Iris pumila

Iris pumila L.

Engleski naziv:

• pygmy iris, dwarf iris
  

Srpski naziv:

• niska perunika, patuljasta perunika

Areal:

centralna i istočna Evropa

Opis:

Biljka visine 15-20cm. Cveta mart-april. Cvetovi mogu varirati od bele, roze do plave, ređe žute boje.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava vegetativno, podelom rizoma posle perioda cvetanja, kao i generativno.

Savet:

Ne voli suvišnu vlagu, dobro se razvija na slabo oceditim zemljištima. Odgovaraju joj osunčana do slabo zasenjena mesta. Uslovno je otporna na niske temperature.

Iris germanica

Iris germanica

Engleski naziv:

• Bearded iris, the German iris

Srpski naziv:

• Perunika, bogiša, sabljica, sabljić, nebeski cviet

Opis:

Biljka visine 60-80cm. Vreme cvetanja maj-jun.

Razmnožvanje:

Uglavnom se razmnožavaju deljenjem rizoma. Inače, lako prave svoje seme, pa se mogu razmnožavati i na takav način. Iris se može razmnožavati i deobom grmova biljke, a one koje rastu iz lukovice razmnožavaće se odvajanjem  lukovica. Debeli, mesnati rizomi irisa treba da se sade veoma plitko, odnosno da se pokriju se samo sa 2-3 cm zemlje. 

Supstrat:
Sadnja irisa podrazumeva da znate da im odgovara svako rastresito, suvo  zemljište, ali najviše vole ilovaču.

Zalivanje:

Irisu je neophodno  redovno zalivanje i prihranjivanje. 

Prihranjivanje:

Najbolje je prihranjivati djubrivom na bazi fosfora i kalijuma na proleće, kad počne da cveta.

Presađivanje:

Najbolje vreme za sađenje i presađivanje irisa je na leto, u julu i avgustu, nakon cvetanja, kako bi se iris do prvih hladnoća i mrazeva dobro ukorenio.

Savet:

Posle dve godine od sađenja, iris postiže svoju punu lepotu. Na istom mestu rašće 4 do 6 godina. Posle tog perioda treba ih razrediti i presaditi. Proredićete ih tako što ćete izvaditi biljke koje su postale guste ili smetaju drugim stabljikama. Izvađene biljke sa korenom, pažljivo prebacite na drugu lokaciju. Biljka je uslovno otporna na nisku temperaturu.

Iris sibirica

Iris sibirica L.

Engleski naziv:

• Siberian iris, Siberian flag
  

Srpski naziv:

• Sibirska perunika

Areal:
Evropa i centralna Azija
Opis:

Biljka visine 80-100cm. Vreme cvetanja je maj-jun. Biljka veoma uzanih, sabljastih listova, visine 60-80cm. Cvetovi ljubicastoplavi nadvisuju listove. Po precvetavanju ostaju smeđi, dekorativni plodovi. 

Ramznožavanje:
Može da se razmnožava vegetativno, podelom rizoma posle perioda cvetanja, kao i generativno.
Supstrat:
Ne voli suvišnu vlagu, dobro se razvija na slabo oceditim zemljištima.
Svetlost:
Ovu biljku treba saditi na osunčanim do slabo zasenjenim mestima.
Savet:
Pojedini delovi biljke su otrovni.

Narcissus sp.

Narcissus sp.

Engleski naziv:

• daffodil, daffadowndilly, narcissus, jonquil

Srpski naziv:

• narcis

Aral:

južna Evropa

Opis:

Biljke visine 20-50cm. Cvetovi bele ili žute boje. Cveta od sredine aprila pa do početka juna. U septembru, najkasnije u oktobru; na dubini 10 –20cm i na rastojanju 10 –15cm.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava sitnim lukovicama ("pilićima"), a vrlo retko se koristi razmnožavanje pomoću semena.

Supstrat:

Zahteva dobra, strukturna, plodna i dobro obrađena zemljišta. Ukoliko se aji u saksiji može se dodati dekorativni šljunak. Pri sadnji u saksije, saksije se prvo do pola napune šljunkom, pa se poređaju lukovice na rastojanju oko 1cm, i onda se prekriju zemljom, ali tako da vrh lukovice ostane slobodan.

