Za đurđevak se veruje da je cvet koji simbolizuje ljupkos, umiljatos, povratak sreće, mirišljavosti i svežine.
Od 1982.godine smatra se nacionalnim cvetom Finske. U Francuskoj, po tradiciji, svakog Prvog maja đurđevak se masovno prodaje na ulicama gradova.
Prema evropskim narodnim pričama, đurđevak je ili nastao iz Bogorodičinih suza, koje je prolila u podnožju krsta na kome je bio razapet Hrist, ili iz suza koje je prolila Marija Magdalena kada je otkrila Hristov grob.
Prema legendi, cvet je nastao iz Evinih suza, koje su potekle kada je napustila Rajski vrt. Predstavlja simbol nežnosti, ljupkosti i čistote. Upravo je zbog toga đurđevak od srednjeg veka krasio bukete nevesti verujući se da će doneti sreću u ljubavi. Otuda izreka: „Mladost računa godine po đurđevku, a starost po zimama“.
Zbog verovanja da donosi dobru sreću, naši hajduci su uoči Đurđevdana bili kićeni đurđevkom, noseći ga kao amajliju.
Đurđevku se pripisuje i magijska moć, stoga je često činio važan sastojak magijskih rituala. Njegov značaj nije promakao ni prilikom tumačenja snova u kojima se pojavljuje. Stari su govorili da, putem snova, najavljuje poklone od drage. Ukrašavanje krovova i vrata vencima đurđevka i ostalog cveća uoči Đurđevdana donosi „cvetnu“ i uspešnu godinu. Od srednjeg veka, biserak je sastavni i važan deo buketa koji na venčanju nosi mlada, a ovaj cvet asocira na skromnost i čistotu.
Francuski modni kreator Kristijan Dior je verovao da je đurđevak simbol nade, sreće i radosti. Pedesetih godina prošlog veka, zajedno sa Edmondom Roudnistikom je stvorio "Diorissimo", parfem sa nežnim mirisom đurđevka.
Od 1982.godine smatra se nacionalnim cvetom Finske. U Francuskoj, po tradiciji, svakog Prvog maja đurđevak se masovno prodaje na ulicama gradova.
U 16. veku koristio se u medicinske svrhe. Elizabetanski lekar Džerard imao je ovaj neverovatan recept: „Stavite cvetove majskog ljiljana u dobro zatvorenu čašu i postavite je na mravinjak. Ostavite čašu mesec dana na tom mestu. Nakon tog vremena, tečnost koja se skupila na dnu čaše koristite kao oblogu koja smiruje bol kod gihta.”
Đurđevak (cela biljka, osušeni cvetovi, listovi i koren) se koristi u lečenju srčanih bolesti. Sadrži gliozide koji pojačavaju otpornost srca, usporavajući i regulišući broj otkucaja, ne tražeći dodatno snabdevanje srca krvlju. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka dugo upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. U narodnoj medicine, cvet đurđevka se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohoia ili votke, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.
Pošto je otrovan, đurđevak ne smeju brati trudnice i deca, a posle kontakta sa njim moraju se dobro oprati ruke.
Upozorenje!!!
Đurđevak se može koristiti samo pod strogom kontrolom iskusnog stručnjaka – fitoterapeuta. Svi delovi biljke su otrovni.
Ovo tako slatko cveće je otrovno, od svojih zvonolikih belih cvetova pa sve do stabljike. Iako đurđevak neće naneti mnogo štete, ukoliko pojedete veću količinu vjerovatno ćete osetiti mučninu, povraćanje, bol u ustima i stomaku, proliv i grčeve. Otkucaji srca mogu da se uspore i da postanu nepravilni.
http://www.artnit.net/flora-doma/item/279-kada-%C4%91ur%C4%91evak-zamiri%C5%A1e.html
 |
| kozmetka |
 |
| čestitka |
 |
| mirisljave sveće |
Нема коментара:
Постави коментар