Zalivanje biljaka u enterijeru

Biljna tkiva su sastavljena od 80-90% vode, koja obezbeđuje prenošenje hranljivih elemenata i daje ćelijama jačinu. Gubitak od 10% tečnosti dovodi do neizostavnog odumiranja.  

U metabolizmu biljaka sve je vezano za prisusutvo vode, kako u vazduhu tako i u zemlji. Fizički mehanizam kapilarnosti omogućava da tečnost stigne do organa biljke. U vodi koju usvaja koren, ima mineralnih soli koje će se zatim pretvoriti u organske materije u procesu fotosinteze. Takođe je za biljke jako značajna voda koja je sadržana u vazduhu u vidu vodene pare. Ona sprečava sušenje nadzemnih organa i osvežava ih za vreme velikih vrućina. Vlažnost vazduha je takođe korisna za korenje koje se nalazi iznad zemlje (vazdušno korenje). Vrste koje žive u u zonama sa malom količinom padavina ili sa izraženim sušnim periodima, imaju debelo i mesnato tkivo. Korenje retko sa tim ima bilo kakve veze, jer ono apsolutno nema ulogu rezervnog organa. Međutim neke stabljike mogu da se dobro napune tečnošću, pa im je tkivo nabubri jer služi kao rezrva hranljivih materija. Biljke koje se nalaze u ovako nepovoljnim uslovima, postale su lukovičast tip biljka (lukovice, krtole ili rizomi). Veoma često biljke mogu da prežive nepovoljne uslove samo zahvaljujući rezervama hranljivih materija.

Biljke koje su izložene stalnom usticaju sunca u tropskim regionima imaju debele, čvrste i sjajne listove. Tako je sa palmama, fikusima, filadendronima i drugim velikim primercima. Međutim sitni listovi, nežni i mekani ukazuju na to da su to vrste koje su rasle pod krošnjama velikih biljaka i koji, pošto ne dobijaju dovoljno svetlosti direktno, nemaju potrebu za zaštitom od žege. Oni žive u dosta vlažnom ambijentu u prirodi pa im je potrebno redovno i postojano zalivanje pri nezi u enterijru. Veliki listovi palmi i filodendrona su znak da te biljke žive u krajevima izloženim čestim padavinama i u kojima je atmosferska vlažnost velika. Nedeostatak vlažnosti treba nadoknaditi čestim raspršivanjem vodenih kapljica po njemu. Nabubrena i mesnata strabla biljaka su prepuna vodom i služe kao pravi rezervoari. Biljke sa takvim organima treba da se zalivaju ređe od vrsta za nežnom i tankom stabiljikom, kao i od vrsta koje nemaju stabljiku.

Kada biljka ne uspeva da nađe više vodu potrebnu za opstanak u zemlji, ona počinje da crpi svoje rezerve. Biljke koje imaju veoma tanke i nežne stabljike, kao i vrste sa mekim listovima mnogo brže osećaju nedostatak vode, od biljaka kao što su kaktusi ili neke druge sukulente. Kada ćelije ustupe deo tečnosti koji sadrže, gube otpornost i dolazi do sleganja i sušenja tkiva. To je jedan od najočiglednijih znakova  nedostatka vode. Najčešće je dovoljno da se busen biljke dobro nakvasi vodom da bi se ona vratila u prvobitno stanje pre izlaganja suši, međutim sušenje iscrpljuje biljku i ozbiljno šteti njenom rastu.

Možemo primetiti kog je biljka tipa, samo ako posmatramo njen izgled, jer on nekad vrlo očigledno ukazuje na njene sposobnosti. Tako na primer biljke iz sušnih regiona su zaobljene jer sfera daje sa jednakom zapreminom, najmanju površinu. Tako su se kaktusi zaoblili, a njihovo lišće se pretvorilo u trnje. Tkivo pustinjskih biljka je puno vode i zbog toga je postalo debelo i mesnato, zato se one nazivaju sukulente – pune soka.