Svetlost:

Uspešno se gaje na otvorenim i osunčanim mestima, kao i polusenovitim.

Temperatura: 
Vrsta otporna i na niske temperature.

Zalivanje:

Ovim lukovicama od izbija nja do nekoliko nedelja posle cvetanja potrebno je puno vlage, pa se u slučaju suvljeg vremena moraju zalivati. Ukoliko su biljke u saksiji treba ih naliti odstajalom vodom i staviti u hladniju prostoriju pored prozora.

Prihranjivanje:

Svake druge godine u vreme izbijanja zemlji treba dodati kompost ili organsko đubrivo.

Presađivanje:

Narcis reba presditi kada lukovica preraste saksiju. Pre nego što se počne sa presađivanjem, biljku treba dobro zaliti. Po presađivanju ne treba ga izlagati jakom suncu. Trebalo bi izbegavatii zalivanje kako bi koren pustio nove žilice i učvrstio se u zemljište. Najbolje je biljku presaditi u proleće.

Štetočine i bolesti:

Narcis može da napadne siva plesan koja prouzrokuje trulež lukovica. Takođe usled prevelike količine vlage može doći do razvoja gljivica.

Savet:

Narcisi lepo izgledaju i u vazi. Najbolje vreme da se stabljika odseče jeste čim se pupoljak otvori tako da su latice vodoravne. Pre nego što ove vesnike proleća intenzivne boje pridružite drugim biljkama u buketu, morate ih prvo neko vreme držati „u karantinu”. Sveže odsečene stabljike kao da „krvare” odnosno ispuštaju otrovnu sluz. Mnogim njihovim partnerima u vazi, a naročito lalama, to ne prija. Zbog toga narcise jedan dan ostavite same u vazi s vodom.

Gladiolus hybridum

Gladiolus hybridum

Engleski naziv:

• gladiola

Srpski naziv:

• gladiola

Areal:
Evropa, Afrika, Azija

Opis:
Biljke se dela na niske (visine 50-70cm), srednje (120cm) i visoke (višlje od 120cm). Cvetovi mogu biti bele, roze, žute, crvene i ljubičaste boje. Vreme cvetanja zavisi od sorte, 60-120 dana nakon presđivanja. Cvetovi su bez mirisa. Podzemno stablo je krtolasta lukovica.

Razmnožavanje:
Može da se razmnožava semenom i vegetativnim putem. U praksi se koriste dva načina vegetativnog razmnožavanja:

1.     malim lukovicama "pilićima"

2.     krupnim lukovicama

Gladiola se razmnožava lukovicama, koje se sade u proeće ili kad počne leto. Lukovice ne treba saditi dok ne prodje opasnost od hladnoća i mrazeva. Pre nego što ih budete sadili u vrtu, najpre ih zasadite u saksije i to u februaru, ako želite da gladiole ranije počnu sa cvetanjem. Tek kasnije sledi sadnja u baštu. Lukovice treba da se sade u zemlju, okopanu na dubini od oko 30 cm. Obogatite zemljište fosfornim i kalijumovim djubrivom. Gladioli prija rastresito zemljište, dobre drenaže. Preporučuje se da zemlji dodate i malo stajskog gnojiva. Lukovice pospite pre sadnje sumpornim prahom da biste ih zaštitili od bolesti. Vreme sadnje  lukovica je u jesen. Napravite jame sa razmakom od oko 20 cm. Dubina treba da je od 5 do 10 cm. Stavite lukovicu u zemlju i prekrijte rastresitom zemljom. Kad se pojave izdanci i prvi listovi, prihranite biljku rastvorom osoke. Sa rastom biljke, prihranite je ureom. Kada svi cvetovi gladiole precvetaju, stablo isecite na oko 3 cm. od zemlje. Zatim, u oktobru, lukovice izvadite jer su osetljive na hladnoće zimi. Te izvađene lukovice su već iscrpljene, ali na njima ćete uočiti jednu ili viče novih manjih lukovica. Njih treba saditi da biste dobili novu biljku.  Cvetaće tek za godinu – dve. Biljka procveta za oko osam nedelja posle sadnje.

