Biljke koje uspevaju u kupatilu

Neka kupatilo bude vaša oaza mira i relaksacije. Biljke, lagana muzika i umereno osvetljenje u večernjm časovima će vas pripremiti za miran san...a jutarnje sunce uz prilagođenu atmosferu pripremiti za nove radne pobede.

Cedrus libani

http://www.medias.rs/libanski-kedar-bozije-drvo

Euphorbia pulcherrima - Božićna zvezda

Božićna zvezda Euphorbia pulcherrima je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika. Prvi opis božićne zvezde dao je u XVII veku španski botaničar Huan Balme. U Meksiku je u skoro isto vreme Španac Franciscan Friars primetio u zimu žarko crvenu boju ove biljke. Botaničko ime Euphorbia pulcherrima dao joj je nemački botaničar Wilenow. Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecija po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku.

U svetu je opšte prihvaćena kao jedan od simbola božićnog praznika iako do hrišćanskog sveta nije došla sve do 18. veka. U Meksiku je uzgajana stotinama godina pre toga. Asteci su verovali da boja cveta simbolizuje krv i žrtvovanje. Prema verovanju prastanovnika Centralne Amerike, božićna zvezda svoj privlačan izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao vatreni cvet žarkocrvene boje okružen tamnozelenim listićima.

Asteci su koristili sok ove biljke za pravljenje lekova za groznicu, a njene crvene listove za bojenje kožnih predmeta, odeće i kozmetiku.

Takođe postoji i legenda koja kaže kako dvoje siromašne dece, Marija i Pablo, nisu imali novca da kupe poklon malom Isusu. Zato su na Badnjak na putu prema crkvi ubrali buket poljskog cveća sa zelenim listovima. Legenda kaže da su se zeleni listovi pretvorili u sjajne crvene latice čim su ih stavili oko jaslica u kojima je rođen Isus Hristos. 
Takođe je jedna od biljaka koja ima i posvećen dan u godini, a to je 12. decembar.

Myosotis alpestris - spomenak

Simbol ljubavi koja nikada ne umire

Rod je dobio ime po latinskoj reči myos što znači miš, jer su mu listovi nalik na mišje uvo. 

Legenda kaže da su u srednjem veku vitez i izabranica njegovog srca šetali pored reke. Devojka je ugledala prelepo plavo cveće koje je raslo blizu obale i zamolila je viteza da joj ga ubere. Kada se vitez ispružio ka cveću da bi ga ubrao, okliznuo se i pao u reku. Težak oklop ga je sprečio da pliva, i počeo je da tone. Pošto je ubrao željeno cveće za devojku potonuo je uz uzvik: "Ne zaboravi me"! Otada je ovaj cvet postao poznat kao nezaboravak, i svojim imenom asocira na pravu ljubav, ljubav koja nikada ne umire.

U viktorijnskom jeziku cveća spomenak je simbol verne i prave ljubavi, i zato su ga često nosile dame u znak vernosti i trajne ljubavi.

Engleski kralj Henri IV uzeo je ovaj cvet za svoj simbol za vreme izganstva 1398.god. Taj simbol je zadržao i po povratku u Englesku sledeće godine. 

U Nemačkoj se u XV veku smatralo da one koje nose ovaj cvet neće biti zaboravljene od strane svojih ljubavnika. 

Nezaboravak - tajni simbol masonerije

Mali plavi cvet nezaboravak je konspirativni simbol masonerije. Prvi put je upotrebljen 1926. na godišnjoj konvenciji bremenske masonske lože. Istovetna značka sa nezaboravkom nosila se 1938. tokom "humanitarne" kampanje prikupljanja novca koju su nemački nacisti organizovali da bi državne fondove za socijalno staranje preusmerili ka industriji oružja. Masoni su odlučili da stalno nose ove značke kao tajni znak raspoznavanja, budući da su ove bedževe prolaznici na ulicama smatrali za nacistički znak.

