Heuchera sanguinea

Heuchera sanguinea

Engleski naziv:
coral bells

Srpski naziv:

koralni zvončić, hojhera

Areal:

Severna Amerika

Opis
Raste do 60cm u visinu, formira bogate bokore i lepo se uklapa sa ostalim biljkama, najbolje je posaditi u grupicama da zauzima središnji položaj perenjaka. Ovo je zimzelena i veoma otporna biljka, pravi je ukras u bašti preko cele godine, a do sad je ukrštanjem proizvedeno mnogo novih vrsta (oko 70 kultivara). Mogu se videti listovi u raznim bojama, od svetlo-zelene, sivo-zelene, tamno-zelene, zeleno-crvene, bakarno-crvene ili smeđe, neki listovi imaju metalni odsjaj dok druge ukrašavaju izraženi lisni nervi. Cvetovi su sitni u obliku zvončića, a nalaze se grupisani na dugim i razgranatim cvetnim stapkama. Biljka cveta od maja do jula meseca, a sreću se cvetovi bele, crvene ili roze boje. Posle cvetanja je najbolje odseći cvetne stapke da ne iscrpljuju biljku.

Razmnožavanje:

Razmnožava se delenjem korena i semenom. Ako se biljka razmnožava semenom, zbog mešanja vrsta se ne zna koji će kultivar iznići. Seje se u rano proleće, iznikle biljčice se presađuju krajem proleća, a na trajno mesto ih treba presaditi u kasno leto. Kod delenja korena i presađivanja biljku posadite dublje u zemlju zbog toga što se korenova bala, vremenom razvija prema gore. Kod sadnje biljke posadite na razmake od najmanje 40cm jednu od druge, a gornji deo zagrnite kompostom.

Supstrat:
Zemljište treba da je bogato humusom, dobro drenirano, blago kiselo ali uspešno se uzgaja i u siromašnijim uslovima.

Svetlost:
Voli polusenovita mesta, iako lepo raste i na sunčanim položajima.
Temperatura:
Dobro podnosi niske temperature, sve do -15 stepeni, ako su zime hladnije potrebno je biljku zaštititi od izmrzavanja, a to se najbolje radi sa grančicama četinara.
Prihranjivanje:
U proleće je biljku dobro prihraniti dodavanjem komposta.

Bergenia cordifolia

Bergenia cordifolia

Engleski naziv:

elephant-eared saxifrage, elephant's ears

Srpski naziv:

bergenija, baden
Areal:

Prirodno staniste prostire se od Afganinstana, preko južng Tibeta do Himalaja.

Opis:

Jedna  je od onih vrsta koje ostaju ukras vrta i zimi. Njeni listovi tada poprime crvenkastu boju. Dolaskom prvih toplijih dana ukrase je prekrasni ružičasti cvetovi. Bergenija je zimzelena trajnica iz porodice Saxifragaceae. Ova biljka naraste u visinu oko 40cm, dok u širinu naraste i više od pola metra. Listovi su joj ovalni, pri bazi suženi, glatki i sjajni, izražene nervature. Narastu u dužinu i do 25cm, a budući da su kožasti dobro podnose zimu. Kada se spuste temperature, poprimaju brončano zelenu boju. U proleće lisnatu rozetu krase zvonoliki cvetovi formirani u metlicu koja naraste i do 40cm visoko. Cvetovi su uglavnom obojeni u nijansama ružičaste, a samo nekoliko sorti ima bele cvetove.

Razmožavanje:

Ova biljka lako se razmnožava. Možete to učiniti pomoću semena koje se seje u supstrat pomešan sa peskom ili vegetativno pomoću rizoma.

Supstrat:

Voli vlažno, ali humusom bogato tlo.

Svelost:

Bergenia cordifolia voli polusenovite ili potpuno senovite položaje pa je zbog toga još cenjenija jer nema mnogo vrsta koje uspešno uspevaju na gredicama u senci. Hladni i suvi zimski vetrovi mogu je oštetiti pa je zasadite u zaštićenom delu vrta kako biste zimska oštećenja sveli na minimum. 

Temperatura:
U proleće, kada krene vegetacija, listove koji su se smrzli tokom zime odstranite. Bergenija cveta svega nekoliko nedelja. Da biste produzili cvetanje, barem na kratko redovno uklanjajte precvetale cvetove.  

