Iberis sempervirens

Iberis sempervirens

Engleski naziv:
Evergreen candytuft

Srpski naziv:

iberis, snežak

Areal:

Maroko

Opis:
Višegodišnja biljka koja cveta belim cvetovima u rano proleće (april-jun). Cvet traje oko 20 dana. Raste do visine od 30-ak cm. U širinu može da zauzme i 50cm. Tokom zime potpunio gubi nadzemni deo.

Razmnožavanje:

Razmnožava se iz semena, u kasnu jesen u plasteniku koji se zagreva ili u februaru ako ne zagrievate plastenik. Može se razmnožavati reznicama u kasno proleće ili presađivanjem. Ne zahteva posebnu njegu.

Svetlost:
Trazi osunčan položaj. Izdrži višak vode kao i kada zaboravi da se zalije.
Zalivanje:
Po pitanju zalivanja nije zahtevna biljka.
Savet:
Može da živi i do 30 godina. Potrebno ju je svremena na vreme podmladiti. Pogodan je kao pokrivač tla i za kamenjare. 

Helianthemum vulgare

Helianthemum vulgare

Syn. Helianthemum nummularium (L.) Miller

Engleski naziv:

common rock-rose

Srpski naziv:

sunčev cvet, sunčanica

Areal:

Evropa i Azija

Opis

Biljka ima lancetaste listove koji su naspramno poredani i zimzeleni, poludrvenastih grančica i visine od 20-40cm. Naziv roda potiče od grčke reči helios - sunce i anthemon - cvet, jer je krunica jasno žute boje. Unutrašnji čašični listići zvezdasti, pokriveni dlačicama, krunica zlatnožuta, ređe crvenkasta, može biti sa narandžastim mrljama, čaura loptasta, dlakava. Cveta dugo, od maja pa sve do septembra, posle prestanka cvetanja biljku treba orezati da bi se sprečilo njeno brzo širenje, ali i da se oblikuju lepi grmići.

Razmnožavanje:

Razmnožavaju se semenom, reznicama ili delenjem korena, a sade se u jesen ili proleće na razmake od 30-40 cm.

Supstrat:

Voli propusno zemljište.

Svetlost:

Voli sunčane položaje za svoj rast.

Geranium sanguineum

Geranium sanguineum

Engleski naziv:

bloody geranium

Srpski naziv:

crvena iglica, krvavac, iglica, devojačko oko

Areal:

Evropa

Opis:

Višegodišnja biljka. Stabljike uspravne i  slabo razgranate. Naraste u visinu do 55cm. Listovi su naspramni, smešteni na dugim peteljkama i dubok urezani. U jesen listovi i stabljika dobiju jako crvenu boju. Cvetovi su veličine 3-4cm, sastavljeni od 5 latica ljubičastih boja. Cveta od leta do jeseni. Cela biljka je prekrivena dlačicama.

Galanthus nivalis

Galanthus nivalis

Engleski naziv:
snowdrop
Srpski naziv:
visibaba


http://cvecarstvo.com/2016/02/14/visibaba-radosni-vesnik-proleca/

http://www.artnit.net/flora-doma/item/1218-visibaba-simbol-dolaska-prole%C4%87a.html

Digitalis purpurea

Digitalis purpurea

Engleski naziv:
foxglove, common foxglove, purple foxglove, lady's glove

Srpski naziv:
purpurni naprstak, naprstak, pustikara, žavornjak

Areal:
Evropa

Opis:
Digitalis purpurea je zeljasta biljka sa dlakavom uspravnom, nerazgranjenom stabljikom. Može da naraste u visinu oko 2m, mmda je uglovnom to oko 1,5m. Cveta u roze-ljubičastim kombinacijama, a često se sreće i u belim i žućkastim niijansama. Cvetovi su sa unuttrašnje strane ispunjeni pegama. Vole ih pčele i bumbari. Otrovna biljka. Cveta od juna do avgusta.

Razmnožavanje:
Može se sejati u rano proleće u leje i kasnije pikirati. Pošto je seme sitno treba paziti da se ne poseje pregusto. Ako se seje kasnije, može se sejati direktno napolju. Seme ne treba prekrivati zemljom. Cvet se po pravilu javlja druge godine nakon sejanja.

