Lavandula officinalis

Lavandula officinalis

Engleski naziv:
lavender

Srpski naziv:
lavanda
Opis:
Lavanda je polu grmovita biljka koja, raste na suvim i toplim obroncima. Ona se, inače, uzgaja kao ukrasno bilje u vrtovima i parkovima. Lavanda je polugrm, naraste do 60cm. Pri dnu je granasta. Grane su četverouglaste i nadignute. Listovi su nalik ruzmarinu. Sivo-zelene su boje sa žlezdama na naličju, unazad malo savijeni. Cvetovi čine modre pršljenaste klasove. Lavandula ima jak aromatičan miris, ukus gorak i ljut. Ima sivozelene listove i plavoljubičaste cvetove i duguljaste klasove. Cveta u julu i avgustu, a za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore. Osušeni cvetovi jakog su mirisa i malo gorkog ukusa. Zimzelena biljka.
Razmnožavanje:
Najbolje vreme za sađenje ili razmnožavanje lavande je april. Saditi se može iz semena ili pomoću rasada koje možete nabaviti u svakom kvalitetnijem rasadniku. Seme se na proleće poseje u posudu i kad pusti izdanke (oko 10cm), treba ih rasaditi direktno u leju. Ako ste propustili proleće bolje je da uzgoj počnete sledeće godine. Već od prve godine je neophodno lavandu proređivati. Ukoliko to ne biste redovno činili, može se desiti da biljka, osim par listova, na vrhu bude potpuno gola. Glavno proređivanje se obavlja na prelomu mart/april, kada bi biljka trebalo da se skrati za 1/3, ali na takav način da na grančicama ostane po nekoliko listova. Takođe se može razmnožavati vegetativno-reznicama koje se ožiljavaju u toplim lejama, kao i deobom bokora.
Supstrat:
Dobro se razvija na vrlo siromašnom krečnom zemljištu.
Svetlost:
Najbolje se razvija na otvorenim, sunčanim, toplim i suvim mestima.

http://cajeviza.net/biljka-lavanda-gajenje-u-saksiji-i-basti-upotreba-kao-lek/

Hosta japonica

Hosta japonica

Engleski naziv:

hosta

Srpski naziv:

hosta

Areal:

Japan, Koreja i Kina

Opis:

Postoji preko sedamdeset vrsta ove biljke, a selekcijom i ukrštanjem su stvoreni visoko kvalitetni hibridi. Najviše hibrida je stvoreno na prostoru SAD-a, oko 1000 vrsta. Listovi mogu biti raznih oblika, ovalni, srcoliki i rastu u velikim skupinama. Cveta leti, a cvetovi su skupljeni u jednostavne grozdaste skupine. Cvetna stabljika je obično bez lišća. Boje variraju od bele, svetlo ljubičaste, plavkaste, pa sve do ružičastih tonova. Može da naraste u veoma bujan lisnati žbun, širine i do 1 metra, a visina zavisi od vrste. Postoje niske vrste 20-30cm, a visoke vrste mogu da narastu i do visine od 80cm.

Razmnožavanje:

Deljenjem bokora starijih biljaka u proleće ili zelenim reznicama u toku cele godine, a mogu se razmnožavati i setvom semena.

Supstrat:

Sadi se u plodnu, humusnu, vlažnu ali dobro dreniranu zemlju.

Svetlost:

Voli da raste u senci ili polusenci. Neke vrste imaju lepšu boju ako rastu na sunčanom mestu, ali često dobiju opekotine od sunca.

Temperatura:

Nisu ljubitelji velike oscilacije temperatura, kad su noći hladne, a dani jako topli. U takvim uslovima može pomoći sloj malča, koji će zadržati temperaturu zemlje i vlagu.

Prihranjivanje:

Sa prihranjivanjem treba početi kada se hoste dobro ukorene. Prihranjuju se na početku vegetacije kompostom, odstojalim stajskim ili mineralnim đubrivom. 

Štetočine i bolesti:

Veliki problem im zadaju puževi, vole da grickaju lišće, pa naprave velike štete. Hoste su osetljive i na viruse. Kad biljka oboli od virusa, najbolje je da se uništiti.

Savet:

Kod kupovine treba obratiti pažnju i dobro pregledati biljku. Ako postoje nekroze i promene na lišću, možda je biljka već zaražena. Niže vrste se mogu uzgajati kao pokrivači zemljišta, ispod listopadnog drveća. Postoje vrste koje se gaje u kamenjarima (niže vrste).