Bolesti i štetočine:

Kod ove biljke nisu zabeleženi veći problemi s biljnim bolestima ili štetocinama.

Primena:

Zbog svoje male visine i rasta u širinu često se koristi kao pokrivačica tla. Takođe se koristi u kamenjarima i kao obrub za gredice ili šetnice. 

Vinca major

Vinca major

Engleski naziv:

bigleaf periwinkle, large periwinkle, greater periwinkle, blue periwinkle

Srpski naziv:

velika zimzelen

Opis:

Višegodišnji polegli polužbun sa tankim stabljikama, sa čijih čvorova polaze žiličasti korenovi i dugački polegli izdanci bez cvetova, kao i uspravni kraći izdanci sa cvetovima. Listovi su dugi 5-6cm, sjajni, tamnozeleni, na naličju svetliji, eliptični. Cvetovi pojedinačni na drškama koje su duže od pazušnih listova. Čašica cveta je kratka, levkasta, krunica ima uzanu levkastu cev sa 5 širokih režnjeva na vrhu usko odsečenih, svetloplave ili ljubičaste, ređe i bele boje. Ima 5 prašnika priljubljenih uz kruničnu cev, dok je tučak nadcvetan a stubić je pri vrhu zadebljao. Sam žig je podeljen na 5 povijenih, gusto dlakavih režnjeva. Plod - dva meška nejednake dužine. Cveta od marta do maja, mada se do jeseni pojavlju sporadično usamljei cvetovi. Njeni cvetovi neodoljivo podsećaju na propeler. Listovi sadrže smešu alkaloida od kojih je najvažniji vinkamin.

Razmnožavanje:

Reznicama i položnicom. Može i deljenjem bokora (mart ili u jesen) i setvom semena u proleće.

Supstrat:

Zahteva umereno vlažno i hranjljivo baštensko zemljište.

Svetlost:

Zahteva sunčana do polusenovita mesta.

http://www.artnit.net/flora-doma/item/1337-zimzelen-simbol-besmrtnosti.html

Stachys lanata

Stachys lanata

syn. Stachys lanata

syn. Stachys olympica

Engleski naziv:

lamb's-ear, woolly hedgenettle

Srpski naziv:

zečje uši

Aeal:

Turska, Armenija, Iran

Opis:

Cveta u kasno proleće i rano leto. Cvetovi su mali, beli ili ljubičasto-rozi. Ova biljka je trajnica, obično gusto prekrivena sivim ili srebrno-belim, svilenkastim listovima. Pod nazivom "zečije uši", "magareće uši", "jagnjeće uši", se spominju zbog zakrivljenog oblika lista, koji je prekriven belim mekim krznom poput kose. Listovi su debeli i pomalo naborani, gusto pokriveni na obe strane sa sivo-srebrnim svilenkastim dlakama. Sa ivične strane boja lista prelazi u srebrno-belu. Suprotno su raspoređeni na stabljikama, veličine 5-10cm, duguljasto-eliptičnog oblika, postupno se sužavaju na zaobljenim vrhovima. Čaše cvetova su zvonastog oblika, blago zaobljeni 1,2cm veličine. Cvetne stabljike su uspravne, razgranate, imaju tendenciju da rastu u četvorougaonom obliku.

Razmnožavanje:

Deljenjem bokora tokom cele godine.

Supstrat:

Dobro uspeva na svakom zemljištu.

Svetlost:

Voli otvorena, sunčana do slabo zasenjena mesta.

Santolina viridis

Santolina viridis

Engleski naziv:
green lavender cotton
Srpski naziv:
santolina, svetolin
Arel:
Mediteran
Opis:
Biljka visine 30-60cm. Lisnodekorativna vrsta. Cvetovi su žute boje. Cveta u eriodu jul-avgust.
Razmnožavanje:
Vegetativno - vršnim reznicama krajem leta ili u rano proleće.
Supstrat:
Odgovara bašensko zemljište koje je bogato humusom.
Svetlost:
Dobro se razvija na otvorenim, sunčanim mestima.