Supstrat:
Voli kiselo i vlažno zemljište.

Svetlost:
Naprstak voli polusenku i senku, suvo i propusno tlo, ali uspeva i na suncu, tada dobro uspeva pod uslovom da ima vlažno tlo. 

Cyclamen europaeum

Cyclamen europaeum L.

Engleski naziv:
Alpine, European, purple cyclamen

Srpski naziv:
Šumska ciklama, ciklama, kolutka

Aeal:
Rasprostranjena je u južnim i severnim Alpima, Hrvatskoj, Bosni, Mađarskoj, Srbiji, Makedoniji, zapadnim i centralnim Karpatima, Bugarskoj i na Kavkazu.

Opis:
Višegodišnja zeljasta biljka sa podzemnim krtolama iz kojih izbijaju korenovi, listovi i cvetni izdanci. Krtola je 1,5–5cm u prečniku, loptastog oblika. Po celoj gornjoj površini su razbacane korenske dlačice. Izdanci su sa listovima različite dužine. Lisne i cvetne drške i čašice pokrivene su vrlo kratkim glavičastim dlačicama. Same liske su gole. Listovi su bubrežasti ili srcoliki, po obodu nepravilno nazubljeni. Na licu su tamnozeleni i sa srebrnastim mrljama, a na naličju prljavozeleni, ili, kao karmin, crveni. Cvetna drška je nešto duža od listova, za vreme zrenja ploda savijena. Cvetovi su mirišljavi. Krunična cev je loptasta, bezbojna, dok su režnjevi krunice izduženog ili jajastog oblika, do četiri puta duži od cevi. Režnjevi krunice su karmin-crveni, pri osnovi nešto tamniji. Vreme cvetanja je od maja do septembra.
Primena:
Ciklama je otrovna biljka. Posebno je otrovna krtola, koja sadrži ciklamin (saponinski glikozid) i triterpenske saponine. Kod čoveka izaziva dijareju, pa je zbog toga nekad korišćena kao jako sredstvo za čišćenje. Koristi se i u homeopatiji.

Centaurea montana

Centaurea montana

Engleski naziv:
perennial cornflower, mountain cornflower, bachelor's button, montane knapweed, mountain bluet

Srpski naziv:

Planinski različak

Areal:
Evropa, Skandinavija, Severna Amerika

Opis:
Cveta najčešće u aprili, ponekad maju mesecu. Ne traži nikakvu negu osim prostora za širenje. Postoji u nekoliko boja: roze,plavičasta ili beličasta. Cvet malo podseća na cvet čička. Visoka je 10-12cm.

Supstrat:
Ovo je jedna od biljaka za suva, neplodna, ocedita, kamenita zemljišta.
Svetlost:
Uspeva na mestima izloženim suncu.
Temperaura:
Podnosi niske temperature.

Campanula persicifolia

Campanula persicifolia L.

Engleski naziv:
Peach-leaved bellflower

Srpski naziv:

Šumska zvončika, sjajnolisni zvončić, krupnocvetni zvončić

Areal:

skoro cela Evropa, Sibir, Jermenija

Opis:
Višegodišnja biljka. Stabljika uspravna, prosta ili slabo granata, visoka do 1m, gola, sa retkim i manjim listovima pri vrhu. Donji listovi na stablu izduženi i obrnuto jajasti, suženi u dršku, goli. U sredini trakasti do trakasto-kopljasti, sedeći, široki 2-8mm, uvijena ruba, najgornji linearno-kopljasti, sedeći, pri vrhu oštri. Cvetovi obično na kraćim drškama složeni u rastresit najčešće prost grozd. čašica gola ili vrlo sitno rapavo dlakava, sa kopljastim ili trakastim zubcima, koji su u početku horizontalno rašireni, a kasnije uspravni. Krunica još jednom toliko duga kao čašični zubci, široko zvonasta sa kraćim jajastim zubcima završenim u fin šiljak. Prašnici kraći od tučka. Tučak je dug koliko krunica, a žig trodelan. čaura je obrnuto kupasta i pri vrhu nosi ostatke čašice i otvara se sa 3 okrugle pore pod samim vrhom. Cveta od maja do jula meseca. Raste po šumama i žbunovitim mestima. 

