Begonia spp.

Begonije su izložene napadu nekoliko opasnih bolesti, a među njima najveći značaj imaju 

1. bakterijska lisna pegavost

2. siva plesan

3. pepelnica

4. trulež stabljike

1. Bakterijska lisna pegavost

Simptomi: bolest prouzrokuje vrsta Xanthomonas begonia. Prvi simptomi ispoljavaju se u vidu malih kružnih plikova, koji se pojavljuju na lišću. Ove pege se kasnije lako uočavaju, a kada se list okrene prema svetlosti one su skoro providne. Pege se postepeno šire i spajaju, dok na lišću ne formiraju velike površine mrtvog tkiva. Obično su ispunjene vodom, ali ponekad na suvim primercima mogu biti zapažene žute suve "oaze". Kao posledica bolesti lišće opada pre vremena. U nekim slučajevima bakterija može zahvatiti i stabljiku, što za posledicu ima izumiranje biljke.

Kontrola: potapanje lisnih reznica 5 minuta u bordovsku čorbu pre stavljanja u pesak. Kada se zakorene, preporučuje se tretiranje biljaka bakarnim fungicidima. Pri ovim radovima nije potrebno prskati lišće sa naličja. Ukoliko se simptomi jave kasnije, zaraženo lišće treba ukloniti i uništiti. Povoljni uslovi za ovu bolest su vlažno i toplo vreme. Efikasno zaustavljanje ove bolesti postiže se adevatnim rastojanjem između biljaka, regulisanjem temperature i vlage sa dobrim ventilacionim sistemom u staklarama.

2. siva plesan - Boptrytis propadanje i trulež stabljike

Simptomi: usled uticaja gljive Boptrytis cinerea dolazi do pojave sušenja listova, cvetova i stabljika napadnutih biljaka. Pod povoljnim uslovima zaraza se veoma brzo širi. Zaražen list dobija crnu boju. U završnoj fazi napadnuta biljka obično je prekivena sivom-smeđom plesni. Ozlede na stabljici su nepravilne, mrko-smeđe, vlažne i ponekad ulegle. Najčešće se javljaju na ili blizu osnove stabljike, ali se mogu raširiti i na određenoj distanci iznad površine. Nekroze na stabljici se prvo razvijaju na nodijama ili internodijama. Ponekad se ozlede spajaju i prstenuju stabljiku, usled čega se ona suši. U završnoj fazi bolesti sva unutrašnja tkiva su bolesna i stabljika na mestu ozlede puca. 
Kontrola: povremeno svo staro lišće, cveće kao i polomljene i obolele stabljike treba ukloniti i uništiti. U početnoj fazi bolesti, obolele delove treba ukloniti, a zatim stabljike isprskati nekim fungicidom. Takođe, biljke treba saditi na nešto većim razmacima da bi se obezbedila veća cirkulacija vazduha, a samim tim smanjila vlaga koja favorizuje ove bolesti.

3. pepelnica
Simptomi: uzrokuje gljica Erysiphe cichoracearum i Oidium begoniae. Na površini lišća, cveća i stabljika razvija se bele, epifitna micelija. Pri jačim zarazama crvenkaste obodne margine okružuju bele fleke.
Kontrola: bolest se razvija brže ako su vlažni uslovi. Pravilna ventilacija će znatno pomoći da se spreči pojava zaraze.

4. Pythium trulež krune i stabljike
Simptomi: uzrokuju gljive iz roda Pythium. Niži delovi stabljike menjaju boju, postaju meki i ispunjeni vodom. Peteljke na zaraženom lišću postaju mlitave i mrke, a liske su ispunjene vodom i labave. Zaraženo lišće otpada.
Kontrola: Korišćenje sterilizovanog zemljišta za sadnju, izbegavanje jakog zalivanja i držanje biljaka na dovoljnom rastojanju koje omogućava dobru cirkulaciju vazduha.
5. virusne bolesti

• mozaik begonje - Simptomi: izaziva mozaik krastavca. Ispoljava se kao mozaične šare, žute prugaste pege, koncentrične prstenaste pege i linije. Usled nepravilnog porasta na površini liske nastaju talasasta udubljenja i po ovom simptmu bolest je dobila naziv "gubavost begonije"
• bronzavost paradajza - Simptomi: mogu biti različiti, ali je karakteristična pegavost lišća. Izumiranje tkiva u ranim fazama dovodi do nepravilnog obrazvanja liski.

Osnovne mere u zaštiti begonija od virusa je korišćenje zdravog sadnog materijala, sprečavanje prenošenja virusa dodirom zaraženih biljaka, uništavanje ovih bijaka i suzbijanje vektora virusa.

https://bs.yellowbreadshorts.com/1222-diseases-and-pests-of-begonia-their-description-and-methods-of-combating-them.html

Platanus x acerifolia

Platanus x acerifolia (Ait.) Willd.

