Preko stominih otvora na lišću biljka
usvaja velike količine vazduha i iz njega izdvaja ugljendioksid (CO2). U
prisustvu svetlosti, hlorofil (pigment koji daje lišću zelenu boju) omogućava
da se razdvoje atomi od molekula ugljendioksida i molekula vode. Biljka
oslobađa kiseonik i vodonik, da bi proizvela ugljene hidrate, skrob i šećer.
Ove energetske materije onda sagorevaju u kontaktu sa kiseonikom da bi se
omogučio rast biljke.
Tečnost koju upija koren sadrži uglavnom tri elementa: azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), ali isto tako i veliki broj oligoelemenata.
Azot (N)
Azot u zemlji potiče velikim delom od organskih materija, koje razlažu materije, koje ga zatim pretvaraju u nitrate (soli azotne kiseline). Sirova tečnost ga prenosi do lišća, koje procesom fotosinteze i pod dejstvom enzima, pretvara azot u aminokiseline, a zatim u proteine. Azot koji ulazi u sastav biljnog tkiva i od velikog je značaja za rast biljaka, podstiče razvoj lišća i zeljastih stabljika.
Fosfor (P)
Biljke koriste fosfor u formi fosforne kiseline (H3PO4), ili njenog anhidrida (P2O5). On podstiče razvoj korena i značajno doprinosi ravnomernom razvoju biljke. Podsticanjem rasta i procesa oplođivanja, fosfor ima važnu ulogu u cvetanju, takođe jača imunitet biljke. Zahvaljujući organskim kiselinama u humusu dolazi do rastvaranja i asimilacije fosfora, zato je važno da je supstrat bogat organskim materijama.
Kalijum (K)
Biljke ga uzimaju u formi K jona iz kalijumhidroksida (KOH). Važan je za formiranje plodova i za njihov kvalitet. Ovaj element ima suštinsku ulogu u transportu šećera i formiranju rezervnih organa, zato što povećava količinu skroba u krtolama, rizomima, semenu i korenju, takođe utiče na hidrataciju tkiva. Bez prisustva kalijumhidroksida, biljka ne bi mogla pravilno da koristi azot. U suviše kiselom tlu skoro da nema KOH, dakle za biljke koje se gaje u saksijama uvek treba koristiti supstrat koji je bogat kalijumom.
Vrste đubriva
Sa količinom zemlje koja je ograničena zapreminom saksije, biljke u kući brzo iscrpe ono malo hranljivih sastojaka iz supstrata. Bez redovnog i mudrog đubrenja, biljke u saksijama se ne razvijaju i ne cvetaju.
Ternim “đubrivo’’ je zvaničan naziv za proizvode sa hranljivim sastojcima, namenjenim za podsticanje rasta biljaka.
Tečna đubriva
Za biljke u kući najčešće se koristi tečno đubrivo. U njemu su hranljivi sastojci ravnomerno raspoređeni, ali su i dalje jako koncetrovani da bi mogli da se direktno koriste, pa se razblažuju sa vodom. Tečna đubrviva delimo da organska i mineralna.
Organska đubriva se prave na bazi prirodnih materijala (cvekla, koža, guano…). Imaju tu prednost što deluju lagano i što ne postoji mogućnost da se korenju nanesu opekotine, jer su to proizvodi sa uravnoteženim i sigurnim dejstvom.
Mineralna đubriva se obično nazivaju “hemijskim” ili veštačkim. Ona su proizvedena putem sinteze, i jako pažljivim doziranjem. Biljke ga jako brzo apsorbuju, pa je i dejstvo brzo i pokazuju se rezultati posle samo nekoliko dana. Najčešće su to proizvodi bez mirisa i boje, koji ne ostavljaju trag. Mineralnim đubrivima se zamera što ne sadrže fitohormone (auksine), koji su bitni za uravnoteženo đubrenje, takođe se jako lako dešava da se korenu nanose opekotine, tako da se obavezna pažljiva upotreba.
Rastvori đubriva
Reč je o prašku visoke koncentracije, koji se rastvara u vodi da bi se dobio hranljivi rastvor, koji se koristi kao tečno đubrivo. Ovaj sistem se može pokazati kao praktičan za upotrebu u staklenoj bašti ili verandi u kojima ima dosta biljaka. Može da im se zameri što je potreba preciznost kod doziranja.
