za postizanje alkalnosti.

v Ćumur – poznat je po antiseptičkom dejstvu i uvek se dodaje vodi u kojoj posađeni izdanak formira novi koren. Dodaje se u komadićima.