Vlažnost vazduha i orošavanje biljaka u enterijeru

Vlažnost vazduha
Izmerena higrometrijska stopa od 100 %, označava stanje zasićenosti, ali to ne znači da na tom stadijumu voda teče, već znači da vazduh nije sposoban da više apsorbuje. Primećujemo da kako se temperatura povećava, vazduh sadrži sve više vlažnosti. Na svakih 5°C, zasićeni vazduh sadrži 6.8g vode po kubnom metru, a na 20°C – 17.4g/m³. Kada se konstatuje da je došlo do naglog pada temerature, vazduh se oslobađa i nastaje kondenzacija.

Nama najviše koristi podatak o relativnoj vlažnosti, a to je izraženi procenat u odnosu na vrednost od 100% (zasićenost), na datoj temperaturi. Čovek se najbolje oseća kada je relativna vlažnost 50-60%. Tropske biljke imaju veće zahteve sa idealnim prosekom od 70-90% vlažnosti. Prihvatljiv kompromis za biljke u kući kreće se od 65-70% vlažnosti, a ove vrednosti su date za konstantnu temperaturu od 20°C.

Biljke u kući počinju da pate čim se aktivnost transpiracije povećava sa povišenjem temperature na temperaturi koja je viša od 20°C. U toku leta to nije suviše strašno, jer se sa provetravanjem uvodi i svež vazduh koji uglavnom donosi i vlažnost. U toku zime dolazi do problema i potrebno je da se veštački poveća vlažnost da bi se izbeglo da lišće požuti.

Postoji veliki broj biljaka koje se nezasite kada je vlažnost u pitanju. One potiču iz tropskih krajeva sa čestim kišama koje kratko padaju i visokim temperaturama. Nabrajamo : Adianthum, Alocasia, Ananas, Anthurium, Bromelia, Dieffanbachia, Guzmania, Heliconia, Hoffmania, Ixora, Microlepia, Mikania, Monstera, Nephrolepis, Passiflora, Philodendron, Pilea, Pteris, Saintpaulia, Scindapsus, Tillandsia, Vriesea, Zebrina kao i većina orhideja.

Ove se biljke dobro ponašaju u prostoriji u kojoj se vlažnost vazduha ne spušta ispod 60%. Mada, treba imati na umu da se često otkrivaju u varijetetima novi hibridi koji se lako porilagođavaju uslovima u enterijeru i koji se zadovoljavaju vlažnošću od 50 %. 

Orošavanje  

Raspršivanje kapljica vode po lišću naziva se vaporizacija ili orošavanje. To je metod ovlaživanja vazduha koji se najčešće koristi za biljke u enterijeru. Ovaj metod je na žalost ograničen na biljke koje imaju glatke i čvrste listove. Treba izbegavati da se kvasi lišće sa dlačicama, veoma tanko ili prozirno, koje je po pravilu jako osetljivo na napade gljivičnih oboljenja jer su kapi stajaće vode povoljna sredina za njihov razvoj. Treba imati na umu da ako se koristi voda iz gradkog vodovoda, najčešće sa sadržajem krečnjaka brzo će se pojaviti beličaste naslage na lišču koje se mogu otkoniti brisanjem listova vlažnim sunđerom. Ukoliko se prečesto orošava, događa se da je zemlja stalno vlažna što je veoma štetno za koren biljaka.

Pri oršavanju ne sme se zanemariti donja strana lišća, jer se tu nalaze pore biljke kroz koje se odvija najveće isparavanje. Još jedna dobra strana orošavanja je ta što omogućava brzo otprašivanje listova, a na taj način se zaustavlja prodor crvenih paukova, buba i drugih biljnih štetočina jer oni pojavljuju izključivo na suvom lišću.

Najbolji način da se biljke postave u vlažnu sredinu, je da se saksije postave na na podlogu od šljunka, ekspandiranih glinenih kuglica ili pucolanske zemlje, koja treba da bude stalno vlažna. U praksi dovoljno je da postoji plato koji je debljine 3-5cm i da tri četvrtine  prostora ne njemu ispunimo sa malopre pomenutim materijalima i da sipamo vodu do ivice posude, ali kada je šljunak u pitanju on ne sme da se potpuno prekrije vodom. Dno saksije nikad ne dolazi u direktan kontakt sa vodom, i ne postoji mogućnost da se supstrat zasiti i da dođe do truljenja korenja.

Takođe kao metod za povećanje vlažnosti moza da bude i sama grupacija biljaka, tako da se stvori povoljna mikroklima, jer isparavanje lišća varira od vrste do vrste, a ono koje najviše isparava, korisiti drugom lišću.

Jedan od najkorisnijih metoda za povećanje vlažnosti je  korišćenje ovlaživača. To su uređaji namenjeni poboljšanju higroskopnih uslova u našem enterijeru. Najrasprostranjeniji je zasićivač koji treba da se postavi na grejno telo (u našem slučaju na radijator). Reč je jednostavno o posudi koja je prikačena za izvor grejanja, koja se puni vodom da bi se izazvalo isparavanje. Prisusutvo zasićivača omogućava takođe da se uspešno gaje u enterijerima biljke koje se osetljive na hladnoću, tako što se postavljaju na zaštitnu ploču grejnog tela. Takođe, postoje i električni ovlaživači, koji imaju dobre performanse i omogućavaju da se održava kontrolisana vlažnost.