Đubrivo u formi štapića
Hranljiva materija je posebnom mašinom kompresovana tako da dobije izgled: tablete, eksera, kupe, štapića, koji se pobadaju u zemlju na ivici saksije. Zamišljeno je da se ovaj štapić zalivanjem rastvara, tako da oni imaju efikasnost 2 meseca. Štapiće je bolje korisiti za biljke u velikim saksijama ili za one koje su tek smeštene u nove saksije, da bi se izbeglo da preparat dođe u kontakt sa korenovim sistemom.
Đubrivo u granulama
Koristi se često za biljke u kući, jer su te nove kuglice ili granule, sa sporim ili postepenim unošenjem. Đubrivo se nalazi u jednoj vrsti zatvorene porozne kapsule i oslobađa se preko membrane, u zavisnosti od vlažnosti supstrata. Jedno nanošenje u toku godine po površini saksije je dovoljno.
Đubrivo za lišće – folijarno prihranjivanje
Reč je o tečnom ili rastvorivom đubrivu, sa sposobnošću prodiranja, koje se na lišću može nanositi sa raspršivanjem. Hranljivi sastojci apsorbuju se preko pora na listu.
Specijalna đubriva
Trebalo bi da za svaku biljku postoji specijalan program đubrenja, napravljen prema njenom metablizmu i načinu života. Nažalost mi u kući možemo da kontrolišemo samo temperaturu, dok svetlost zavisi od ćudi neba i godišnjih doba, vlažnost od truda uzgajivača, isto tako i zalivanje. Zato je dobro rešenje da se u nove biljke smeste u supstrat koji je ravnomerniji i bogatiji od onog iz kog su potekle. Posle prva 3 meseca đubrenje postaje neophodno. Ukoliko đubrivo koje je kupljeno ima naziv “kompletno” to znači da ono sadrži tri snovna elementa: N,P,K. Ona se mogu dopuniti magnezijumom, vitaminima ili oligoelementima.
Univerzalna đubriva – predstavljaju ugavnom uravnotežene proizvode u kojima je svaki element približno jednako zastupljen.
Ostala đubriva – delimo na đubriva za “zelene (lisnodekorativne) biljke” i za “cvetne biljke”. Drugim rečima đubrivo za zelene biljke podstiče razvoj i rast stabljika i listova, dok đubrivo za cvetne biljke podstiče složeni proces cvetanja.
Pravilno korišćenje đubriva
Pravilno đubrenje u teoriji je tačna hranljiva doza potrebna biljci za rast, koja se unosi u pravom trenutku, koji će omogućiti da se dobije najbolji mogući rezultat.
Najbolje vreme za đubrenje biljaka u kući je između aprila i polovine jula, a zatim u septembru. Đubrenje treba da bude jače na početku perioda rasta, da bi se zatim polako usporilo u junu i da bi se zatim opet bilo jače u septembru, a smanjilo se u oktobru. Osim za biljke u punom cvetanju, u zimskom periodu treba potpuno prestati sa đubrenjem.
Učestalost đubrenja
“Perle” sa sporim unošenjem traže samo jedno đubrenje godišnje. Štapići su aktivni za vreme od 8-10 nedelja. Đubrivo za lišće ima neposrednu efikasnost koja kratko traje, ipak nanosi se najčešće jednom nedeljno. Za tečna đubriva, pravilo je jedno đubrenje posle svaka tri zalivanja u toku perioda rasta. U martu i septembru dovoljno je jedno đubrenje. Kod aktivnih biljaka u toku zimskog preioda đubri se svakih 15 dana.
Tečno đubrivo - nanosi se uvek na vlažan suspstrat, da korenje ne bi naglo apsorbovalo višak mineralnih soli. Ovakvom metodom biljke se lagano đubre, bez rizika opekotinna i posebno, rastu mnogo pravilnije.
Đubrivo u granulama - se raspodeljuje ravnomerno po površini humusa, uz napomenu da je doza koja je preporučena od strane proizvođača maksimalna.
Đubrivo u štapićima - se pobada direktno, vertikalno uz zid saksije. Nikako se ne postavlja u sredinu saksije da ne bi došao u dodir sa korenjem. Ukopava se na dubinu od 3cm.
Đubrivo za lišće – nanosi se raspršivanjem kapljica po lišću, da bi prošlo kroz pore koje se na njemu nalaze. Ne sme se nikako dopustiti da ovo đubrivo teče, dakle ne sme se prekoračiti preporučena količina.