Santolina chamaecyparissus

Santolina chamaecyparissus

Engleski naziv:

cotton lavender, lavender-cotton
Srpski naziv:
santolina
Areal:
Mediteran
Opis:
Biljka je visine 30-60cm. Ima srebrnkaste vunaste listove i žute cvetove koji liče na dugme. Cveta tokom leta, od jula do avgusta.
Razmnožavanje:
Razmnožava se vegetativno - vršnim reznicama krajem leta ili u rano proleće.
Supstrat:
Voli baštensko zemljište koje je bogato krečnjakom.
Svetlost:
Odgovaraju topli i sunčani položaji.
Temperatura:

Otporna je na hladne temperature do -15°C.

Zalivanje:
Ne toletiše suvišnu vlagu u zemljištu.
Orezivanje:
Svake godine biljku treba orezati da ne bi izgubila okruglu formu.
Savet:
Eterična ulja santoline upotrebljavaju se u medicini, a u kulinarstvu koristi se kao dodatak čorbama i umacima. Korisna je za sprečavanje moljaca u ormarima.

Hosta japonica

Hosta japonica

Engleski naziv:

hosta

Srpski naziv:

hosta

Areal:

Japan, Koreja i Kina

Opis:

Postoji preko sedamdeset vrsta ove biljke, a selekcijom i ukrštanjem su stvoreni visoko kvalitetni hibridi. Najviše hibrida je stvoreno na prostoru SAD-a, oko 1000 vrsta. Listovi mogu biti raznih oblika, ovalni, srcoliki i rastu u velikim skupinama. Cveta leti, a cvetovi su skupljeni u jednostavne grozdaste skupine. Cvetna stabljika je obično bez lišća. Boje variraju od bele, svetlo ljubičaste, plavkaste, pa sve do ružičastih tonova. Može da naraste u veoma bujan lisnati žbun, širine i do 1 metra, a visina zavisi od vrste. Postoje niske vrste 20-30cm, a visoke vrste mogu da narastu i do visine od 80cm.

Razmnožavanje:

Deljenjem bokora starijih biljaka u proleće ili zelenim reznicama u toku cele godine, a mogu se razmnožavati i setvom semena.

Supstrat:

Sadi se u plodnu, humusnu, vlažnu ali dobro dreniranu zemlju.

Svetlost:

Voli da raste u senci ili polusenci. Neke vrste imaju lepšu boju ako rastu na sunčanom mestu, ali često dobiju opekotine od sunca.

Temperatura:

Nisu ljubitelji velike oscilacije temperatura, kad su noći hladne, a dani jako topli. U takvim uslovima može pomoći sloj malča, koji će zadržati temperaturu zemlje i vlagu.

Prihranjivanje:

Sa prihranjivanjem treba početi kada se hoste dobro ukorene. Prihranjuju se na početku vegetacije kompostom, odstojalim stajskim ili mineralnim đubrivom. 

Štetočine i bolesti:

Veliki problem im zadaju puževi, vole da grickaju lišće, pa naprave velike štete. Hoste su osetljive i na viruse. Kad biljka oboli od virusa, najbolje je da se uništiti.

Savet:

Kod kupovine treba obratiti pažnju i dobro pregledati biljku. Ako postoje nekroze i promene na lišću, možda je biljka već zaražena. Niže vrste se mogu uzgajati kao pokrivači zemljišta, ispod listopadnog drveća. Postoje vrste koje se gaje u kamenjarima (niže vrste).

Gypsophila paniculata

Gypsophila paniculata

Engleski naziv:
baby's breath, gypsophila, panicled baby's-breath

Srpski naziv:
gipsofila, šlajer cvet, sadarka, metličasti šušuljak
Areal:
Evropa i Azija
Opis:
Naraste 50-100cm. Cveta od juna do jula. Cvetovi su bele boje. Ima uske listove, zelene, plavozelene ili sivozelene boje. 
Razmnožavanje:
Može da se razmnožava setvom semena na otvorenom polju ili u hladne-tople leje. Ukoliko se gaji u lejama rasad se jednom pikira pa se iznosi na otvoreno polje. Takođe može da se razmnožava reznicama u toku leta ili deobom bokora.
Supstrat:
Odgovara joj lako, umereno vlažno zemljište. Zemljište ne bi trebalo da sadrži krečnjak.
Svetlost:
Najbolje se razvija na sunčanim i otvorenim mestima.

Primena:
Koristi se uglavnom za cvetne aranžmane. Može da se koristi i za ozelenjavanje potpornih zidova i kamenjara. 