Achillea millefolium - Hajdučka trava

Latinsko ime je dobila po grčkom mitskom junaku Ahileju, koji je prema predanju privijao ovu biljku na rane. Predpostavlja se da je naše ime, Hajdučka trava, dobila zato što su je hajduci privijali na otvorene rane i uboje, jer ubrzava zgrušavanje krvi i zaustavlja krvarenje.

Hemijski sastav biljke:
Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Eterično ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol. 

Primena:
Koristi se protiv nesvestice, migrene, nagona za povraćanjem, kod oboljenja očiju praćenih sekretom i suzenjem, kod jakih bolova u očima i krvarenjem iz nosa. Ova biljka direktno deluje na koštanu srž i podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pored navedenih tegoba pomaže i kod krvarenja iz pluća i želuca, kod hemoroida koji jače krvare, kao i kod pritiska u želucu i jake žgaravice. Upotrebljava se kao antitrobičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze. Ima i snažno antibakterijsko dejstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide i sl. Uglavnom je lekovita biljka za ženske bolesti. Hajdučka trava čisti i jača krv. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovnih menstruacija, šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva. Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem i to ujutro i uveče. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma takođe leči hajdučka trava. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu.

Velike količine mogu uzrokovati glavobolju, a dugotrajna upotreba alergijski osip i osetljivost kože na sunce.
Skupljanje:
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25cm, ili se sakuplja samo cvast dužine samo 2cm. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Čaj:
Jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Tinktura:
Cvetovima hajdučke trave, ubranim na suncu, do grlića napuniti bocu i preliti rakijom od žita, ili voćnom rakijom jačine 38-40%, te na suncu ili blizu izvora toplote ostaviti 14 dana.
Mast:
Dobro ugrejati 90g neosoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 15g svežeg isitnjenog cveta hajdučke trave i 15g sitno nasečenih listova maline. Pustiti da baci dva do tri ključa, promešati i skloniti sa vatre. Sledećeg dana masu zagrejati, procediti kroz platno i njome napuniti pripremljene čiste tegle. Mast čuvati u frižideru!

Sedeća kupka:
100g hajdučke trave (cele biljke) preko noći ostaviti u hladnoj vodi, sledećeg dana zagrevati dok ne provri, a potom dodati vodi za kupanje.

Viola tricolor - dan i noc

Kako jedna legenda kazuje, tri perioda života jedne devojke Ane se reflektuju u tri kolorita latica cveta dan i noć. Jednom davno ljubazna i naivna devokja Ana živela je u malom selu. Ona je verovala u sve i uvek je pronalazila opravdanja za sve što ljudi čine. Nažalost jednoga dana upoznala je prepredenog zavodnika koji je naveo Anu da se zaljubi u njega koristeći predivne romantične reči i ljubavne izjave. Ana ga je nežno volela. Ona je posvetila svom voljenom celo svoje srce i ceo njen život. Neprođe dugo i on ju je napustio i otputovao u beli svet. Međutim on je obećao da će se vratiti svojoj voljenoj. Ana je čeznula za njim celog njenog života i bila je skrhana tugom. I kada je umrla cveće je izraslo na njenom grobu i to cveće oslikava Aninu nadu, čežnju i tugu. To je bila ruska legenda o tom cvetu.

Antički Grci su povezali pojavu tog cveta sa kćerkom vladara Inoa. Jedina Inova kćerka je volela Zevsa. Međutim Zevsova ljubomorna žena Hera je bacila čini na devojku i pretvorila je u kravu. Tada je Zevs počeo da uzgaja cvet dan i noć za njegovu ljubavnicu. Ovo cveće je predstavljalo ljubavni trougao, a u jednu ruku dan i noć predstavlja poređenje obične smrtnice naspram boginje. U drugu ruku cveće sadrži u sebi verovanje da Herina čarolija nije večita. Međutim Rimljani su smatrali da dan i noć predstavlja preterano znatiželjne osobe koje su bogovi pretvorili u cveće kada su te osobe špijunirale Afroditu.