Razmnožavanje:
Seme se seje u hladne leje ili kontejnere u proleće. Može da se razmnožava i podelom bokora u jesen ili proleće.

Supstrat:
Zahteva plodno, vlažno i dobro drenirano zemljište.

Svetlost:
Raste na punoj sunčevoj svetlosi ili u delimičnom hladu.

http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=24756

Campanula carpatica

Campanula carpatica

Engleski naziv:

Campanula, Carpathian Bellflower, Carpathian Harebell, Tussock Bellflower 'Blue Clips'

Srpski naziv:

karpatski zvončić, čuperak zvončić

Areal:

Karpati

Opis:

Naraste u visinu od 40-80cm, a cveta sledeće godine od juna do augusta meseca, neke vrste i do kraja jeseni. Listovi su poredani nasuprotno na stabljici i po rubovima su nazubljeni. Veliki zvončići okruglastog oblika, a poznati su još iz starih bašti naših baka, gde su bili omiljeno cveće. Cvet svojim izgledom stvara cvetne piramide, koje zatvaraju prazna mesta u baštama, a veoma lepo izgleda u rubnim nasadima. Mnogo se koriste za rezani cvet i veoma se lepo uklapaju uz mnoge cvetnice. Postoji više vrsta i boja ove biljke, jedne vrste imaju jednostavne, a druge punjene cvetove. Cvetaju u beloj, ljubičasto-plavoj i ružičastoj boji.

Razmnožavanje:

Razmnožava se semenom ili deljenjem u rano proleće ili ranu jesen. Seje se od maja do juna meseca direktno u baštu, kad biljka nikne i malo se razvije, presađuje se na razmake od 30-40cm.

Supstrat:

Voli blago neutralno do alkalno zemljište, bogato humusom, a najbolje uspeva na sunčanim mestima.

Svetlost:

Odgovara sunčan do polusenovit položaj.

Primena:

Ova mala baštenska biljka je pogodna za sađenje na prednjoj strani vrtnih gredica ili leja, kamenjaru i u žardinjerama. Takođe, može da budu zanimljiv ukras na suvim zidovima i popločanim stazama.

Bergenia cordifolia

Bergenia cordifolia

Engleski naziv:

elephant-eared saxifrage, elephant's ears

Srpski naziv:

bergenija, baden
Areal:

Prirodno staniste prostire se od Afganinstana, preko južng Tibeta do Himalaja.

Opis:

Jedna  je od onih vrsta koje ostaju ukras vrta i zimi. Njeni listovi tada poprime crvenkastu boju. Dolaskom prvih toplijih dana ukrase je prekrasni ružičasti cvetovi. Bergenija je zimzelena trajnica iz porodice Saxifragaceae. Ova biljka naraste u visinu oko 40cm, dok u širinu naraste i više od pola metra. Listovi su joj ovalni, pri bazi suženi, glatki i sjajni, izražene nervature. Narastu u dužinu i do 25cm, a budući da su kožasti dobro podnose zimu. Kada se spuste temperature, poprimaju brončano zelenu boju. U proleće lisnatu rozetu krase zvonoliki cvetovi formirani u metlicu koja naraste i do 40cm visoko. Cvetovi su uglavnom obojeni u nijansama ružičaste, a samo nekoliko sorti ima bele cvetove.

Razmožavanje:

Ova biljka lako se razmnožava. Možete to učiniti pomoću semena koje se seje u supstrat pomešan sa peskom ili vegetativno pomoću rizoma.

Supstrat:

Voli vlažno, ali humusom bogato tlo.

Svelost:

Bergenia cordifolia voli polusenovite ili potpuno senovite položaje pa je zbog toga još cenjenija jer nema mnogo vrsta koje uspešno uspevaju na gredicama u senci. Hladni i suvi zimski vetrovi mogu je oštetiti pa je zasadite u zaštićenom delu vrta kako biste zimska oštećenja sveli na minimum. 

Temperatura:
U proleće, kada krene vegetacija, listove koji su se smrzli tokom zime odstranite. Bergenija cveta svega nekoliko nedelja. Da biste produzili cvetanje, barem na kratko redovno uklanjajte precvetale cvetove.  

Bolesti i štetočine:

Kod ove biljke nisu zabeleženi veći problemi s biljnim bolestima ili štetocinama.