Hemerocallis hybridum

Hemerocallis hybridum

Engleski naziv:
Daylily

Srpski naziv:
dnevni ljiljan, lažni ljiljan, grančica
Opis:
Formira velike grmove, sa dugačkim i uskim listovima. Otvoreni cvetovi su u obliku trube i imaju tipičan oblik ljiljana. Cvetaju u raznim bojama, narandžastoj, žutoj, boji breskve, belo-žutoj i smeđe-crvenoj. Mnoge vrste imaju dvobojni cvet koji traje samo jedan dan, ali biljka stalno stvara nove pupoljke tako da je uvek prepuna cvetova. Ima dugi vek cvetanja i zbog toga se koristi i kao rezani cvet za vaze i aranžmane. Potreban razmak među biljkama iznosi od 40-60cm, a narastu u visinu od 50-120cm. Trajnice je dobro ostaviti na miru duže vreme, jer će tako formirati gušći žbun i bolje cvetati. Vreme cvetanja je od juna do avgusta meseca, a lepo izgleda i kad je bez cveta jer ima prekrasne listove, zelene po obodu i malo savijene. Ima zadebljali koren, rizom.
Razmnožavanje:
Može da se razmnožava setvom semena u proleće i deobom bokora u proleće ili kasno u jesen. Biljke se iz semena slabo razvijaju, ume da prođe i 3-4 godine dok ne cvetaju.
Supstrat:
Najbolje uspeva na zemljištu koje je propusno i bogato humusom.
Svetlost:
Ubraja se u veoma prilagodljive vrste, voli sunčane položaje ali će dobro uspevati i u senci na suvim mestima. 
Primena:
Veoma se lepo uklapa u bašti uz perunike, tradiscantije, hoste, a mogu se posaditi i uz rub vodenih biljaka.

Helenium hybridum

Helenium hybridum

Engleski naziv:

sneezeweed
Srpski naziv:
helenijum, Helenin cvet, barski suncokret

Areal:

Severna Amerika

Opis:

Biljka visine 50-100cm. Biljka ima uspravne, razgranate stabljike i listove lancetastog oblika koji su nazubljeni po obodu. U sredini gnezdastog cveta kupasto se izdiže plodnica smeđe boje, a latice se prema vrhu šire. Cveta od polovine maja do juna, a neki varijeteti od avgusta do jeseni. Cvetovi mogu da budu u nijansama zlatne, žute, narandžaste, rđe, mahagonija, tamnocrvene nalik rubinu boje.

Razmnožavanje:

Helenijum se razmnožava veoma brzo reznicama ili deljenjem gomolja u proleće. Može da se razmnožava i semenom.

Supstrat:

Helenijumu odgovara dobro propusno humusno zemljište. Ako zemljište nije bogato hranljivim materijama, u rupu u koju se sadi treba dodati kompost, i prihraniti ga ponovo u kasno proleće.

Svetlost:

Helenijumu najviše prija sunčano, svetlo mesto. Ako je na senovitom mestu cvetne stabljike mogu da se iskrive.

Savet:
U jesen helenijum treba orezati, tako da stabljike budu dužine šake. Da bi cvetovi bili bujni helenijum treba redovno zalivati. Da bi se podstaklo cvetanje, precvetale cvetove helenijuma treba uklanjati redovno.

Geum coccineum

Geum coccineum

Engleski naziv:

dwarf orange avens, red avens
Srpski naziv:
Blaženak
Areal:
zapadna Azija i jugoistočna Evropa
Opis:
Biljka vsine 30-50m, cvetovi narandžaste i crvene boje. Cveta maj-jun. Može da ima ponovljeno cvetanje i u jesen.
Razmnožavanje:
Može da se razmnožava setvom semena u proleće na otvoreno polje. Takođe može da se razmnožava i vegetativno (podelom bokora u jesen ili rano proleće).
Supstrat:
Najbolje se razvija na lakom, peskovitom, umereno vlažnom zemljištu.
Svetlost:
Odgovaraju otvorena, sunčana mesta, ali podnosi i polusenku.
Primena:
Može da se koristi kao rezani cvet.