U nekim našim krajevima sačuvalo se verovanje da bi ljubavnici trebalo da sade i neguju dan i noć, jer je simbolika ovog cveta "mislim na tebe danju i noću". U knjizi "Tajni govor cveća i drveća" Bogomira Mihajlovića navodi se da je žena, koja u mnoštvu cveća izabere dan i noć, romantična.

Dan i noć (Viola tricolor) pripada familiji ljubičica, ali ima krupnije cvetove, bez mirisa. Prošlo je mnogo vremena dok se mala Viola tricolor, iz vremena kraljice Elizabete I, razvila u današnju hibridnu, kultivisanu vrstu. Prvi primerek dobijen je pre 150 godina u jednoj bašti, u blizini Londona. Cvet dan i noć u Engleskoj nazivaju "tri lica pod kapuljačom", ili "zagolicaj mi maštu", a Šekspir ga je zvao "kupidonov cvet". Kraljica Titanija, prema verovanju u Engleskoj, ludo se zaljubila zahvaljujući moćnom ljubavnom napitku spravljenom od "kupidonovog cveta".

U "Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama", prema rasporedu latica, ljubičicu dan i noć nazivaju "maćuhica": "Maćeha sedi na dve stolice, svaka od njenih kćerki ima svoju stolicu, dok obe pastorke moraju da dele jednu stolicu". Drugi je nazivaju "dikino oko", zbog osobine ovog cveta da se stalno okreće prema suncu. 

Više zanimljivosti na:

http://cajeviza.net/dan-i-noc-ili-divlja-macuhica-caj-sirup-tinktura/

http://cajeviza.net/ljubicica-dan-i-noc-lekovitost-cajevi/

Convallaria majalis - Đurđevak

Za đurđevak se veruje da je cvet koji simbolizuje ljupkos, umiljatos, povratak sreće, mirišljavosti i svežine.

Prema evropskim narodnim pričama, đurđevak je ili nastao iz Bogorodičinih suza, koje je prolila u podnožju krsta na kome je bio razapet Hrist, ili iz suza koje je prolila Marija Magdalena kada je otkrila Hristov grob.

Prema legendi, cvet je nastao iz Evinih suza, koje su potekle kada je napustila Rajski vrt. Predstavlja simbol nežnosti, ljupkosti i čistote. Upravo je zbog toga đurđevak od srednjeg veka krasio bukete nevesti verujući se da će doneti sreću u ljubavi. Otuda izreka: „Mladost računa godine po đurđevku, a starost po zimama“.

Zbog verovanja da donosi dobru sreću, naši hajduci su uoči Đurđevdana bili kićeni đurđevkom, noseći ga kao amajliju.

Đurđevku  se pripisuje i magijska moć, stoga je često činio važan sastojak magijskih rituala. Njegov značaj nije promakao ni prilikom tumačenja snova u kojima se pojavljuje. Stari su govorili da, putem snova, najavljuje poklone od drage. Ukrašavanje krovova i vrata vencima đurđevka i ostalog cveća uoči Đurđevdana donosi „cvetnu“ i uspešnu godinu. Od srednjeg veka, biserak je sastavni i važan deo buketa koji na venčanju nosi mlada, a ovaj cvet asocira na skromnost i čistotu.

Francuski modni kreator Kristijan Dior je verovao da je đurđevak simbol nade, sreće i radosti. Pedesetih godina prošlog veka, zajedno sa Edmondom Roudnistikom je stvorio  "Diorissimo", parfem sa nežnim mirisom đurđevka.

Od 1982.godine smatra se nacionalnim cvetom Finske. U Francuskoj, po tradiciji, svakog Prvog maja đurđevak se masovno prodaje na ulicama gradova. 

U 16. veku koristio se u medicinske svrhe. Elizabetanski lekar Džerard imao je ovaj neverovatan recept: „Stavite cvetove majskog ljiljana u dobro zatvorenu čašu i postavite je na mravinjak. Ostavite čašu mesec dana na tom mestu. Nakon tog vremena, tečnost koja se skupila na dnu čaše koristite kao oblogu koja smiruje bol kod gihta.”