Primena:

Zbog svoje male visine i rasta u širinu često se koristi kao pokrivačica tla. Takođe se koristi u kamenjarima i kao obrub za gredice ili šetnice. 

Astilbe hybrid

Astilbe hybrid

Engleski naziv:
false goat's beard, false spirea

Srpski naziv:
astilbe, medunika, biretka
Opis:
Cvetovi su najčešće crvenkasti, beli, roze, tamnocrveni ili žuto-narandžasti, a neke vrste i lepo mirišu. Cveta od juna do septembra. Dekorativni su i zeleni ili bronzano-zeleni listovi koji su nazubljeni i izbijaju iz mesnate stabljike.
Razmnožavanje:
Razmnožava se u jesen ili proleće, deljenjem korena, mada se može razmnožavati i semenom.
Supstrat:
Zemljište treba da je vlažno i hranjljivo, humusno.
Svetlost:
Odgovaraju senovita ili polusenovita mesta. Ne podnosi sunce i sušu.
Zalivanje:
U vreme letnjih mesei treba redovno zalivati, jer ne podnosi sušu.
Prihranjivanje:
Tokom proleća i jeseni obavezno je prihranjivanje kompostnim đubrivom.
Orezivanje:
Posle cvetanja stabljike se mogu odrezati ili ostaviti na biljci tokom zime do proleća, jer predstavljaju ukras u bašti. U jesen astilbu možete da orežete do zemlje, ako ne želite da je ostavite preko zime. Ukoliko tokom letnjih meseci lišće počne da se suši, obavezno je orežite. Sa dolaskom hladnijih dana biljka će ponovo poterati nove izdanke, ali neće cvetati.
Primena:
Osim u bašti, astilba može da se gaji i u saksijama.Biretke lepo izgledaju u kombinaciji sa papratima i hostama. Može da se koristi kao rezani cvet (ali nije dugotrajan) ili kao suv. Ako se upotrebljava kao rezani cvet, trebalo bi ga ubrati kada su cvetići napola otvoreni, a ukoliko se koristi u suvom stanju tek kada su cvetići potpuno otvoreni.
Savet:
Svake treće ili četvrte godine astilbe bi trebalo da razredite, tako što ćete razdvojiti rizome ili ostaviti samo zdrave, nove rizome.

Aster alpinus

Aster alpinus

Engleski naziv:
Aster Species, Alpine Aster, Wild Aster

Srpski naziv:
alpski zvezdan, lepa kata
Areal:

planine Evroazije

Opis:

Naraste u visinu 15-30cm, a posebnost mu je što za razliku od ostalih vrsta astera cveta u proljeće/početak leta. Privlači pčele i leptire. Koren je dugačak i končast. Stablo je uspravno ili izdignuto, sa kraćim ili dužim dlakama. Nije granato i sa po jednom je glavicom. Podzemno stablo je rizom; kos, valjkast i čvornovat. Listovi su manje-više dlakavi i međusobno se razlikuju po obliku. U donjem delu stabla su loptasti ili objajasto izduženi, tupi i postepeno suženi u dršku. U gornjem delu su šiljati, po obodu celi, duguljastolancetasti i sedeći. Cvetovi čine cvast glavicu koja je uspravna i ima prečnik od 3 do 6cm. Listići involukruma su lancetasti i po obodu trepljasti. Poređani su poput crepova na krovu i međusobno gotovo jednaki. Središnji su zlatnožute boje, a obodni, ženski su ljubičastoplavi ili ređe ružičasti ili beli.

Razmnožavanje:

Biljka se brzo razmnožava deljenjem, jedna biljka jako brzo ima puno potomaka kraj sebe. Može se i uzgojati setvom u rano proleće, bilo pre u teglice bilo direktno na otvoreno. 

http://sareni-svet-biljaka.blogspot.rs/2009/11/aster-aster-alpinus.html

Alyssum saxatile

Alyssum saxatile

syn. Aurinia saxatilis

Engleski naziv:
basket of gold, goldentuft alyssum, golden alyssum, golden alison, gold-dust, golden-tuft alyssum, golden-tuft madwort, rock madwort

Srpski naziv:
zlatni alyssum, žuta medovina
Areal:
Azija i Evropa
Opis:
Raste nisko, od 15-20cm. Cvetovi su u svim nijansama žute boje, od bledo žute, krem, limun pa sve do zlatno žute. Može da se sadi u žardinjere i lep je ukras na balkonima i mini baštama.
Razmnožavanje:

