Saksija treba da bude stabilna, sa dobro odmerenim dimenzijma, ali ista tako da bude i estetska jer njena forma, boja i izrada dobrim delom utiču na dekorativnost biljke.
Treba razlikovati posude za uzgajanje od posuda dekorativne namene. Posude za uzgajanje moraju u donjem delu da imaju najmanje jedan otvor za oticanje suvišne vode. Dekorativne posude ne propuštaju vodu i u suštini omogućavaju da se biljka postavi kao deo nameštaja. U ovim posudama ne sme da ostane vode od preobilnog zalivanja, jer to može lako da izazove propadanje biljke u jako kratkom vremenskom periodu. Koren se izlaže opasnosti jer je u stalnoj vlažnoj sredini, a ubrzo se pojavljuju i gljivice koje izazivaju crnu trulež. Biljka uglavnom reaguje tamnijom bojom lista (nekroza), kao i opštom slabošću nadzemnog dela biljke.
Tradicionalno, saksije su pravljene od pečene gline, poroznog materijala za koji se dugo smatralo da pušta koren da diše. Pokazalo se da je biljkama isto tako dobro u saksijama sačinjenim od neporoznih matrijala koji ne propuštaju vodu kao što su keramika, plastika, metal...
Jedan od važnih uslova za odgovarajuću saksiju je njena stabilnost. Rast biljke često ume da bude haotičan, a biljke često privučene svetlošću teže da se okrenu prema izvoru svetlosti, što rezultira neuravnoteženim habitusom. Potrebno je uveriti se da je saksija stabilna i da je dovoljno teška da bi mogla da se suprotstavi prirodnoj težini biljke.Dobar odnos je da težina same biljke ne bude veća od težine saksije napunjene supstratom.
U praksi, visina saksije treba da bude izmđu ukupne četvrtine i trećine biljke (njene visine podzemnog i nadzemnog dela). U prodaji saksije su klasirane prema prečniku. Prečnik u proseku odgovara 2/3 vine posude. Na primer, saksija od 18 ili 20cm prečnika može da primi biljku od 80-120cm visine. Što je viša biljka i saksija mora biti šira.
Treba razlikovati posude za uzgajanje od posuda dekorativne namene. Posude za uzgajanje moraju u donjem delu da imaju najmanje jedan otvor za oticanje suvišne vode. Dekorativne posude ne propuštaju vodu i u suštini omogućavaju da se biljka postavi kao deo nameštaja. U ovim posudama ne sme da ostane vode od preobilnog zalivanja, jer to može lako da izazove propadanje biljke u jako kratkom vremenskom periodu. Koren se izlaže opasnosti jer je u stalnoj vlažnoj sredini, a ubrzo se pojavljuju i gljivice koje izazivaju crnu trulež. Biljka uglavnom reaguje tamnijom bojom lista (nekroza), kao i opštom slabošću nadzemnog dela biljke.
Tradicionalno, saksije su pravljene od pečene gline, poroznog materijala za koji se dugo smatralo da pušta koren da diše. Pokazalo se da je biljkama isto tako dobro u saksijama sačinjenim od neporoznih matrijala koji ne propuštaju vodu kao što su keramika, plastika, metal...
Jedan od važnih uslova za odgovarajuću saksiju je njena stabilnost. Rast biljke često ume da bude haotičan, a biljke često privučene svetlošću teže da se okrenu prema izvoru svetlosti, što rezultira neuravnoteženim habitusom. Potrebno je uveriti se da je saksija stabilna i da je dovoljno teška da bi mogla da se suprotstavi prirodnoj težini biljke.Dobar odnos je da težina same biljke ne bude veća od težine saksije napunjene supstratom.
U praksi, visina saksije treba da bude izmđu ukupne četvrtine i trećine biljke (njene visine podzemnog i nadzemnog dela). U prodaji saksije su klasirane prema prečniku. Prečnik u proseku odgovara 2/3 vine posude. Na primer, saksija od 18 ili 20cm prečnika može da primi biljku od 80-120cm visine. Što je viša biljka i saksija mora biti šira.
Нема коментара:
Постави коментар