Temperatura

Biljke koje se uzgajaju u enterijeru, nalaze se u sprecifičnim klimatskim uslovima. Što se tempreature tiče uticaj godišnjih doba nije izražen jer je u zatvorenom prostoru temperatura konstantna.
Često se kaže  za gajenje bljaka u zatvorenom prostoru, da je mogućnost neuspeha  u negovanju u direktnoj proporcionalnosti sa podizanjem temperature. Tepmeratura i vlažnost su usko povezani i u  biljnom metabolizmu, jer što je biljci više toplo to joj je više potreban vlažan vazduh. Biljci je potrebna vlaga da bi nadoknadila količine vode koje je izgubila transpiracijom i da bi podnela visoke temperature kojoj je izložena jer je vlažnost prirodni regulator.

Iako su biljke gajene u enterijeru, one moraju da prođu kroz ciklus promene godišnjih doba. Treba smatrati period rasta biljke i sa višom temepreraturom kao vegetacijski period u kome su potrebne veće količine vode, odnosno redovno i češće zalivanje. U praksi smatramo da je to period od 15.marta do kraja septembra. Sezona mirovanja trajaće od početka oktobra do prve polovine marta. Od marta do kraja aprila dani postaju duži ali temperatura i dalje nije visoka, idealno je da temperatura bude umerena od 15-18°C i da se polako podiže. Od maja do kraja avgusta, temperature su više, dani su dugi, a biljke u enterijeru mogu se lako odupreti i visokim temperaturama samo ako su obilato  navlažene i ako imaju relativnu svežinu u toku noći. U septembru dani postaju kraći, pa i tempretura treba polako da se snižava. U zimskim mesecima dani postaju kraći i potrebno je da se u ovim kritičnim mesecima postepeno snižava temperatura, jer bi se u suprotnom biljka podsticala na rast. Takođe je potrebno da se biljkama obezbedi dodatno osvetljenje da bi svakodnevno imala osvetljenje u periodu od 8 sati dnevno. U zimskim mesecima se ukida đubrenje kako ne bi dolazilo do ubrzanog rasta, jer je ovaj period rezervisan za mirovanje.

Podizanje temperature u teoriji ne predstavlja problem, jer postoji dosta izvora toplote, mada je u praksi to manje očigledno jer biljke nikada ne smeju da stoje u neposrednoj blizini izvora toplote. Ukoliko postoji mogućnost da se iskoriti sunčeva energija, bilo bi poželjno iskoristiti sunčeve zrake i napraviti malu staklenu baštu u kojoj bi se mogli postići idealni uslovi za gajenje biljaka u enterijeru. Prema tome povećanje zastakljene površine u jednoj prostoriji dovodi do znatnog povećanja temperature čim sunce zasija. Kako sunčani dani zavise od godišnjih doba onda moramo da obezbedimo i dodatni izvor toplote. Za biljke to su električni radijatori sa indukcijom koji daju najbolje rezultate jer greju veoma ravnomerno i nisu izvori koji na dodir nanose opekotine. Klasični radijatori takođe daju dobre rezultate, međutim treba izbegavati modele koji duvaju jer isušuju vazduh što je pogubno po biljke u enterijeru. Centralno grejanje je isto dobar izbor, ali je najbolja varijanta sa velikim radijatorima jer se tako smanjuje temperatura izvora energije i prostorija se ravnomernije zagreva.
Mnogo je lakše osvežiti jednu prostoriju nego je zagrejati, samo treba imati na umu da je na temperaturama iznad 22-24°C jako teško kontrolisati ponašanje biljaka i odžati ih u dobrom stanju. Klima uređaji koji se koriste za snižavanje temperature u letnjem periodu izlažu biljke šoku, jer isušuju prostorije, a to direktno utiče na stanje biljaka. Međutim to se lako može sanirati redovnim zamagljivanjem biljaka.
Biljke koje su uzgajane na suviše visokim ili niskim temperaturama loše se ponašaju. Višak toplote dovodi do požutelosti lišća koje brzo opada, čak i zeleno. Pupoljci se suše i opadaju pre nego sto se otvore, može se takođe zapaziti sušenje na krajevima grana. Često je uzrok ovih pojava ne samo visoka temperatura već i veliki pad vlažnosti. Da se ovo ne bi događalo najbolje je da biljke orošavamo kada temperature pređu 20°C.

Biljka može da podnese niže temperaturu od normalne ukoliko su ispunjena dva uslova: lagano snižavanje temperature (ne više od 0.7°C na sat vremena), i držanje korenja u suvoj zemlji. Ukoliko je biljka u hladnim prostorijama, njeno lišće gubi boju (beli ili postaje srebrnastosivo) i u prisusutvu vlažnosti truljenje se širi velikom brzinom.

Od 0-5°C	Acacia, Agave americana i parviflora, Calecolaria, Chamaerops, Cordyline australis, Fatsia japonica, Glechoma hederacea, Hyacinthus, Hydrangea, Jasminum, Kalanchoe tubiflora, Nerium, Phoenix canariensis, Pittosporum, Rosa, Sarracenia, Trachycarpus, Weingartia
Od 5-8°C	Aloe, Aeonium, Aporocactus, Araucaria, Aspididstra, Carex, Chlorophytum, Cissus antartica,Citrus, Clivia, Cycas, Ficus pumila, Fortunella, Fuchsia, Hedera, Lantana, Lilium, Parodia, Passiflora, Pelargonium, Plumbago, Punica, Sparmania, Yucca.
Od 8-12°C	Achimenes, Agave victoria-reginae, Asparagus, Asplenium bulbiferum, Begonia elatior, Bugainvillea, Cissus Ellen Danea, Cyclamen, Cyperus alternifolius, Euphorbia mili, Ficus benjamina, Gerbera,  Hippeastrum, Kalanchoe beharensis, Primula, Rhododendron simsii, Saxifraga stolonifera, Schefflera, Senecio cruentus, Strelitzia, Thunbergia, Tillandsia usnoides, Zamia, Zebrina

Od 12-15°C

Adianthum radianum, Aechmea, Ananas, Anthurium hybrida, Asplenium nidus, Begonia boweri, Begonia rex, Begonia masoniana, Cordyline fruticosa, Cyperus papirus, Dracena marginata, Dracena deremensis, Gerdenia, Ficus benjamina, Ficus elastica, Gloxinia, Howea forsteriana, Hoya bella, Ipomea batatas, Kalanchoe blossfeldiana, Pellaes, Platycerium, Pteris, Saintapaulia, Sansevieria, Senecio macroglossus, Spatuphyllum, Tradescantia

Iznad 15°C

Adianthum hispidum, Alocasia, Anthurium cristallinum, Asarina, Begonia corallina, Cissus discollor, Cocos, Dieffenbachia, Schefflera elegantissima, Drcana deremensis Dracena fragrans, Dracena reflexa, Ficus benghalensis, Guzmania, Hibiscus schizopetalus, Hoffmania, Hymenocallis, Monstera deliciosa, Nephrolepis, Nidularium, Philadendron, Phoenix roebelenii, Syngonium, Tacca, Tillandsia cyanea