Na otvorenom se seje od maja do juna, direktno na mesto gde će cvetati. Sejati u redove na rastojanju od 20-25cm, a zatim prekriti slojem fine zemlje pritisnuti i održavati vlažnost. Iznikle biljke treba malo prorediti ili odvojiti na razmake do 10cm. Kad biljke očvrsnu rasaditi na rastojanje od 20-25cm (sempembar ili oktombar). Na zatvorenom mestu se seje od februara do aprila u posude sa vlažnom zemljom. Seme pritisnuti u zemlju i prekriti tankim slojem fine zemlje. Prekriti najlonom ili staklom. Optimalna temperatura za klijanje je 15-18ºС. Održavati vlažnost dok ne proklija nakon 14-21 dana. Kada seme proklija ukloniti prekrivač. Kada očvrsnu rasaditi i održavati temperaturu na 13-15ºС. Krajem maja rasaditi na 20-25cm na mesto za cvetanje. Cveta od aprila do juna sledeće godine. Može da se razmnožava i reznicama, koje se uzimaju u proleće ili početkom leta.

Supstrat:
Nezahtevna je biljka koja raste na krečnjaku sa malo humusa, voli propusno zemljište, ne voli vlažne predele zbog trulenja korena.

Svetlost:

Voli sunčane položaje i ako joj odgovara mesto, godinama će rasti i bujno cvetati na tom mestu.

Primena:

Može da se sadi u žardinjere i lep je ukras na balkonima i mini baštama.

Althaea rosea

Althaea rosea

syn. Alcea rosea

Engleski naziv:

hollyhock
Srpski naziv:

ukrasni slez, vrti slez

Areal:

Evropa

Opis:
Stabljika je uspravna, razgranata, okruglog preseka, prekrivena dlačicama, visoka do 2.5m. Listovi su veliki, svetlozeleni, prekriveni dlakama, urezani na 3-7 plitkih režnjeva. Listovi se nalaze na dugim peteljkama. Cveta u raznim nijansama boje, od bele do crvene boje, a čak su uzgojeni i kultivari skoro crnih cvetova. Može imati jednostruke i dvostruke, pune cvetove. To je ukrasna, ali i lekovita i jestiva biljka. Vrlo je otporna biljka i bez problema prezimljava u našim krajevima. Cveta od leta do početka jeseni.

Razmnožavanje:

Razmnožava se semenom. Setva se obavlja u proleće ili kasno leto. Setva se obavlja plitko, na dubini oko 1cm. Potrebno je oko mesec dana da biljka nikne. Može se saditi i u teglice pa potom u vrt. Presađuje se nakon što se razvije 5 pravih listova. Među biljkama treba praviti razmak od 40-60cm. 

Supstrat:

Voli drenirao i bogato hranjljivo zemljište.
Svetlost:

Odgovaraju sunčana mesta, zaštićena od vetra.

Zalivanje:

Leti traži umereno i redovno zalivanje.

Prihranjivanje:

Prihranjuje se jednom nedeljno u toku intezivnog rasta i cvetanja.

Štetočine i bolesti:

Problem mogu da prave puževi i rđa na listovima. Oštećene listove treba ukloniti.

Savet:

Treba redovno uklanjati uvele cvetove kako bi se podstaklo cvetanje.

Vinca major

Vinca major

Engleski naziv:

bigleaf periwinkle, large periwinkle, greater periwinkle, blue periwinkle

Srpski naziv:

velika zimzelen

Opis:

Višegodišnji polegli polužbun sa tankim stabljikama, sa čijih čvorova polaze žiličasti korenovi i dugački polegli izdanci bez cvetova, kao i uspravni kraći izdanci sa cvetovima. Listovi su dugi 5-6cm, sjajni, tamnozeleni, na naličju svetliji, eliptični. Cvetovi pojedinačni na drškama koje su duže od pazušnih listova. Čašica cveta je kratka, levkasta, krunica ima uzanu levkastu cev sa 5 širokih režnjeva na vrhu usko odsečenih, svetloplave ili ljubičaste, ređe i bele boje. Ima 5 prašnika priljubljenih uz kruničnu cev, dok je tučak nadcvetan a stubić je pri vrhu zadebljao. Sam žig je podeljen na 5 povijenih, gusto dlakavih režnjeva. Plod - dva meška nejednake dužine. Cveta od marta do maja, mada se do jeseni pojavlju sporadično usamljei cvetovi. Njeni cvetovi neodoljivo podsećaju na propeler. Listovi sadrže smešu alkaloida od kojih je najvažniji vinkamin.