Gypsophila paniculata

Gypsophila paniculata

Engleski naziv:
baby's breath, gypsophila, panicled baby's-breath

Srpski naziv:
gipsofila, šlajer cvet, sadarka, metličasti šušuljak
Areal:
Evropa i Azija
Opis:
Naraste 50-100cm. Cveta od juna do jula. Cvetovi su bele boje. Ima uske listove, zelene, plavozelene ili sivozelene boje. 
Razmnožavanje:
Može da se razmnožava setvom semena na otvorenom polju ili u hladne-tople leje. Ukoliko se gaji u lejama rasad se jednom pikira pa se iznosi na otvoreno polje. Takođe može da se razmnožava reznicama u toku leta ili deobom bokora.
Supstrat:
Odgovara joj lako, umereno vlažno zemljište. Zemljište ne bi trebalo da sadrži krečnjak.
Svetlost:
Najbolje se razvija na sunčanim i otvorenim mestima.

Primena:
Koristi se uglavnom za cvetne aranžmane. Može da se koristi i za ozelenjavanje potpornih zidova i kamenjara. 

Savet:

Ako se redovno orezuju precvetale grane, biljka bujnije cveta.

Euphorbia pulcherrima - Božićna zvezda

Božićna zvezda Euphorbia pulcherrima je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika. Prvi opis božićne zvezde dao je u XVII veku španski botaničar Huan Balme. U Meksiku je u skoro isto vreme Španac Franciscan Friars primetio u zimu žarko crvenu boju ove biljke. Botaničko ime Euphorbia pulcherrima dao joj je nemački botaničar Wilenow. Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecija po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku.

U svetu je opšte prihvaćena kao jedan od simbola božićnog praznika iako do hrišćanskog sveta nije došla sve do 18. veka. U Meksiku je uzgajana stotinama godina pre toga. Asteci su verovali da boja cveta simbolizuje krv i žrtvovanje. Prema verovanju prastanovnika Centralne Amerike, božićna zvezda svoj privlačan izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao vatreni cvet žarkocrvene boje okružen tamnozelenim listićima.

Asteci su koristili sok ove biljke za pravljenje lekova za groznicu, a njene crvene listove za bojenje kožnih predmeta, odeće i kozmetiku.

Takođe postoji i legenda koja kaže kako dvoje siromašne dece, Marija i Pablo, nisu imali novca da kupe poklon malom Isusu. Zato su na Badnjak na putu prema crkvi ubrali buket poljskog cveća sa zelenim listovima. Legenda kaže da su se zeleni listovi pretvorili u sjajne crvene latice čim su ih stavili oko jaslica u kojima je rođen Isus Hristos. 
Takođe je jedna od biljaka koja ima i posvećen dan u godini, a to je 12. decembar.

Gaillardia x grandiflora

Gaillardia x grandiflora

Engleski naziv:
blanket flower

Srpski naziv:
kokarda
Areal:
Severna Amerika
Opis:
Ima nazubljene, lancetaste listove, prekrivene dlačicama, a cvetovi su najčešće žuto crveni, središte cveta je obično crveno narandžasto sa žutim obodom. Cvetovi su prilično krupni i mogu biti čak 10cm u prečniku. Ova biljka naraste u visinu 50-70cm, cveta leti od juna do septembra, a formira bujne bokore prepune cvetova.
Razmnožavanje:
Jako se brzo razmnožava u korenu, tj. konstantno raste u širinu. Može da se razmnožava i iz semena, ili podelom odrasle biljke. Kod uzgoja iz semena treba biti strpljiv i uporan. Setva semena se vrši u proleće na otvorenom polju. Rasad se jednom pikira. Može da se razmnožava i reznicama.
Supstrat:
Sadi se u plodnu, peskovitu zemlju. Posnosi i suva zemljišta, ali je nabolje propusno baštensko zemljište.
Svetlost:
Voli dosta svetlosti.
Savet:
Kod sadnje treba praviti razmake od najmanje 40cm, lepo izgleda u rubnim nasadima, a često se koristi kao rezani cvet.