Savet:

Ako se redovno orezuju precvetale grane, biljka bujnije cveta.

Cineraria maritima

Cineraria maritima

Engleski naziv:

silver ragwort
Spski naziv:
srebrna pepeljuga, srebrna prašina
Areal:
Oblast Sredozemnog mora
Opis:
Visine 40-50cm. Ovo je višegodišnja biljka sa dekorativnim listovima koji su perasto deljeni i prekriveni srebrnkastim dlačicama zbog čega izgledaju kao da su od pliša. Cvetovi su sitni, žute boje i nisu dekorativni, preporučuje se njihovo uklanjanje sa biljaka. Biljka cveta u drugoj godini. Cveta od juna do avgusta.
Razmnožavanje:
Može da se razmnožava deljenjem bokora, reznicama od stabla ili setvom semena. Reznice se ožiljavaju u drugoj polovini leta u hladnim ili toplim lejama. U martu, iz semena se proizvodi rasad ove biljke, a zatim se pikiraju u aprilu, a krajem aprila-početkom maja sade se u baštu. Razmnožava se i mladim izbojcima u osnovi stabla. Postoji više sorti ovog cveća koje se razlikuju po obliku listova i visini.
Supstrat:
Odgovara joj baštensko zemljište. 
Svetlost:
Listovi su srebrno-bele boje samo ako je biljka izložena obilnoj sunčevoj svetlosti, ako je biljka u polusenci ili hladu veći deo dana listovi su više zelenkasti.
Zalivanje:
umereno
Prihranjivanje:
U kućnim uslovima prihranjuje se u proleće i tokom leta, a u jesen i zimi obustavlja se sa prihranjivanjem.
Posebni zahtevi:
Otporne su na niske temperature i vetar, a u baštama izdržavaju i duže sušne periode.
Primena:
Upotrebljava se za oivičavanje cvetnih leja, alpinetume i kamenjare, za pojedinačnu ili grupnu sadnju u bašti ili u žardinjerama i saksijama. Ove biljke su dekorativne u buketima i dugo zadržavaju svežinu kao rezani cvet, a u bašti se često sade uz biljke tamnozelenih ili crvenkastih listova kada njihovi listovi srebrno-bele boje dolaze u potpunosti do izražaja. 

Ceratostigma plumbaginoides

Ceratostigma plumbaginoides

Engleski naziv:
plumbago

Srpski naziv:
baštenski plumbago, patuljasti plumbago, trputac, plavac, modro oko
Areal:
umereni i tropski regioni Afrke i Azije
Opis:
To su zeljaste - žbunaste biljke visine 30-100cm. Listovi su spiralno raspoređeni, jednostavni, dužine 1-9cm. Zimzelena vrsta. Ima veoma kompaktnu cvetnu cvast, svaki cvet ima 5 latica čija boja varira od bledo do tamno plave pa i crveno-ljubičaste. Plod je mala kapsula koja sadrži samo jednu semenku. I listovi i semena čaura su maljavi. Cveta od septembra do mrazeva.
Razmnožavanje:
Razmnožava se semenom, deljenjem i reznicama. Najlakše ju je razmnožiti u proleće deljenjem starih busena. Razdeljeni buseni rasađuju se 7 do 9 komada po m². Širi se vrlo lako ako joj odgovaraju uslovi za rast. 
Supstrat:
Toleriše peščana i ilovasta zemljšta, puno sunce i prošaran hlad, kao i sušne periode. Odličan je za gajenje na mestima gde se nalazi prolećne lukovice, jer olista nešto kasnije u proleće, tj. nakon cvetanja većine prolećnih lukovica, tako da zemljište u bašti neće ostajati golo nakon precvetavanja lala, narcisa...Dobro uspeva na hranjljivom baštenskom zemljištu sa dosta kalcijuma.
Svetlost:
Ako je posadjena u senci, manje će cvetati. Zahteva otvorena, osunčana do slabo zasenjena mesta.
Temperatura:
Otporna je na hladnoću i niske temperature. Biljka ostaje preko zime u bašti, zaštićena malčem i  budi se kasno u proleće.
Zalivanje:
Zalivanje treba da je umereno, a zemljište dobro drenirano.

Štetočine i bolesti:

Otporna je na insekte i štetočine, a od bolesti je samo treba zaštiti od pepelnice.