Razmnožavanje:

Reznicama i položnicom. Može i deljenjem bokora (mart ili u jesen) i setvom semena u proleće.

Supstrat:

Zahteva umereno vlažno i hranjljivo baštensko zemljište.

Svetlost:

Zahteva sunčana do polusenovita mesta.

http://www.artnit.net/flora-doma/item/1337-zimzelen-simbol-besmrtnosti.html

Tradescantia virginiana

Tradescantia virginiana

Engleski naziv:

spider lily

Srpski naziv: 
tradeskancija, podarka

Areal:

Severna Amerika

Opis:

Višegodišnja baštanska biljka koja naraste i do 60cm u visinu. Ima uspravne i razgranate stabljike sa kopljastim listovima, bez lisne peteljke, obmotani su oko stabljike. Na vrhovima izdanaka se nalaze u grupicama pupoljci iz kojih vise cvetovi. Cvet se otvara uveče, a zatvara danju, kad je sunčano vreme. Ako je oblačno, cvet je otvoren celi dan. Cvetovi su bele, ljubičaste, plave ili roze boje. Cveta od kraja (maja) juna do avgusta.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava deobom bokora rano u proleće ili u jesen, kao i setvom semena.

Supstrat:

Veoma je malih zahteva u odnosu na zemljište, ali najduže cveta na vlažnom, svežem i hranjljivom.

Svetlost:

Dobro uspeva na otvorenim, sunčanim, do polusenovitim mestima.

Zalivanje:

Zahteva obilnu vlažnost.

Savet:

Lepo izgleda kad se posadi uz ivičnjake i okolo gredica. Pošto se brzo širi, može da se koristi i kao pokrivač tla, na mestima ispod drveća ili žbunja. Može da izazove alergije na koži.

Solidago canadensis

Solidago canadensis

Engleski naziv:

Canada goldenrod, Canadian goldenrod

Srpski naziv:

zlatnica, kanadska štapika, zlatošipka, zlatni prut, čelebi-grana, štapika, zlatna rozga, drijemavica

Areal:

Severna Amerika

Opis:

Biljka visine 1-2m. Solidago spada u red visokih biljaka, uspravne je i tanke stabljike, koja je na gornjem delu jako razgranata, a duž stabljike se nalaze linije belih dlačica. Listovi su duguljasto kopljasto-ovalni i dlakavi, sitno nazubljeni, donji s peteljkom i na rubu testerasti, a gornji bez peteljki (sede na stabljici biljke). Sa gornje strane (lica) su tamno zelene boje a na donjoj strani (naličju) su svetlo zeleni. Krajem juna dostiže pun rast i počinje sa otvaranjem mnogobrojnih, sitnih cvetova veličine oko 5 mm, jarko-žute boje (mladi cvetovi) do zagasito-žute boje (stariji cvetovi), skupljenih u cvat koja je u obliku metlice/perjanice sa jako razgranatim pojedinim izbojcima. Lepo miriše, a pojedine vrste proizvode obilje nektara te su joj glavni oprašivači medonosne pčele, a u nešto manjoj meri i bumbari i leptiri.

Razmnožavanje:

Razmnožava se deljenjem bokora u jesen ili u proleće, ili leti zelenim reznicama.

Supstrat:

Zemljište treba da je umereno vlažno i hranjljivo.

Svetlost: 
Uspeva na sunčanim i otvorenim položajima.

Bolesti i štetočine:

Gusenice mnogih insekata hrane se lišćem i drugim delovima ove dekorativne biljke. Od bolesti, jedino pepelnica može stvarati probleme, što se može sprečiti sadnjom biljke na sunčana, prozračna mesta.

Savet:

Kako bi ste sprečili haotično rasejavanje biljke, potrebno je precvetale cvetove odrezati pre formiranja semena.