Đurđevak (cela biljka, osušeni cvetovi, listovi i koren) se koristi u lečenju srčanih bolesti. Sadrži gliozide koji pojačavaju otpornost srca, usporavajući i regulišući broj otkucaja, ne tražeći dodatno snabdevanje srca krvlju. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka dugo upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. U narodnoj medicine, cvet đurđevka se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohoia ili votke, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

Pošto je otrovan, đurđevak ne smeju brati trudnice i deca, a posle kontakta sa njim moraju se dobro oprati ruke.

Upozorenje!!!

Đurđevak se može koristiti samo pod strogom kontrolom iskusnog stručnjaka – fitoterapeuta. Svi delovi biljke su otrovni.

Ovo tako slatko cveće je otrovno, od svojih zvonolikih belih cvetova pa sve do stabljike. Iako đurđevak neće naneti mnogo štete, ukoliko pojedete veću količinu vjerovatno ćete osetiti mučninu, povraćanje, bol u ustima i stomaku, proliv i grčeve. Otkucaji srca mogu da se uspore i da postanu nepravilni.

http://www.dijetaizdravlje.com/lekovito-bilje/djurdjevak/

http://www.artnit.net/flora-doma/item/279-kada-%C4%91ur%C4%91evak-zamiri%C5%A1e.html

kozmetka

čestitka

mirisljave sveće

Pruning Mahonia

Hrizantema - biljka sreće i radosti

Naziv roda potiče od grčke reči "chrysos" što znači zlato i "anthemon" što znači cvet. Hrizantema predstavlja biljku koja je još od davnina poznata narodu Kine i Japana i zauzima veoma značajno mesto u njihovoj kulturi. Po kineskom predanju osoba koja pije vodu sa izvora ili potoka oko koga rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje. Čak se veruje da rosa sa cveta hrizanteme produžava život. Značaj hrizanteme je bio toliki da se čak i jedan stari kineski grad dobio naziv po njima tzv. "grad hrizantema". U Japanu je prva izložba hrizantema održana 610.god, kada je proglašena za nacionalni cvet i simbol Sunca, kao i simbol carske porodice i najvišeg odlikovanja. Zlatni cvet sa 16 duplih laticanalazi se na grbu japanske imperatorske porodice, a ponekad zamenjuje i zvanični državni grb - na kovanicama, pečatima i nekim dokumentima.  Svake jeseni se u Japanu slavi "Festival hriznatema" ili "Praznik sreće". Ranije su svake godine devetog dana devetog meseca po mesečevom kalendaru u imperatorski dvorac zvani gosti kako bi se častili vinom od hrizantema, slušali muziku, pisali stihove u čast hrizantema i uživali u njima. 

Za razliku od Kine i Japana, gde hrizantema simbolizuje dug život i sreću, u drugim zemljama ovaj cvet se vezuje za smrt zato sto cveta u vreme godišneg spomena na mrtve.  

Od nekih vrsta belih i žutih hrizantema u Aziji (Kina, Japan, Koreja) pravi se čaj, koji se smatra lekovitim, i koji je veoma prijatnog ukusa i mirisa.

Drevna japanska legenda govori kako je davno živela jedna žena koja je ostala bez muža i koja je naporno radila kako bi deci obezbedila hranu i obuću. Ali koliko god se trudila nikako nije mogla da zaradi dovoljno, odeća njene dece se sastojala iz zakrpa, jedva se držala na njima.

Jedne hladne, zimske noći nije imala dovoljno hrane kojom bi nahranila decu i kada su gladna deca zaspala ona je, uplakana, rešila da potraži bilo kakvu pomoć. Kada je otvorila vrata, iz hladne zimske noći čuo se glas – Hladno mi je i gladan sam, molim te pomozi mi, pusti me unutra. Uvela je u kuću mršavog mladića i dalja mu poslednje mrve hrane koju je imala znajući da ujutru nema čime da nahrani decu. Ustupila mu je svoj krevet i pokrila ga svojim ćebetom a onda krenula ka hramu da se pomoli i nađe neku pomoć. Bila je toliko gladna i iscrpljena da se onesvestila na ulazu u hram.