Problemi u vezi  sa zalivanjem često nastaju zbog neprilagođenog rasporeda, ali i zbog neodgovarajućeg kvaliteta vode. Kako je količina zemlje u saksiji veoma mala, kada je voda preopterećena mineralima (krečnjak) ili otrovnim supstancama (kao na primer hlor u vodi iz gradskog vodovoda), učestala zalivanja dovode suviše velike koncentracije štetnih produkata na koje će biljke reagovati odumiranjem.
Mi ipak najčešće koristimo za zalivanje vodu iz gradskog vodovoda, u suštini ona je dobrog kvaliteta, ali sadrži dva elementa koja biljkama apsolutno ne odgovaraju: krečnjak i hlor. Kako su biljke koje se neguju u kući pretežno acidofili (vole kiselost), redovno zalivanjem vodom iz gradskog vodovoda doći će do požutelosti – hloroze. Dovoljno je da se u vodu ubace supstrati koji služe za oslobađanje vode od krečenjaka ili da se iscedi limun u vodu, da bi se rešio taj problem. Karakteristika hlora je da za nekoliko sati nestane iz vode koja je namenjena zalivanju, pa se u tom slučaju voda za zalivanje ostavlja da prenoći pre nego što ćemo je koristiti za zalivanje, a za to vreme će se i njena temperatura izjednačiti sa temperaturom sobe pa neće škoditi biljkama.
Iako postoji tačan raspored zalivanja biljaka u kući, često se izostavlja pitanje količine vode kojom se biljka zaliva. Rešenje za ovaj problem zavisi od biljke, veličine saksije, kvaliteta supstrata, temperature enterijera i godišnjeg doba. U toku perioda rasta (od početka matra do kraja septembra), poželjno je da se zaliva obilno i ređe. Da bi sprečili da se rezerva napuni viškom vode i da tako dođe do zasićenja putem kapilarnosti, treba zalivati sa malo vode, ali češće. Po veoma toplom vremenu takođe ćemo morati da raspodeljujemo malu količinu vode svakog dana da bi smo osvežili biljke. U toku faze mirovanja (od oktobra do kraja februara), većina biljaka dobiće  dosta vode da bi se izbeglo sušenje, manjem broju biljaka potrebne su male količine vode.
Zalivanje odozgo – predstavlja klasičan metod koji se zasniva na prirodnom procesu, vlaženjem tla usled padavina. Funkcioniše tako što se sipa voda na površinu saksije i infiltrira se u zemlju koju natapa. Ogovarajuća količina za zalivanje je jedna desetina zapremine zemlje, odnosno jedan litar zemlje za 10 litara humusa. Zaliva se polako.
Zalivanje potapanjem – ovaj metod se koristi za sve biljke sa lišćem koje se ne sme kvasiti (lišće sa dlakama, šarama i prozirno) i vrste koje formiraju rozetu, biljke sa krtolama u osnovi kao i veoma bujne forme. Ova tehnika se zasniva na potapanju dve trećine ili tri četvrtine saksije u vodu, u trajanju od pola sata, u proseku. Potrebno je znati da pre nego što vratimo biljku na mesto, pustimo da se oslobodi viška vode, što traje petnaestak minuta.
Jedan od najčešćih uzroka propadanja biljaka u enterijeru je i preterano zalivanje. Suviše zalivena biljka počinje da pokazuje simptome slične simptomima dehidracije: klone, njenom tkivu prepunom vode nedostaje čvrstina. Nekoliko dana kasnije, na ivicama ili na sredini lista pojavljuju se tamne mrlje. One postaju crne i formiraju nekroze. Kada su u tom stadijumu, biljku napadaju i gljivice, korenje počinje da truli. Treba obavezno odmah prestati sa zalivanjem i biljku držati na suvom mestu koje se dobro provetrava. Bilo bi najbolje da se  zameni saksija i da se  supstrat zameni i da se pritom prosuši, a da se zameni sa nekim koji ima lagan mehanički sastav. Obavezno se pri ovoj operaciji proveri korenje i  ukloni ono koje je opušteno i ima tamne mrlje.
Biljke i zalivanje
Najobilnije i najčešće zalivanje biljkama je potrebno za vreme rasta, odnosno za vreme vegetacije, a  to je period od polovine marta do kraja semptembra. U toku tog perioda zaliva se 2 puta više po učestalosti i 3 puta više po obimu u toku perioda. U toku prelaznih perioda, ritam zalivanja varira prema tome koja je temperatura u enterijeru. Počev od temperature od 24°C zalivanje je potrebno skoro svaki dan.