Dianthus plumarius

Dianthus plumarius

Engleski naziv:
Pink, Feathered pink, Cottage Pink

Srpski naziv:
vrtni karanfil
Areal:
južna Evropa
Opis:Cveta od maja do juna, a njegova visina je do 30 cm. Cvetovi mogu da budu različitih boja, crvene, bele ili roze.
Razmnožavanje:
Mlade biljke je najbolje saditi u oktobru i martu. Na cvetnim gredicama se sadi u drugoj polovini aprila i sa cvetanjem počinje krajem maja. Gustina sađenja je 20 biljaka na m². Najjednostavnije i najlakše razmnožavanje baštenskog karanfila je reznicama, jer će se sigurno dobiti biljka koja se želi. U proleće se reznice stave u hladno klijalište sa peskovitom zemljom. Baštenski karanfil se seje u martu u hladna klijališta ili u teglice na prozorskim daskama, ili direktno na otvoreno od druge polovine aprila. Gajeni iz semena najčešće prvi put procvetaju druge godine nakon sejanja. Jednostavniji način razmnožavanja je deljenje korena baštenskog karanfila u proleće ili u jesen. Redovnim deljenjem korena biljka se i podmlađuje.

Supstrat:

Treba izbegavati i previše laganu, i previše tešku zemlju za sađenje baštenskog karanfila. Odgovara mu hranljivo zemljište, krečno i propusno.
Svetlost:Najbolji položaj za baštenski karanfil je sunčano i toplo mesto. 
Zalivanje:
Baštenski karanfil ne voli prekomerno zalivanje, jer to može dovesti do propadanja korena i uginuća biljke.

Savet:
Da bi još jednom cvetao baštenski karanfil treba da se oreže posle cvetanja. Baštenski karanfil može da bude i zanimljivo rezano cveće. Da bi duže bili sveži u vazi, pre stavljanja u vodu cvetne drške treba koso odrezati i odstraniti im listove.

http://www.artnit.net/flora-doma/item/676-ba%C5%A1tenski-karanfil.html

Dianthus plumarius 'Hercules'

Dicentra spectabilis

Dicentra spectabilis

Engleski naziv:

Bleeding heart, Asian bleeding-heart

Srpski naziv:

devojačko srce, srdašce, minđušica, dicentra

Areal:

istočna Azija, od Sibira do juga Japana

Opis:

Ima složene listove, plavo-zelene boje, koji formiraju kompaktnu rozetu. Cvetovi srcolikog oblika mogu biti ružičasti i beli. Složeni su u nizu na zajedničkoj cvetnoj stabljici i nadvisuju lisnati deo. Ako joj uslovi odgovaraju, naraste i do 80 cm u visinu. Cveta u periodu od 4 - 6 meseca, a kad se cvetanje završi listovi počinju da se suše. Ako je zemlja dovoljno vlažna, lišće se može zadržati i do jeseni. Nadzemni deo se gubi tokom zime.

Razmnožavanje:

Razmnožava se setvom semena u jesen, ili držanjem semenja u hladnjači 6-8 nedelja, pa sejati u teglice ili na proljeće na otvoreno. Osim semenom, može se razmnožavati i podelom korena biljke. Koren se deli u rano proleće ili u jesen, dok biljka miruje.

Supstrat:

Devojačko srce uspeva na neutralnom ili baznom zemljištu, traži rastresitu, vlažnu, dobro propusnu zemlju.

Svetlost:

Najbolje uspeva na polusenovitim mestima.

Temperatura:

Koren podnosi jako niske temperature, može da izdrži mrazeve i ispod -20°С. Vrlo je otporna biljka i bez problema prezimljava u našim krajevima (navodno do -20°С). Zimi se biljka može zaštititi malčem.

Zalivanje:

Da bi biljka obilno cvetala potrebno je da se redovno zaliva. Zemlja između dva zalivanja treba dobro da prosuši i da se voda ne zadržava u podmetaču. Puno vlage izazvaće propadanje biljke. Devojačko srce može da izdrži velike vrućine i sušu.

Prihranjivanje:

Da bi devojačko srce napredovalo i više cvetalo treba da se prihranjuje đubrivom za cvetajuće baštenske biljke.

Presađivanje:

Kod presađivanja trebate biti jako oprezni, jer joj je korenje jako lomljivo.

Štetočine i bolesti:

U letnjim mesecima je treba zaštititi od štetočina. Napadaju je biljne vaši, puževi, a napadaju je i gljivice.