Te mlade nove lukovice odmah posle  vađenja treba  odvojiti i staviti na prohladno mesto. Rasporedite ih u tankom sloju i ostavite da se osuše. Dobro je umočiti ih u rastvor nekog zaštitnog preparata, koje će suzbiti crvenog pauka. Složite lukovice i ostavite na mestu sa temperaturom od 5 do 8°C, gde će mirovati do sledeće sadnje. Gladiola se može razmnožavati i semenom, ali sejanje prepustite stručnjacima jer seme gladiole je malo osetljivije i reč je o komplikovanijem postupku.

Supstrat:

Za dobar porast zahtevaju dobro obrađen, hranjljivo, i srednje suglinasto zemljište.

Svetlost:

Zahteva sunčana, od vetra zaštićene položaje, otvorene, ravne ili blago nagnute položaje.

Zalivanje:

Tokom vegetacije gladiole, neophodno je redovno zalivanje. Na 3 do 4 nedelje, obavezno je okopavanje i plevljenje korova.

Prihranjivanje:
Za vreme cvetanja treba dva puta mesečno dodavati tečno đubrivo.

Štetočine i bolesti:

Češće bolesti ove biljke su suva trulež lukovica i stabla. Usled veće količine padavina može se javiti pegavost biljke.

Savet:

Vrsta je neotporna na niske temperature. Zbog svoje lepote, ovo cveće jako je popularno kao rezani cvet u cvećarstvu, za dekoracije i bukete.

Dahlia variabilis

Dahlia variabilis

Srpski naziv:

• dalija

Areal:
Meksiko

Opis:
Biljka visine 30-200cm. Delimo ih na niske i visoke. Vreme cvetanja je od maja pa sve do prvih jesenjih mrazeva.

Razmnožavanje:

Razmnožavaju se gomoljima, zelenim reznicama i semenom. Početkom aprila gomolj se deli na 2-4 dela tako da svaki deo ima i deo starog stabla, jer se aktivni pupoljci nalaze na osnovi stabla, iz njih će se razviti nove biljke. 

Supstrat:

Njabolje im odgovaraju glinasta do suglinasta zemljišta, bogata hranjljivim materijma.

Svetlost:

Zahteva sunčana ili slabo senovita mesta, kao i mesta koja su zaštićena od jakih vetrova.

Zalivanje:

U vreme letnjih vrućina treba je redovno zalivati. Na zemlju oko biljaka dobro je staviti debeo sloj malča radi sprečavanja isparavanja vode. Gomolj i dalija sade se napolju tek kada potpuno prođe opasnost od prolećnih mrazeva.  Zemlju za sadnju najbolje je prekopati u jesen, a u proleće ih zasaditi.

Prihranjivanje:

Ako želite lepe i bogate cvetove, potrebno ih je prihranjivati hranivom s povećanom količinom azota, a u leto pre cvetanja prihranite ih hranivom s povećanom količinom kalijuma.

Štetočine i bolesti:

U toku vegetacije osetljive su na napad lisnih vaši, crvenog pauka i gusenica. Mlade biljke takođe vole i puževi pa ih zaštitite što bolje možete.

Savet:

Biljka je neotporna na niske temperature, osetljiva na mraz.

Viola tricolor - dan i noc

Kako jedna legenda kazuje, tri perioda života jedne devojke Ane se reflektuju u tri kolorita latica cveta dan i noć. Jednom davno ljubazna i naivna devokja Ana živela je u malom selu. Ona je verovala u sve i uvek je pronalazila opravdanja za sve što ljudi čine. Nažalost jednoga dana upoznala je prepredenog zavodnika koji je naveo Anu da se zaljubi u njega koristeći predivne romantične reči i ljubavne izjave. Ana ga je nežno volela. Ona je posvetila svom voljenom celo svoje srce i ceo njen život. Neprođe dugo i on ju je napustio i otputovao u beli svet. Međutim on je obećao da će se vratiti svojoj voljenoj. Ana je čeznula za njim celog njenog života i bila je skrhana tugom. I kada je umrla cveće je izraslo na njenom grobu i to cveće oslikava Aninu nadu, čežnju i tugu. To je bila ruska legenda o tom cvetu.