Kada se probudila i vratila kući, mladića kome je ustupila svoj krevet. Istrčala je napolje i tek onda u snegu primetila tragove. Iz svakog traga rastao je mali buketić prekrasnih hrizantema. Tog trenutka, shvatila je da je prethodne noći posetio anđeo.

Od tog dana, siromaštvo i beda su bili davna prošlost, majka je gajila decu prodajući predivne hrizanteme a car je, impresioniran ovim cvećem poslao poklone za nju i njenu decu. Zahvaljujući dobrom anđelu, oni nisu više bili siromašni a majka je svoju decu vaspitavala da gaje ljubav i saosećanje prema drugim ljudima.


http://uredjenjestana.com/440/feng-sui-biljke-kao-simbol-rasta-i-srece-2-deo/
http://tetka.rs/2012/08/legenda-o-hrizantemama/

Tulipanovac, Lalino drvo (Liriodendron tulipifera L.)

Biljka koja pripada veoma starim vrstama. Postoje dokazi o njenom postojanju još iz geološkog doba krede.

Pored toga što se može koristiti za alije i u druge dekorativne svrhe, ova vrsta ima i svoju drugu stranu. Za cvetove ove biljke je karakteristično da daju velike količine nektara. U istočnom delu SAD predstavlja glavnu medonosnu vrstu. Med je prilično jak, crvenkaste boje. Proizvodi se u narandžastim delovima cveta. Retko se koristi u redovnoj ishrani, radije ga koriste pekari za svoja peciva. 

Značajan deo biljke je i koren koji se koristi za poboljšanje smrčevog piva. Takođe se koristi kod svakog drugog piva koji je sa ukusom limuna kako bi se umanjila gorčina.

Mnogi delovi biljke se koriste u medicini.

Samo drvo tulipanovca može da se koristi u različite svrhe. Daje dobru celulozu. Može da se upotrebljava za izradu muzičkih instrumenata, olovki i šibica. 

Citrusi (agrumi)

Biljke za telo i dušu. Od davnina je poznato lekovito dejstvo ovih biljaka koje su bogate vitaminom C. Kako zbog poboljšanja zdravlja, imuniteta, tako se koriste i kao sastavni deo mnogih djeta. Čiste organizam od toksina, posebno je bitno voće za pušače. Pored toga usporavaju starenje, čuvaju tkiva, jačaju krvne sudove i kožu čine mekšom. Ulja i sokovi se koriste u kozmetici i medicini....Mirisi znatno utiču na smanjenje stresa....Velike blagodeti nam ove biljke nude.... 

Ukoliko sami želite da isprobate neki recept za lepotu više na:

http://www.coolinarika.com/magazin/clanak/citrusi-i-ljepota/
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.305.html:467623-Citrusi-za-sve-tipove-koze

Kamelija

Smatraju je najstarijom kultivisanom biljkom na svetu. Lepota kamelije je znatno uticala na mnoge pisce, pesnike i slikare. Smatra se kraljicom cveća. Prvi put se ova biljka spominje 1725. godine pre Hrista. Na Dalekom istoku kamelija prati puteve budističkih sveštenika. Na taj način dobija status religioznog simbola. Sadi se u hramovima i na grobljima. Čak i dan danas se nalazi u budističkim hramovima. Slavi se kao nacionalni cvet u starom južnom kraljevstvu, Dai Li. Festival kamelije se održava u Kunningu, glavnom gradu jugozapadne kineske provincije.

Kamelija simboliše savršenstvo, eleganciju i postojanost. Smatra se simbolom snažne i trajne ljubavi. Ako muškarac pokloni devojci ili ženi crvenu kameliju, stavlja joj do znanja da je ona najlepša. Ukoliko joj pokloni belu kameliju, to znači da veruje u snagu njihove ljubavi.