Reč je o prašku visoke koncentracije, koji se rastvara u vodi da bi se dobio hranljivi rastvor, koji se koristi kao tečno đubrivo. Ovaj sistem se može pokazati kao praktičan za upotrebu u staklenoj bašti ili verandi u kojima ima dosta biljaka. Može da im se zameri što je potreba preciznost kod doziranja.
Đubrivo u formi štapića
Hranljiva materija je posebnom mašinom kompresovana tako da dobije izgled: tablete, eksera, kupe, štapića, koji se pobadaju u zemlju na ivici saksije. Zamišljeno je da se ovaj štapić zalivanjem rastvara, tako da oni imaju efikasnost 2 meseca. Štapiće je bolje korisiti za biljke u velikim saksijama ili za one koje su tek smeštene u nove saksije, da bi se izbeglo da preparat dođe u kontakt sa korenovim sistemom.
Koristi se često za biljke u kući, jer su te nove kuglice ili granule, sa sporim ili postepenim unošenjem. Đubrivo se nalazi u jednoj vrsti zatvorene porozne kapsule i oslobađa se preko membrane, u zavisnosti od vlažnosti supstrata. Jedno nanošenje u toku godine po površini saksije je dovoljno.
Reč je o tečnom ili rastvorivom đubrivu, sa sposobnošću prodiranja, koje se na lišću može nanositi sa raspršivanjem. Hranljivi sastojci apsorbuju se preko pora na listu.
Specijalna đubriva
Trebalo bi da za svaku biljku postoji specijalan program đubrenja, napravljen prema njenom metablizmu i načinu života. Nažalost mi u kući možemo da kontrolišemo samo temperaturu, dok svetlost zavisi od ćudi neba i godišnjih doba, vlažnost od truda uzgajivača, isto tako i zalivanje. Zato je dobro rešenje da se u nove biljke smeste u supstrat koji je ravnomerniji i bogatiji od onog iz kog su potekle. Posle prva 3 meseca đubrenje postaje neophodno. Ukoliko đubrivo koje je kupljeno ima naziv “kompletno” to znači da ono sadrži tri snovna elementa: N,P,K. Ona se mogu dopuniti magnezijumom, vitaminima ili oligoelementima.
Univerzalna đubriva – predstavljaju ugavnom uravnotežene proizvode u kojima je svaki element približno jednako zastupljen.
Pravilno korišćenje đubriva
Pravilno đubrenje u teoriji je tačna hranljiva doza potrebna biljci za rast, koja se unosi u pravom trenutku, koji će omogućiti da se dobije najbolji mogući rezultat.
Najbolje vreme za đubrenje biljaka u kući je između aprila i polovine jula, a zatim u septembru. Đubrenje treba da bude jače na početku perioda rasta, da bi se zatim polako usporilo u junu i da bi se zatim opet bilo jače u septembru, a smanjilo se u oktobru. Osim za biljke u punom cvetanju, u zimskom periodu treba potpuno prestati sa đubrenjem.
Učestalost đubrenja
“Perle” sa sporim unošenjem traže samo jedno đubrenje godišnje. Štapići su aktivni za vreme od 8-10 nedelja. Đubrivo za lišće ima neposrednu efikasnost koja kratko traje, ipak nanosi se najčešće jednom nedeljno. Za tečna đubriva, pravilo je jedno đubrenje posle svaka tri zalivanja u toku perioda rasta. U martu i septembru dovoljno je jedno đubrenje. Kod aktivnih biljaka u toku zimskog preioda đubri se svakih 15 dana.
Tečno đubrivo - nanosi se uvek na vlažan suspstrat, da korenje ne bi naglo apsorbovalo višak mineralnih soli. Ovakvom metodom biljke se lagano đubre, bez rizika opekotinna i posebno, rastu mnogo pravilnije.
Đubrivo u granulama - se raspodeljuje ravnomerno po površini humusa, uz napomenu da je doza koja je preporučena od strane proizvođača maksimalna.
Đubrivo u štapićima - se pobada direktno, vertikalno uz zid saksije. Nikako se ne postavlja u sredinu saksije da ne bi došao u dodir sa korenjem. Ukopava se na dubinu od 3cm.
Đubrivo za lišće – nanosi se raspršivanjem kapljica po lišću, da bi prošlo kroz pore koje se na njemu nalaze. Ne sme se nikako dopustiti da ovo đubrivo teče, dakle ne sme se prekoračiti preporučena količina.
Нема коментара:
Постави коментар