Antički Grci su povezali pojavu tog cveta sa kćerkom vladara Inoa. Jedina Inova kćerka je volela Zevsa. Međutim Zevsova ljubomorna žena Hera je bacila čini na devojku i pretvorila je u kravu. Tada je Zevs počeo da uzgaja cvet dan i noć za njegovu ljubavnicu. Ovo cveće je predstavljalo ljubavni trougao, a u jednu ruku dan i noć predstavlja poređenje obične smrtnice naspram boginje. U drugu ruku cveće sadrži u sebi verovanje da Herina čarolija nije večita. Međutim Rimljani su smatrali da dan i noć predstavlja preterano znatiželjne osobe koje su bogovi pretvorili u cveće kada su te osobe špijunirale Afroditu.

U nekim našim krajevima sačuvalo se verovanje da bi ljubavnici trebalo da sade i neguju dan i noć, jer je simbolika ovog cveta "mislim na tebe danju i noću". U knjizi "Tajni govor cveća i drveća" Bogomira Mihajlovića navodi se da je žena, koja u mnoštvu cveća izabere dan i noć, romantična.

Dan i noć (Viola tricolor) pripada familiji ljubičica, ali ima krupnije cvetove, bez mirisa. Prošlo je mnogo vremena dok se mala Viola tricolor, iz vremena kraljice Elizabete I, razvila u današnju hibridnu, kultivisanu vrstu. Prvi primerek dobijen je pre 150 godina u jednoj bašti, u blizini Londona. Cvet dan i noć u Engleskoj nazivaju "tri lica pod kapuljačom", ili "zagolicaj mi maštu", a Šekspir ga je zvao "kupidonov cvet". Kraljica Titanija, prema verovanju u Engleskoj, ludo se zaljubila zahvaljujući moćnom ljubavnom napitku spravljenom od "kupidonovog cveta".

U "Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama", prema rasporedu latica, ljubičicu dan i noć nazivaju "maćuhica": "Maćeha sedi na dve stolice, svaka od njenih kćerki ima svoju stolicu, dok obe pastorke moraju da dele jednu stolicu". Drugi je nazivaju "dikino oko", zbog osobine ovog cveta da se stalno okreće prema suncu. 

Više zanimljivosti na:

http://cajeviza.net/dan-i-noc-ili-divlja-macuhica-caj-sirup-tinktura/

http://cajeviza.net/ljubicica-dan-i-noc-lekovitost-cajevi/

Convallaria majalis - Đurđevak

Za đurđevak se veruje da je cvet koji simbolizuje ljupkos, umiljatos, povratak sreće, mirišljavosti i svežine.

Prema evropskim narodnim pričama, đurđevak je ili nastao iz Bogorodičinih suza, koje je prolila u podnožju krsta na kome je bio razapet Hrist, ili iz suza koje je prolila Marija Magdalena kada je otkrila Hristov grob.

Prema legendi, cvet je nastao iz Evinih suza, koje su potekle kada je napustila Rajski vrt. Predstavlja simbol nežnosti, ljupkosti i čistote. Upravo je zbog toga đurđevak od srednjeg veka krasio bukete nevesti verujući se da će doneti sreću u ljubavi. Otuda izreka: „Mladost računa godine po đurđevku, a starost po zimama“.

Zbog verovanja da donosi dobru sreću, naši hajduci su uoči Đurđevdana bili kićeni đurđevkom, noseći ga kao amajliju.

Đurđevku  se pripisuje i magijska moć, stoga je često činio važan sastojak magijskih rituala. Njegov značaj nije promakao ni prilikom tumačenja snova u kojima se pojavljuje. Stari su govorili da, putem snova, najavljuje poklone od drage. Ukrašavanje krovova i vrata vencima đurđevka i ostalog cveća uoči Đurđevdana donosi „cvetnu“ i uspešnu godinu. Od srednjeg veka, biserak je sastavni i važan deo buketa koji na venčanju nosi mlada, a ovaj cvet asocira na skromnost i čistotu.

Francuski modni kreator Kristijan Dior je verovao da je đurđevak simbol nade, sreće i radosti. Pedesetih godina prošlog veka, zajedno sa Edmondom Roudnistikom je stvorio  "Diorissimo", parfem sa nežnim mirisom đurđevka.

Od 1982.godine smatra se nacionalnim cvetom Finske. U Francuskoj, po tradiciji, svakog Prvog maja đurđevak se masovno prodaje na ulicama gradova. 