Kamelija je takođe i zaštitni znak Koko Šanel.

Danas je česta upotreba kamelije u kozmetici. Uglavnom se meša sa drugim vrstama. U Francuskoj se proizvodi ulje za telo koje sadrži kameliju, badem, susam, limun, lavandu, ruzmarin i majčinu dušicu. Ovo ulje čisti kožu i daje joj mekoću, glatkost i satenski izgled. Od ulja kamelije i jojobe pravi se preparat za čvrstinu i oblkovanje grudi.

Čajno drvo zelenog čaja pripada porodici kamelija. Smatra se da su ovaj čaj Kinezi koristili još pre 4000god. U Japanu se smatra da je ovaj čaj nezamenjljiv za dobro zdravlje i dug život. Nova istraživanja pokazuju da zeleni čaj ima dva do tri puta više antioksidanasa, samim tim snižava holesterol, ubija kancerogene ćelije i bakterije koje prouzrokuju karijes, štiti srce, poboljšava probavu, snižava pritisak i troši kalorije. 

Magnolija

U današnje vreme sve je veća upotreba magnolije u kozmetici i medicini. Tako danas imamo razne preparate i kupke na bazi njenog mirisa. Deo magnolije koji se upotrebljava u ove svrhe nije cvet (iako bi mnogi pomislili) nego kora. Ekstrat kore magnolije se upotrebljava u kozmetičke svrhe jer deluje umirujuće na kožu, smanjuje crvenilo, poboljšava hidrataciju i elastična svojstva kože. 

Poznati su i mnogi šamponi sa ekstrktom magnolije, jer utiče na odbijanje svetlosti i štiti kosu od isušivanja. Takođe je poznat i vosak na bazi magnolije koji se dobija iz lista. On dodatno štiti kosu i daje joj sjaj, a da je ne otežava. Ekstrat magnolije može da se koristi i u masaži. 

Blagodeti magnolije od davnina su poznate stanovnicima Kine i Japana. Eterično ulje na bazi magnolije zbog svog osvežavajućeg i aromatičnog mirisa, deluje pozitivno na nervni sistem i emocije. Može da se koristi i sa drugim uljima, jer oplemenjuje njihov miris.

Miris magnolije pozitivno utiče na ljudsko raspoloženje, pa se može koristiti kako bi se ublažila anksioznost, napetost, nesanica. Pozitivno deluje i na kardiovaskularni, disajni, mišićni i probavni sistem. Lekovi na prirodnoj bazi su manje štetni po organizam i ne stvaraju zavisnost.
Neka novija istraživanja su pokazala da je ekstrakt magnolije najdelotvorniji kod lošeg zadaha. Pored ubijanja bakterija koje prouzrokuju loš zadah, ubija i bakterije koje uzrokuju zubni kamenac. 

Simbolika cveta magnolije:

''Magnolija označava dostojanstvo i otmenost. Ukoliko je njen cvet beo, ona je znak nevinosti. Ako je cvet magnolije ružičast, onda označava stidljivost i najčešće se poklanja devojkama koje još nisu upoznale pravu ljubav. Međutim, ukoliko poklonite magnoliju koja je prerano procvetala, to je nesumnjiv znak da ste zbog nečega uznemireni i nestrpljivi. Postoji i verovanje po kojem magnolije označavaju nevernost muškaraca koji ih poklanjaju.'' 

Preuzeto sa:

http://www.gardenshopbeograd.com

Magnolija takođe simbolizira dostojanstvo i istrajnost, a takođe i ljubav prema prirodi.

Novogodišnje dekoracije

Venci ne moraju biti samo okruglog oblika ili samo od četinara...Kada kreativnost uzme maha....

Bitno je da su cvetni motivi

Za izradu venca može da posluži i božikovina (Ilex aquifolium L.)

Ili mogu biti i u drugim oblicima, kao što je ovaj na slici sa listovima begonije (Begonia sp.)

A ukoliko nemate novogodišnju jelku ili vam je jednostavno dosadila....