Savet:
Biljka je otrovna, a dodir može da izazove osip i crvenilo kože. Uz malo nege devojačkog srca imaćete lepu dekoraciju u svom otvorenom prostoru. Devojačko srce sa svojim listovima i interesantnim srcastim cvetovima daje ne samo lepe boje, već i romantičan akcenat terasi, balkonu ili vrtu.

Delphinium hybridum

Delphinium hybridum

Srpski naziv:

delfinijum, žavornjak

Opis:

Baštanski Delphinium se deli u tri grupe: hibridi D. elatum su na visokim cvetnim stabljikama i gustim cvetovima. Hibridi D. belladonna su nežni i imaju metličasto građene cvetove i hibridi D. pacific koji su poreklom iz Kalifornije, su visoki i imaju krupne, pune cvetove. Naraste od 80-160cm. Cveta krajem maja-juna, a ređe ponovo u septembru.

Razmnožavanje:

Mogu da se razmnožavaju setvom semena u jesen, reznicam stabla u proleće i podelom bokora, takođe u proleće. Može da se seje u hadne leje ili na otvoreno polje. Biljke treba saditi na razmake od jednog metra.

Supstrat:

Ova cvetnica voli zemljište bogato humusom, a u toku leta im treba dodavati dosta komposta i organskog đubriva koji ne sadrži previše azota.

Svetlost:

Najbolje se razvija na osunčanim do slabo zasenjenim mestima. 

Zalivanje:

Za vreme jakih vrućina treba ih dosta zalivati.

Bolesti i štetočine:

Mlade biljke često napadaju puževi pa ih treba redovno pregledati i uklanjati štetočine. Može da se javi pepelnica.

Primena:

Uglavnom se koristi kao rezani cvet.

Coreopsis verticillata

Coreopsis verticillata

Engleski naziv:

whorled tickseed, whorled coreopsis, thread-leaved tickseed, thread leaf coreopsis, pot-of-gold

Srpski naziv:

devojačko oko, carsko oko

Areal:

Severna Amerika

Opis:

Naraste 25-50cm, listopadna vrsta. Cvetovi su žute boje. Cveta od kasnog proleća do kraja leta.

Razmnožavanje:

Setva semena (mart-april), kao i vegetativno-deobom bokor pre ili posle cvetanja (jesen/proleće). Seme se seje u hladne leje ili na otvoreno polje.

Supstrat:

Za dobar razvoj zahteva rastresito baštensko zemljište.

Svetlost:

Zahteva otvorena, sunčana do slabo zasenjena mesta. U hladu će stagnirati sa rastom, pa nije dobro da je posadimo na takvo mesto.

Temperatura:

Jako dobro podnosi vrućinu, ali ne podnosi mraz.

Zalivanje:

Potrebna je umerena vlažost. Potrebno je zalivati jednom nedeljno. Ne podnosi višak vlage.

Presađivanje:

Jako se brzo razmnožava i svakih nekoliko godina je potrebno presađivanje.

Primena:

Može da se uzgaja u saksijama. Najbolje izgleda ako se sadi u grupama.

Coreopsis grandiflora

Coreopsis grandiflora

Engleski naziv:

large-flowered tickseed

Coreopsis grandiflora 'Early Sunrise'

Srpski naziv:

Dikino oko, devojačko oko

Areal:

Severna Amerika

Opis:

Naraste u visinu od 40-60cm, a bokori su širine do 40cm. Cveta od maja do septembra. Listovi u donjem delu celi, u gornjem složeni perasto razdeljeni, svetlo zelene boje. Na dugačkim drškama i na tankim stabljikama se nalaze cvetovi, veliki do 9cm, žuti, zvezdasto raspoređenih latica i sa tamnijim centralnim delom. Sadi se na razmake do 50cm, a veoma lepo izgleda kad se posadi u većim grupicama, lepa je i u letnjim buketima. 

Razmnožavanje:

Setva semena (mart-april) i vegetativno - deobom bokora pre ili posle cvetanja (jesen/proleće). Seme se seje u hladne leje ili na otvoreno polje.

Supstrat:

Pogodno je rastresito baštensko zemljište.

Svetlost:

Za dobar razvoj zahteva otvorena, sunčana do slabo zasenjena mesta.

Posebni zahtevi:

Zahteva umerenu vlažnost, podnosi mraz, a ne podnosi višak vlage.