U 16. veku koristio se u medicinske svrhe. Elizabetanski lekar Džerard imao je ovaj neverovatan recept: „Stavite cvetove majskog ljiljana u dobro zatvorenu čašu i postavite je na mravinjak. Ostavite čašu mesec dana na tom mestu. Nakon tog vremena, tečnost koja se skupila na dnu čaše koristite kao oblogu koja smiruje bol kod gihta.”

Đurđevak (cela biljka, osušeni cvetovi, listovi i koren) se koristi u lečenju srčanih bolesti. Sadrži gliozide koji pojačavaju otpornost srca, usporavajući i regulišući broj otkucaja, ne tražeći dodatno snabdevanje srca krvlju. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka dugo upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. U narodnoj medicine, cvet đurđevka se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohoia ili votke, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

Pošto je otrovan, đurđevak ne smeju brati trudnice i deca, a posle kontakta sa njim moraju se dobro oprati ruke.

Upozorenje!!!

Đurđevak se može koristiti samo pod strogom kontrolom iskusnog stručnjaka – fitoterapeuta. Svi delovi biljke su otrovni.

Ovo tako slatko cveće je otrovno, od svojih zvonolikih belih cvetova pa sve do stabljike. Iako đurđevak neće naneti mnogo štete, ukoliko pojedete veću količinu vjerovatno ćete osetiti mučninu, povraćanje, bol u ustima i stomaku, proliv i grčeve. Otkucaji srca mogu da se uspore i da postanu nepravilni.

http://www.dijetaizdravlje.com/lekovito-bilje/djurdjevak/

http://www.artnit.net/flora-doma/item/279-kada-%C4%91ur%C4%91evak-zamiri%C5%A1e.html

kozmetka

čestitka

mirisljave sveće

Convallaria majalis

Convallaria majalis

Engleski naziv:

• Lily of the valley 

Srpski naziv:

• djurdjevak, đurđevo cveće, biserak, đurđica, carevo cveće

Areal:
Evropa, Sevrna Amerika i Kanada
Opis:

visine do 10cm, cvetovi su bele boje. Cveta april-maj mesec. Na kraju cvetanja obrazuje se crveni plod. Tamnozeleni kopljasti listovi obavijaju cvetnu dršku sve do jeseni. Đurđevak se veoma brzo širi i pokriva tle zahvaljujući podzemnom stablu, odnosno rizomu koji je beličast, debeo, člankovit i brzo se razmnožava. Iz njega se razvijaju od jednog do tri lista na dugoj peteljci i cvetna stabljika koja je kraća od listova.

Razmnožavanje:
Razmnožava se deljenjem rizoma, svake treće ili četvrte godine u jesen. Može da se razmnožava i semenom. Seje se u peskovito-humusnu zemlju. Biserak se sadi od februara do aprila. Rizome pažljivo položite u zemlju na dubinu od dva centimetra. Rastojanje između biljaka trebalo bi da bude od 10 do 12 centimetara.

Supstrat:

Zahteva vlažno, humusom bogato zemljište.

Svetlost:

Treba je saditi na polusenovita mesta.

Zalivanje:

U proleće, dok biljka ne procveta potrebno je redovno zalivanje i održavanje zemljišta vlažnim. Kada prođe cvetanje, uvenule cvetiće treba odseći i postepeno smanjivati zalivanje.

Savet:

Vrsta je otporna na niske temperature. U pejzažnoj arhitekturi đurđevak se koristi kao dobar pokrivač tla, kao i za sadnju na senovitim mestima i umereno plodnim zemljištima. Biserak je pogodan za sadnju uz ivičnjake, u kamenjarima, a dobro uspeva i ispod drveta. Zbog lepote i prijatnog mirisa, cvet đurđevka se koristi za pravljenje prolećnih buketa i drugih aranžmana. Posebno se koristi za dekorisanje u svečanim prilikama, za venčane bukete ili za ukrašavanje slavske i uskršnje trpeze sa šarenim jajima. Otrovna biljka.

