Monarda didyma

Monarda didyma

Engleski naziv:
crimson beebalm, scarlet beebalm, scarlet monarda, Oswego tea, bergamot
Srpski naziv:

monarda, bergamot, indijska kopriva
Areal:
Severn Amerika
Opis:
Biljka koja naraste od 60-80cm. Vrlo otporna i medonosna biljka. Listovi su izduženo ovalni, na vrhu zašiljeni, naspravno rasporešeni na stabici četvrtastog oblika i tamno zelenim (ponekad sa crvenkasto obojenim žilama). U zavisnosti od vrste listovi mogu biti glatki ili obrasli nežnim dlačicama, sa sitno nazubljenim ivicama, dugi od 7-14cm i široki 3-8cm. Listovi kada se zgnječe i protrljaju među prstima odaju veoma prijatan miris, jer biljka sadrži veoma mnogo mirisnih ulja. Cvetovi su cevasti, dvousnati, raspoređeni u obliku ćubica, 3-4cm dugi, hermafroditni sa dva prašnika a skupljeni su u cvasti neobičnog izgleda, složeni su po spratovima u glavičaste cvasti u kojima može biti i do 50 cvetova. Cvasti se razvijaju na vrhu, u sredini biljke, a ukoliko joj uslovi nege odgovaraju, može cvetati u više navrata, ali joj se po precvetavanju moraju uklanjati sasušeni cvetovi. Cveta sredinom i krajem leta (od kraja juna pa sve do kraja avgusta). Cvetovi mogu biti ljubičaste, crvene do ružičaste boje. 
Razmnožavanje:

Može se razmnožavati deljenjem bokora u rano proleće ili u jesen, kao i setvom semena u aprilu na otvoreno polje. Seme prikupljeno od hibridnih biljaka (kao kod većine hibridnih biljaka) ne daje identične biljke. Ako ga sejete, pre setve se mora stratifikovati na kratko, sredinom aprila, a optimalna temperatura za klijanje je oko 21ºС, a mlade biljke pojavljuju se već za 6-10 dana. Rasađuju se na stalno mesto u drugoj polovini maja na razmak od 30-35cm. Najbolje i najjednostavnije se razmnožava deljenjem bokora svake 3-4 godine. Ovo je dobro i zbog očuvanje same biljke kako bi ostala zdrava, smanjilo se njeno širenje, sprečila trulež centralnog korena i poboljšala cirkulacija vazuha oko listova.
Supstrat:
Voli vlažno, ali ocedno, dobro drenirano zemljište, bogato organskom materijom.
Svetlost:
Ako se biljka nalazi u delimičnom hladu ima tendenciju bržeg širenja, ali manje cveta. Biljka više voli mesta prošarana senkom, koja su potpuno osunčana samo u jutarnjim časovima.
Temperatura:
Biljka je otporna na niže temperature. 
Prihranjivanje:

U proljeće joj se treba dodati neko đubrivo, najblje bi bilo - zreo kompost, i u tom slučaju joj ne bi trebale druge prihrane. Leti za vrijeme suše treba je zalivati. 
Štetočine i bolesti:
Prilično je otporna i nezahtevna biljka, u slučaju suše i oslabljenog imuniteta biljke može se dogoditi da je krajem leta napadne pepelnica ili rđa, a kao mladu biljku koja je tek krenula u proleće je napadaju puževi.
Primena:
Zbog svojih ulja može se koristiti kao prirodna zaštita u zasadima sa povrćem koje je podložno podzemnim štetočinama, naročito se dobro pokazala u kombinaciji sa paradajzom kome poboljšava ne samo zdravlje već i ukus. Listovi monarde koriste se za čaj, jer imaju aromatičan miris koji podseća na kombinaciju matičnjaka i nane, ali se ova biljka upotrebljava i kao začin u voćnim salatama, kompotima i letnjim osvežavajućim napicima, mada malo gorči zbog visokog sadržaja timola.
Savet:
Nije pogodna za gajenje u saksijama. Preko zime je dobro zaštititi biljku tako da se prekrije suvim lišćem, slamom ili slojem komposta. Biljka preko zime odlično prezimlja u našim krajevima, ali gubi svoj nadzemni deo, ali zato u proleće, čim se steknu uslovi potera nove izdanke u većem broju nego prethodne godine.