Cineraria maritima

Cineraria maritima

Engleski naziv:

silver ragwort
Spski naziv:
srebrna pepeljuga, srebrna prašina
Areal:
Oblast Sredozemnog mora
Opis:
Visine 40-50cm. Ovo je višegodišnja biljka sa dekorativnim listovima koji su perasto deljeni i prekriveni srebrnkastim dlačicama zbog čega izgledaju kao da su od pliša. Cvetovi su sitni, žute boje i nisu dekorativni, preporučuje se njihovo uklanjanje sa biljaka. Biljka cveta u drugoj godini. Cveta od juna do avgusta.
Razmnožavanje:
Može da se razmnožava deljenjem bokora, reznicama od stabla ili setvom semena. Reznice se ožiljavaju u drugoj polovini leta u hladnim ili toplim lejama. U martu, iz semena se proizvodi rasad ove biljke, a zatim se pikiraju u aprilu, a krajem aprila-početkom maja sade se u baštu. Razmnožava se i mladim izbojcima u osnovi stabla. Postoji više sorti ovog cveća koje se razlikuju po obliku listova i visini.
Supstrat:
Odgovara joj baštensko zemljište. 
Svetlost:
Listovi su srebrno-bele boje samo ako je biljka izložena obilnoj sunčevoj svetlosti, ako je biljka u polusenci ili hladu veći deo dana listovi su više zelenkasti.
Zalivanje:
umereno
Prihranjivanje:
U kućnim uslovima prihranjuje se u proleće i tokom leta, a u jesen i zimi obustavlja se sa prihranjivanjem.
Posebni zahtevi:
Otporne su na niske temperature i vetar, a u baštama izdržavaju i duže sušne periode.
Primena:
Upotrebljava se za oivičavanje cvetnih leja, alpinetume i kamenjare, za pojedinačnu ili grupnu sadnju u bašti ili u žardinjerama i saksijama. Ove biljke su dekorativne u buketima i dugo zadržavaju svežinu kao rezani cvet, a u bašti se često sade uz biljke tamnozelenih ili crvenkastih listova kada njihovi listovi srebrno-bele boje dolaze u potpunosti do izražaja. 

Ceratostigma plumbaginoides

Ceratostigma plumbaginoides

Engleski naziv:
plumbago

Srpski naziv:
baštenski plumbago, patuljasti plumbago, trputac, plavac, modro oko
Areal:
umereni i tropski regioni Afrke i Azije
Opis:
To su zeljaste - žbunaste biljke visine 30-100cm. Listovi su spiralno raspoređeni, jednostavni, dužine 1-9cm. Zimzelena vrsta. Ima veoma kompaktnu cvetnu cvast, svaki cvet ima 5 latica čija boja varira od bledo do tamno plave pa i crveno-ljubičaste. Plod je mala kapsula koja sadrži samo jednu semenku. I listovi i semena čaura su maljavi. Cveta od septembra do mrazeva.
Razmnožavanje:
Razmnožava se semenom, deljenjem i reznicama. Najlakše ju je razmnožiti u proleće deljenjem starih busena. Razdeljeni buseni rasađuju se 7 do 9 komada po m². Širi se vrlo lako ako joj odgovaraju uslovi za rast. 
Supstrat:
Toleriše peščana i ilovasta zemljšta, puno sunce i prošaran hlad, kao i sušne periode. Odličan je za gajenje na mestima gde se nalazi prolećne lukovice, jer olista nešto kasnije u proleće, tj. nakon cvetanja većine prolećnih lukovica, tako da zemljište u bašti neće ostajati golo nakon precvetavanja lala, narcisa...Dobro uspeva na hranjljivom baštenskom zemljištu sa dosta kalcijuma.
Svetlost:
Ako je posadjena u senci, manje će cvetati. Zahteva otvorena, osunčana do slabo zasenjena mesta.
Temperatura:
Otporna je na hladnoću i niske temperature. Biljka ostaje preko zime u bašti, zaštićena malčem i  budi se kasno u proleće.
Zalivanje:
Zalivanje treba da je umereno, a zemljište dobro drenirano.

Štetočine i bolesti:

Otporna je na insekte i štetočine, a od bolesti je samo treba zaštiti od pepelnice.

Primena:

Najpogodnija je za sadnju u kamenjare i suhozide, kao pokrivač tla između grmova i drveća. Vrlo lepo izgleda na rubovima gredica i u kombinaciji sa ružama kao i ostalim trajnicama.