Crocus vernus

Crocus vernus

Engleski naziv:

• Spring Crocus, Giant Crocus

Srpski naziv:

• šafran, krokus

Opis:
Visine 10-15cm. Cvetovi su bele, ljubičaste i crvene boje. Cveta mart-april.
Razmnožavanje:
Razmnožava se semenom ili lukovicama. Krokusi imaju male lukovice i brzo se razmnožavaju. Prilikom nabavke lukovica treba obratiti pažnju da nemaju oštećenja ili znakove bolesti. Lukovice krokusa imaju razvojni ciklus, koji mnogo zavisi od niske temperature. Zato treba poštovati vreme sađenja. Lukovice prolećnih krokusa treba posaditi u jesen, šest do osam nedelja pre jakih mrazeva. Lukovice jesenjih krokusa se sade u kasno leto. Lukovice krokusa se sade na sunčana i delimično senovita mesta, u dobro drenirano zemljište, na dubinu dva puta veću od veličine lukovice. Pre sađenja zemljište treba obraditi i usitniti do dubine od oko 20cm i dodati kompost. U glinovitom zemljištu sade se na manju dubinu, pošto se dobro prekopa i doda krupan pesak, zbog drenaže. Zbog boljeg efekta sade se na razdaljinu od 6 do 10 cm, i u grupe od oko 12 i više biljaka. Lukovice se prekriju zemljom i obilno zaliju. Doda se i 5 do 7 cm slame, piljevine ili borove kore preko mesta gde su posađene da bi se zaštitile od hladnoće, a tlo od preteranog isušivanja. Pre početka zime mogu se i prekriti, da bi se sprečilo mržnjenje zemlje, a pokrivač se uklanja krajem januara da bi se mladi izdanci probili na površinu.
Savet:
Traže otvoren položaj sa lakom i hranjljivom zemljom. Mogu da opstanu u uslovima niskih temperatura na otvorenom.

Canna indica

Canna indica L.

Engleski naziv:

• Indian Shot

Srpski naziv:

• kana

Areal:

Tropski i suptropski predeli Amerike

Opis:

Biljka visine do 1.5m. Cveta u leto. Listovi su krupni, nekad široki i do 20 cm, a dužine i do pola metra. Cveta veoma bogato i intenzivno, cvetovi su asimetrični, crvene, žute, narandžaste ili roze boje. Seme je krupno, veličine graška, crne boje i nalazi se u trodelnoj čauri.

Razmnožavanje:

Razmnožava se sečenjem, deljenjem gomolja ukoliko ima na gomolju pupoljaka. Svaki deo gomolja sa jednim pupoljkom daje novu biljku. Kad prođu februarske hladnoće, rizome indijske kane počinju da se razvijaju. Rizome tad podelite na dva-tri dela, u zavisnosti od veličine. Stavite rizome u saksije sa rastresitom zemljom, bogatom hranljivim materijama, mesto treba da bude svetlo. Temperatura bi trebala da bude oko 15°C, dok se ne formiraju prvi listovi, zalevajte pomalo. Nakon toga počnite sa nedeljnim prihranjivanjem i zemlju zalevajte češće da bude umereno vlažna. Kad prođe opasnost od mrazeva, biljku postavite (posadite) na sunčano mesto zaštićeno od vetra. Sade se na rastojanje 40-50 cm (niže vrste), a visoke vrste na rastojanje 60-70 cm. Kad počnu hladniji dani i jesenji mrazevi, biljka se vadi iz zemlje, odrežu joj se listovi i delovi stabla na 15-20 cm od rizoma. Oko rizoma se ostavlja zemlja u što većem busenu, prekriju se peskom ili piljevinom i tako sklonjene čekaju narednu sezonu. Rizom se može sačuvati više godina i iz njega svake godine izraste nova biljka. Mogu se razmnožavati i smenom.

Supstrat:

Vole plodno, dobro nađubreno zemljište.

Svetlost:

Najbolje je kanu posaditi na sunčano mesto zaštićeno od vetra.

Zalivanje:

Tokom leta treba je obilno zalivati.

Presađivanje:

Presađivanje se obavlja na dubini od 10-20cm.

Savet:

Kana se sadi na velikim površinama i predstavlja veoma važan cvetni materijal. Sadi se na trgovima, na bulevarima, duž saobraćajnica. Niže vrste se odlično uklapaju u cvetne bašte, gde se najviše sade uz staze, pored terasa i stepeništa. Mogu se saditi u žardinjerama i sandučićima pored prozora. Preporučuje se da se razne vrste kana i drugačije boje ne mešaju. Ako im položaj odgovara cvetaće sve do kasne jeseni. Tokom leta je potrebno redovno okopavanje i uklanjanje precvetalih cvetova.