Primena:

Najpogodnija je za sadnju u kamenjare i suhozide, kao pokrivač tla između grmova i drveća. Vrlo lepo izgleda na rubovima gredica i u kombinaciji sa ružama kao i ostalim trajnicama. 

Pilea peperomioides

Pilea peperomioides

Engleski naziv:

Chinese money plant, pancake plant, lefse plant, missionary plant

Srpski naziv:

Kineski dolar, kineska misionarska biljka, medaljon, slonovo uvo, sobna begonija

Areal:

zapadna Kina

Opis:

Uglavnom se gaji kao sobna biljka. Veoma je otporna i laka za negu. Zato predstavlja dobar izbor za početnike, kao i one koji nemaju dovoljno vremena za gajenje sobnih biljaka. Stabljika je drvenasta, cilindrična, gruba, krta, braon-ružičaste boje, duga oko 30cm. Listovi su mesnati, kožasti, tamnozeleni, i nalaze se na dugim peteljkama koje rastu od sredine lista. Mladi listovi su sjajni, imaju zanimlljivu teksturu, ali vremenom postaju bezizražajni. Listovi će biti veći, ako je biljka na svetlom mestu ili polusenci, zaštićena od direktnog sunca. Ako je na direktnom, jakom svetlu dobiće opekotine. Cveta u proleće. Cvetovi su sitni, beli ili bledozeleni, ponekad u ružičastim nijansama. Muški i ženski cvetovi se nalaze na istoj biljci.

Razmnožavanje:

Lako se razmnožava pelcerima ili deljenjem. Razmnožavanje je moguće i semenom, ali biljka baš i ne cveta lako. Zato je najlakše razmnožavamo reznicama tako što odrežemo drvene stabljike i stavimo ih u vodu dok ne puste duže korenje. Tada ih presadimo u nove tegle kojima smo dodali kompostnu zemlju.

Supstrat:

Humusna, vlažna, dobro drenirana zemlja odgovaraće ovoj biljci.

Temperatura:

Optimalna temperatura je od 22 do 24ºС. Leti se može izneti napolje. Najniža temperatura koju može da podnese je od 10 do 12ºС.

Zalivanje:

Kada je vreme toplo biljka treba redovno da se zaliva. Ako listovi počnu da venu treba je češće zalivati, a ako počnu da padaju smanjuje se učestalost zalivanja.

Prihranjivanje:

U toku vegetacije se prihranjuje svake dve nedelje.

Presađivanje:

Može da se presađuje svake godine u nove saksije. Ako je potrebno isecite stare grane i uklonite staro lišće.

Pilea cadierei

Pilea cadierei

Engleski naziv:

aluminium plant, watermelon pilea

Srpski naziv:

srebrnolisna pileja

Areal:

Kina i Vijetnam

Opis:

Listovi su ovalni, živozelene boje sa izraženim žilama i srebrnasto-zelenim šarama. Cvetovi su sakriveni među listovima, mali i veoma neugledni. Može da poraste u visinu do 30 cm.

Razmnožavanje:

Razmnožava se reznicama u proleće. Odrezani vrhovi se mogu ožiliti u vodi, a uz pomoć hormona za ožiljavanje se brže zakorenjuje. Reznice posađene u proleće do svoje pune veličine porastu istog leta.

Svetlost:

Odgovara proyor okrenut prema suncu, ali ne i direktno podnevno sunce koje može da ošteti listove. Dobro podnosi indirektno sunce i polusenku, ali ako je na mestu gde nema svetlosti donji listovi potamne i opadaju. Kada su noći hladne treba je staviti dalje od prozora.

Temperatura:

Odgovara joj temperatura od 14 do 16ºС. Zimi može da podnese temperaturu i do 10ºС, a leti joj odgovara temperatura oko 21ºС. Početkom juna može da se iznese napolje, na terasu ili balkon.

Zalivanje:
Za zalivanje je najbolja ustajala voda. U toku leta zaliva se obilnije, dva do tri puta nedeljno. Treba je i svakodnevno orošavati, ali da se listovi ne bi spržili ne prska se na direktnom suncu. Zimi se zaliva kada je na površini zemlja suva, uglavnom jednom nedeljno.

