Pinus halepensis
Engleski naziv:
Aleppo pine, Jerusalem pine
Srpski naziv:
alepski bor
alepski bor
Areal:
Mediteran
Mediteran
Opis:
Drvo koje dostiže visinu do 20m. Stablo je manje-više nakrivljeno. Krošnja je kod mladih stabala piramidalna, a kod starijih zaobljena i često kišobranasta. Četine su tanke, sjajne, svetlozelene, dosta prilegle uz izbojak. Duge su 7-10cm. Po 2 četine se nalaze u rukavcu. Šišarice su jajastog oblika ili po 2-3, na drškama. Dozrevaju u trećoj godini. Vrsta je koja brzo raste. U petoj godini dostiže visinu 1-1,5m, u desetoj 6-7m, a u šezdesetoj 15-18m.
Kultivari:
var. brutia - brucijski bor (Turkish pine, Calabrian pine, East Mediterranean pine, Brutia pine). Rasprostranjen u donjoj Italiji. Grančice su kod ovog varijeteta deblje, a četine duže i tvrđe nego kod alepskog bora. Šišarice su obično po 3-4 zajedno, bez drške i gotovo horizontalno odstoje. Brže raste od alepskog bora. Otporan je prema hladnoći, visokim temperaturama, suši i vetru.
Primena:
Uglavnom se u Primorju koristi za pošumljavanje, ali i kao dekorativna vrsta po parkovima. Semenke su jestive, a iglice se mogu koristiti za čaj. Stablo se uzgaja i radi proizvodnje smole.
Drvo koje dostiže visinu do 20m. Stablo je manje-više nakrivljeno. Krošnja je kod mladih stabala piramidalna, a kod starijih zaobljena i često kišobranasta. Četine su tanke, sjajne, svetlozelene, dosta prilegle uz izbojak. Duge su 7-10cm. Po 2 četine se nalaze u rukavcu. Šišarice su jajastog oblika ili po 2-3, na drškama. Dozrevaju u trećoj godini. Vrsta je koja brzo raste. U petoj godini dostiže visinu 1-1,5m, u desetoj 6-7m, a u šezdesetoj 15-18m.
Kultivari:
var. brutia - brucijski bor (Turkish pine, Calabrian pine, East Mediterranean pine, Brutia pine). Rasprostranjen u donjoj Italiji. Grančice su kod ovog varijeteta deblje, a četine duže i tvrđe nego kod alepskog bora. Šišarice su obično po 3-4 zajedno, bez drške i gotovo horizontalno odstoje. Brže raste od alepskog bora. Otporan je prema hladnoći, visokim temperaturama, suši i vetru.
Primena:
Uglavnom se u Primorju koristi za pošumljavanje, ali i kao dekorativna vrsta po parkovima. Semenke su jestive, a iglice se mogu koristiti za čaj. Stablo se uzgaja i radi proizvodnje smole.