Syn. P. hybrida Brot

Engleski naziv:
London plane, London planetree, hybrid plane
Srpski naziv:
javorolisni platan

Opis:
Vrsta nastala hibidizacijom P. orientalis i P. occidentalis. Jednodomo listopadno drvo visine do 35m, sa prečnikom stabla do 2.3m. Krošnja je široko kupasta ili piramidalna. Kora je glatka, ljušti se u tankim, a kratkim ljuspama. Pupoljci skriveni u proširenju lisne peteljke. Listovi prosti, spiralno raspoređeni, režnjeviti, sa 3-5 režnjeva, po obodu nejednako nazubljeni ili celi. Srednji režanj lista je nešto duži od svoje širine. Lisna osnova kilinasta do široko srcasta. List je na naličju go. Plod je zbiran. Na peteljkama se nalaze obično dve plodne glavice. Plod dozreva u jesen, a plodne glavice ostaju tokom zime. Brzorastuća vrsta.  
Supstrat:
Uspešno raste na aluvijalnim terenima.
Savet:
Otporniji je prema otrovnim gasovima i prašini u vazduhu, pa se zato smatra da spada u grupu drveća koje imaju najviše mogućnosti da se gaji u gradovima.

Platanus occidentalis

Platanus occidentalis L.

Engleski naziv:
American sycamore, American planetree, occidental plane, buttonwood
Srpski naziv:
američki platan
Areal:
istočni delovi Severne Amerike

Opis:
Jednodomo listopadno drvo visine do 40m i prečnik stabla do 5m. Krošnja je široko kupasta ili piramidalna. Kora je glatka, ljušti se u tankim ljuspama. Listovi su prosti, piralno raspoređeni, režnjeviti (sa 3, nekada i 5 režnjeva). Listovi su široki 10-20cm, sa srednjim režnjem koji je uglavnom širi od svoje dužine. Lisna osnova je ravno odsečena, a list je na naličju maljav duž nerava. Plod je zbiran. Plodne glavice se sastoje od velikog broja orašica. Na peteljkama se nalazi uglavnom jedna plodna glavica (retko dve). Sa površine plodne glavice strče osušeni stubići čiji je vrh kukasto povijen. Plod sazreva u jesen, a plodne glavice se zadržavaju tokom zime na granama.
Supstrat:
Uspešno raste na aluvijalnim terenima.
Savet:
Manje je osetljiv na hladnoću od istočnog platana.

 

Hamamelis virginiana

Hamamelis virginiana L.

Engleski naziv:
American witch-hazel
Srpski naziv:
američka leska
Areal:
Severna Amerika

Opis:
Žbun ili manje drvo do 5m visine. Listovi su kratko zašiljeni ili tupi, po obodu nazubljeni, skoro goli ili dlakavi sa donje strane po nervima. Peteljka je dužine 5-15cm, dlakava. Krunični listići žuti. Cveta u jesen, a plodovi sazrevaju sledeće jeseni.

Aster (Callistephus)

Na ovoj biljnoj vrsti je konstatovano 23 vrste bolesti od kojih su najčešće uvenuće i žutilo.
1. Trulež u osnovi stabljike
Simptomi: bolest prouzrokuje gljiva Phytophthora cryptogea. Simptomi zaraze su slični Fusarium uvenuću, ali ova gljiva mnogo brže razara biljku. Usled infekcije dolazi do uvenuća lišća, u donjem delu stabljike se pojavljuju crno-smeđe fleke. Usled truleži u nivou zemljišta napadnute biljke se smežuraju, presavijaju i padaju. Na napadnutoj stabljici i korenu javlja se meka, vlažna, crno-smeđa, bezmirisna trulež. U početku ova trulež se javlja samo u kori, ali posle zahvata i sva tkiva. 
Kontrola: ova bolest nastaje usled velike vlage, neadekvatne drenaže i hladnog vremena. Bolest može biti zaustavljena dobrom drenažom zemljišta i zalivanjem u količinama koja je biljci potrebna. 
2. Fusarium uvenuće
Simptomi: bolest uzrokuje gljiva Fusarium oxysporum f. callistephi. Ukoliko su napadnute mlade biljke, one se vrlo brzo savijaju i venu. Kod starijih biljaka se javljaju dva simptoma zaraze. Prvi tip simptoma karakteriše zakržljalost biljke i razvoj sa jedne strane, lišće počinje da žuti, na preseku biljke javlja se smeđi prsten i biljka na kraju vene. Drugi tip simptoma karakteriše uvenulost donjih listova, a nešto kasnije cela biljka vene i suši se. Stabljike u osnovi jako pocrne. Ova faza u razvoju bolesti nazvana je trulež stabljike. U nekim slučajevima do uvenuća biljke dolazi tek po cvetanju.
Kontrola: najefikasniji način je korišćenje otpornih klonova Astera. Takođe, pre sadnje, zemljište na kojem je ranije zabeležena ova gljiva treba sterilisati (parom ili hemijski).
3. Propadanje lišća, trulež korena, trulež stabljike
Simptomi: gljiva Rhizoctonia solani. Simptomi propadanja lišća se prvo javljaju na donjim listovima koji su u kontaktu sa zemljom. Napadnuto tkivo se karakteriše sa jasno definisanim, vodom natopljenim zonama koje se progresivo šire preko celog lista. Kratko vreme posle toga napadnute zone obično kolapsiraju, postaju mlitave i menjaju boju od tamo-zelene do smeđe. Obično se od inficiranih centara šire više ili manje koncentrični naizmenični svetli i mrko-smeđi prstenovi. Posle propadanja lišća, zaraze se preko peteljke lista širi do stabljike i dolazi do truleži stabljike. U drugim slučajevima stabljika i koren mogu biti napadnuti direktno. Za vreme toplog, oblačnog vremena (sparnog vremena) zaražene biljke mogu biti ubijene u toku jednog dana. 