Prihranjivanje:

U toku leta je treba prihranjivati tečnim đubrivom za lisnate biljke, svakih 10 do 14 dana.

Presađivanje:

U proleće srebrnolisna pileja može da se rasađuje u hranljivu zemlju sa oko 15% rečnog peska. Prilikom presađivanja grančice se mogu skratiti i malo više, naročito ako se u toku zime izdužila ili postala neugledna. Veoma brzo pojaviće se novi izdanci na njoj.

Orezivanje:

Da bi imala lep grmolik izgled srebrnolisnoj pileji se mogu skraćivati prerasli vrhovi, jednom u mesec do dva tokom proleća i leta. Posle dve godine preporučuje se šišanje na visinu od 15 do 20cm.

Posebni zahtevi:

Jako centralno grejanje, promaju, kao i vazduh pun dima srebrnolisna pileja ne podnosi.

Crassula ovata

Crassula ovata

Engleski naziv:
Jade plant, Money plant

Srpski naziv:
Japansko drvo, drvo novca, krasula 
Areal:
Južna Afrika
Opis:
Spada u sukulentne biljke (listovi su mesnati, skladište vodu). Može dostići visinu do 3m, mada su takvi primerci nešto ređi. Krasula cveta tokom zime, pa sve do proleća, sitnim belim cvetovima.
Razmnožavanje:
Postoji dva načina razmnožavanja. Prvi je da odrežete grančicu (5-15cm), ostavite da se rez zasuši 2-3 dana i potom je posadite u smešu zemlje i peska (50/50) ili čist pesak. Zalivanje na 3-4 dana. Bitno je da zemlja nije uvek natopljena jer će reznice istruliti. Trebaju biti u hladu. Reznice će pustiti koren za nepunih mesec dana, kada ih možete posaditi zasebno u kvalitetniju zemlju. Procenat ožiljenih reznica je skoro 100%. Drugi način je razmnožavanje iz lista. List jednostavno treba otkinuti i položiti na zemlju. Za nepunih mesec dana, list će pustiti korenčiće u delu gde je bio pričvršćen za granu. Prilikom kidanja lista, treba voditi računa da list bude ceo, odnosno odlomljen uz samo stablo. Ovim načinom razmožavanja dobijaju se mlade biljke, a procent je oko 50%. Stoga se preporučuje prva metoda.

Supstrat:
Zemlja u kojoj treba biti posađena je ista kao za kaktuse i ostale sukulente (40% peska, 20% šumskog humusa, 20% zemlje za cveće, a ostatak sitni šljunak, perlit, lomljena cigla).
Svetlost:
Nakon što prođu opasnosti od mrazeva, krasulu treba izneti u hladovinu, nikako na sunce. Iznošenjem na sunce, listovi će dobit opekotine što može uticati na dalji rast. Postepenim prilagođavanjem na direktnu sunčevu svetlost, nakon izvesnog vremena biljku možete izneti na direktno sunce.
Temperatura:
Temperatura tokom zimskog perioda ne sme padati ispod 0ºС, jer će biljka izmrznuti, već je idealna oko 10ºС.
Zalivanje:

Kao većina sukulenata, zahteva zimsko mirovanje (oktobar-april) kada biljku treba zalivati sa što manje vode, 1-2 puta tokom cele zime. Sa iznošenjem biljke povećava se i zalivanje. Svakako i tada treba voditi računa i biljku zaliti tek kada se zemlja skroz prosuši, odnosno listovi postanu mekani, jer u suprotnom može doći do opadanja listova ili truljenja korena.
Orezivanje:
Povremeno se može orezati kako bi dobili gušću i bujniju krošnju. Ne zahteva veliku saksiju, ali ukoliko joj obezbedimo veću saksiju uz dodatnu prihranu krasula će brže napredovati. Odrezane grančice se veoma lako zakorenjuju.

Tradescantia pallida

Tradescantia pallida

Syn. Setcreasea purpurea

Engleski naziv:
wandering jew, purple secretia, purple-heart, purple queen
Srpski naziv:
sobni puzavac
Areal:
Meksiko
Opis:
Listovi i stabljike su ljubičasto purpurni. Cvetovi su tročlani, ljubičasti. Visine je oko 0,5-0,75m, a širine do 1,5m. Cveta od maja do septembra. Cvetovi su otvoreni samo ujutro. Otporna je na sušu.