Zalivanje drvenastih biljka – u normalnim temperatrurnim  uslovima, biljke koje formiraju čvrsto stablo, kao vrste sa debelim listovima zalivaju se najmanje jednom nedeljno u toku rasta i svakih deset ili petnaest dana u toku zime.
Zalivanje zeljastih biljka – biljke bez stabljike, kao biljke koje formiraju rozetu ili busen vitkih stabljika, zalivaju se najmanje 2 puta nedeljno u toku rasta i jednom nedeljno zimi.
Zalivanje orhideja – forme sa pseudolukovicama ili koje razvijaju šuplje stabljike zalivaju se najmanje jednom nedeljeno čitave godine ili svaka 3 dana u toku cvetanja. Obavezno se upotrebljava voda u kojoj nema krečnjaka, i ne kvasi se sredina biljke i prazni se podloška.
Zalivanje kaktusa i sukulenti – u toku rasta zalivaju se svakih šest do deset dana, a zimi svakih petnaest do dvadeset dana.
Zalivanje bromelija – zalivaju se prosečno jednom nedeljno u toku čitave godine.

	Od početka oktobra do kraja februara	Od početka marta do kraja septembra
Jednom dnevno	Nema potrebe da se često zaliva bilo koja biljka u ovo godišnje doba, osim azaleja ako je ambijentalna tempretura preko20°C	Procvetale biljke, biljke sa tankim stabljikama, biljke mesožderi, kada je ambijentalna temratura preko 24°C
Svakog dana 2 do 3 puta	Begonije, ciklame, jagorčevina, kada je temperatura iznad 20°C, ali isto tako i selaginela, fitonija, nertera, kapsikum, pomoćnica…	Iste vrste kao u zimskom periodu i sve cvetne biljke osim orhideja, kaktus, bromelija. Mesnate biljke kao i one sa dlačicamana stabiljkama i listovima. Papirus.
Jednom ili dva puta nedeljno	Sve procvetale biljke, poinsetije, orhideje, paprat, spatifilum, biljke mesožderi, kalateje, ako je temperatura u enterijetu između 18 i 20°C.	Zeljaste biljke i biljke sa mekom stabljikom: zeleni ljiljan, fitonija, pilea, peperomija, kolumnea, krosandra, bromelije, biljke mesožderi, dipladenija itd.
Jednom nedeljno	Većina zeljastih i procvetalih biljka, bromellije, anturijum, banana, olistala begonija, ako je ambijentalna temperatura između 15 i 18°C	Asparagus, begonije u listu, cisus, cimbidijum, bršljan, hibiskus, singonijum, akalifa, alokazija, banana, ako je ambijentalna temperatura niža od 22°C
Svakih 8 do 10 dana	Bršljan, cisus, poinsetja bez cvetova, singonijum, hlorofitum, asparagus, poliscijas itd. Agrumi i biljke sa primorja, ako je ambijentalna temperatura između 12 i 15°C	Palme, šeflera, fikus, filodendron, potos, aspidistra, difenbahija, dracena, kordiline, bokarnea, pahira, juka, kalanhoa, klivija, ako je ambijentalna temperatura niža od 22°C
Svakih 10 do 15 dana	Palme, šeflera, fikus, filodendron, potos, aspidistra, kroton, dracena, kordiline itd. Agrumi i biljke sa primorja ako je ambijentalna temperatura između 8 i 12°C	Kaktus, agava, aloja, krasulja, sanseverija, eonijum, ceropegija, ečeverija, euforbija, hoja, jatrofa, sedum, pahipodijum itd, ako temperatura ne prelazi 22°C
Svakih 15 do 20 dana	Mesnate biljke, kaktusi, lukovice sa cvetovimma na vegetacionom počinku, bokarnea, sanseverija, pelargonijumi, fuhsije, ako temperatura ne prelazi 12°C	Treba obavezno zalivati biljke što češće u toku vegetacije, osim lukovičastih biljaka u cvetu na vegetacionom odmoru, koje se apsolutno drže na suvom.
Svakih 20 do 30 dana	Mesnate biljke, kaktusi, lukovičaste biljke u fazi vegetacionog mirovanja, pelargonijumi, fuhsije, ako je temperatura između 5 i 8°C	Treba obavezno zalivati biljke što češće u toku vegetacije, osim lukovičaste biljke u fazi vegetacionog mirovanja, koje se apsolutno drže na suvom.