Kontrola: pre nego se pristupi sadnji mere zaštite moraju biti usmerene u pravcu potpunog eliminisanje gljive iz zemljišta. Ovo se najbolje postiže sterilizacijom uz pomoć zagrejane vodene pare. Međutim ukoliko se para ne može koristiti, zemljište se može tretirati i hemijskim sredstvima, npr. „Terraclor“. 
4. Pegavost lišća
Simptomi: najčešći gljiva Ascochyta asteris, Septoria callistephi i Stemphylium botryosum; izazivaju smeđu pegavost lišća. Osim listova ponekad su napadnute i cvetne čašice, latice i stabljike. Zaraženo lišća, počevši od osnove stabla pa prema vrhu postepeno se suše i venu. Pegavost lišća, osim u ekstremnim slučajevima, uglavnom ne pričinjavaju veće štete. Štete su obično izražene na biljkama koje se preterano prskaju i zalivaju, pa je velika relativna vlaga vazduha.  
Kontrola: u toku vegetacije, tretiranje ferbamom ili bakarnim krečom, obezbeđuje zadovoljavajuću zaštitu. Takođe treba izbegavati preterano zalivanje biljaka i ne gajiti bijke na nižim vlažnim površinama. 
5. Rđa
Simptomi: gljiva Coleosporium solidaginis. Na naličju lišća javljaju se narandžasto-crvene pustule (uredosorusi). U nekim slučajevima lišća menja boju, postaje žuto i suši se. Prelazni stadijum ove rđe (spermacijski i ecidostadijum) javlja se na nekoliko vrsta borova gde prouzrokuje rđu četina.
Kontrola: retko se javlja tako da nisu potrebne neke posebne mere borbe. Od preventivnih mera treba voditi računa da se Aster ne proizvodi u blizini rasadnika i kultura Pinus vrsta. Tretiranje biljaka u toku vegetacije sumporom, ferbamom ili bakarnim krečom obezbeđuje zadovoljavajuću zaštite. Neki varijeteti su otporni na ovu rđu.
6. Žutilo 
Simptomi: mikroplazmatični organizmi. Javljaju se svetlo-žute zone. Ubrzo posle toga lišća postaje potpuno hlorotično. Hloroza se može javiti samo na jednoj strani biljke, dok ostali delovi ostaju zdravi. Napadnute biljke ne venu niti se suše, ali pokazuju jedan čudan vretenast rast koji sprečava njihov pravi razvoj. Najmlađi vrhovi napadnutih biljaka su svetlo-zeleno-žuti (umesto normalne tamno zelene boje). Lišće koje je bilo potpuno razvijeno pre zaraze ne menja boju, ali se žuta boja razvija na dršci i novoobrazovanom lišću. Jedan od veoma čestih simptoma zaraze je i nenormalna produkcija sekundarnih pupoljaka. Takvi pupoljci javljaju se u pazuhu lišća koje je normalno zelene boje i koje je bio zrelo pre nego što je biljka napadnuta. Sekundarni izbojci su uvek etiolirani ili žuti. Biljke koje su zaražene pre zrelosti uvek zaostaju u rastu i postaje zakržljale. Internodije glavne stabljike su znatno kraće, a internodije na sekundarnim izbojcima su spuštenije nego normalne. Cvetne glave su obično patuljaste. Ako do infekcije dođe relativna rano onda biljke ne cvetaju, a ako dođe do zaraze kasnije listova se deformišu i postaje žuto zelenkasti. Koren napadnutih biljaka izgleda normalan, ali je manji nego kod zdravih biljaka. Oboleli listova stoje uspravno umesto da leže ravno i često su deformisani. U istoj starosti peteljke su duže, a listova su kraći i uži nego normalni.

Kontrola: vektori su cikade. Jedan od načina zaštite je da se biljke drže prekrivene zastorima, da bi se spečio kontakt sa insektima. Ukoliko se bolest pojavi sve zaražene biljke treba iščupati i uništiti ili ukloniti iz prostorija i to čim se prvi simptomi žutila pojave.