Picea obovata

Picea obovata Ledb.

Engleski naziv:

• Siberian spruce

Srpski naziv:

• sibirska smrča

Areal:

Široko rasprostranjena vrsta. Areal obuhvata severnu i istočnu Rusiju i ceo Sibir.

Opis:

Stablo visine do 30m. Pupoljci većinom smolasti. Vrlo je slična običnoj  smrči, s tom razlikom da ima manje šišarice i kraće četine.

Sibirska smrča može da podnese vrlo surove klimatske uslove, donekle zbog toga sporije raste. Četine su dužine 2cm, mat boje. Šišarice su viseće, dužine od 6-8cm, širine 2.5cm. U njima se nalazi seme, tamnomrke boje,koje sazreva u avgustu a ispada u     septembru.  Klica ima od 6-7 kotiledona.  

           

                                                

                                                                                                              

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           

                                                                                                                                                                                                                   

Picea abies

Picea abies (L.) Karst. 

syn. Picea excelsa /Lam./Link

Engleski naziv:

• Norway spruce 

Srpski naziv:

• smrča

Areal:

Ova vrsta se prostire u severnoj Evropi i planinskim krajevima južne Evrope.

Opis:

Jednodomo drvo visine do 50m. Prečnik stala je oko 1m. Ima plitak, tanjirast koren. Krošnja je piramidalna. Grane prvog reda su pršljenasto raspoređene, dok su grane drugog reda najčešće viseće. Pupoljci su bez smole, zašiljeni. Četine su na izraštajima kore, sa 1-4 linije stoma, zašiljene. Šišarice su viseće, cilindrične. Nakon dozrevanja se otvaraju. U fazi zrelosti su smeđe boje. Cveta od kraja aprila do juna, u zavisnosti od staništa. Šišarice su zrele u jesen. Seme je zrelo oktobar mesec.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava semenom i vegetativno, iz zakorenjenih grana. 

Supstrat:

Raste na vlažnim zemljištima. 

Svetlost:

Vrsta je senke. 

Orezivanje:

Dobro podnosi orezivanje, pa može da se koristi za žive ograde.

Posebni zahtevi:

Ne podnosi otrovne gasove u vazduhu. Naručito je osetljiva u industrijskim zonama. Dobro podnosi temperaturne ekstreme.

Kultivari:

• 'Pendula' - smrče visećih grana

• 'Nana' - krošnja široko kupasta, do 1.5m visoka. Grane kratke i prema vrhu uperene. Niska forma.

• 'Echiniformis' - patuljasta forma okruglastog oblika. Sporo raste. Četina sa vrlo oštrim vrhom. Može da se koristi za alpinume, perenjake, u žardinjerama.

• 'Gregoryana' - patuljasta forma koja sporo raste. Okruglastog je oblika i vrlo gusto granata. Četine su kraće nego kod prethodne vrste. Pogodna je za korišćenje sa perenskim cvetnim materijalom.

Varijeteti:

• var. alpestris Bruegg - četine su kratke, tupe i guste, prilegle uz grančicu. Ljuspe šišarica imaju zaobljen obod.

• var. abies - ljuspe šišarica široko rombične, najšire u gornjoj trećini

• var. acuminata Beck - ljuspe šišarica eliptične, najšire u sredini dužine. Vrhovi ljuspi su talasasti, na gore povijeni, oštro nazubljeni do usečeni.

• var. viminalis (Casp) Beissn - grane drugog reda brojne, kratke, viseće, malo razgranate

• var. pyramidalis Carr. - grane prvog reda prema vrhu uperene. Krošnja usko kupasta.

• var. columnaris Carr. - grane prvog reda kratke, gusto i zbijeno razgranate

• var. erythrocarpa Purkyne - rana smrča. Šišarice su u avgustu tamnoljubičaste

• var. chlorocarpa Purkyne - kasna smrča. Šišarice su u avgustu zelene.  

Picea abies

Akebia trifoliata

Akebia trifoliata (Thun'o) Koidz

Engleski naziv:

• three leaf akebia

Areal:

Poreklom je iz srednje Kine i Japana.

Opis:

Penjačica do 6m visoka, sa tri listića. Boja cveta ljubičasta. Cveta u aprilu, a seme dozreva septembar-oktobar. Brzo raste.

Razmnožavanje:

Dobro se razmnožava semenom, koje se seje na osveljenoj poziciji. Niče posle 1-3 meseca pri temperaturi od 15C. Mlade biljke se iznose napolje u kaso proleće ili rano leto, ili posle mraza. Takođe se mogu razmnožavati poluodrvenelim reznicama u julu ili avgustu. Međutim reznice se sporo korene. Najbolje je reznice uzimati sa mekog drveta u proleće. Takođe se mogu razmnožavati i korenskim reznicama, koje se u decembru postavljaju u staklenik.

Supstrat:

Zahteva dobro drenirana zemljišta.

Svetlost:

Može da raste u potpunom hladu, polusenci ili na svetlu.

Temperatura:

Kada su u periodu mirovanja može da izdrži do -20C, ali dok su mladje treba ih zaštititi.

Oreizvanje:

Biljke se obicno ne orezuju, jedino ako se žele ukloniti suvisne grane i formirati oblik.

Akebia quinata

Akebia quinata (Houtt.) Decne.

Engleski naziv:

• chocolate Vine, Five leaf Akebia

Srpski naziv:

• petolisna akebija, čokoladna loza

Areal:
Poreklom je iz srednje Kine, Japana i Koreje
Opis:
Jednodoma listopadna povijuša, gusto granata dužine do 10m. Listovi su složeni, spiralno raspoređeni. Perasto su deljeni sa pet listića. Pojedinačni listići su celog oboda, na vrhu malo usečeni. Cvetovi su jednopolni, u pramenovima, aktinomorfni (zrakasto simetričan). Cvetni omotač se sastoji od 6 ili 3 listića ljubičaste boje. Cveta početkom proleća. Plod je višesemena pucajuća bobica, svetloljubičaste boje. Plod je dužine do 10cm. Dozreva septembar-oktobar.
Razmnožavanje:
Lako se razmnožava vegetativno. U našim uslovima se najuspešnije razmnožava povaljenicama u rano proleće, kad pusti koren odvojiti je od matične biljke. Razmnožava se i poludrvenastim reznicama, ali se teško zakorenjuje.
Supstrat:
Nije zahtevna po pitanju zemljišta. Važno je da je zemljište dobro drenirano.
Svetlost:
Dobro podnosi sunčane položaje, ali i senovite.
Temperatura:
Otporna je na niske temperature, a u područjima sa blagom zimom ponaša se kao zimzelena biljka. Samo mlade biljke je potrebno zaštititi od izmrzavanja.
Orezivanje:
Obično joj nije potrebno orezivanje, osim ako je to potrebno zbog oblikovanja, najbolje je to uraditi u proleće.
Posebni zahtevi:
Biljku je najbolje posaditi na stalno mesto, ne voli da joj se dira koren.
Primena:
Biljka je jestiva, od mladica se može praviti salata, a listovi se suše za čaj. Ima jestive plodove koji su veoma dekorativni, slatki su ali prilično neukusni. Pogodna je za sve vrste vertikalnog ozelenjavanja.

 

Decaisnea insignis

Decaisnea insignis Hook. f. et Thomas

Engleski naziv:

• dead man's fingers

Areal:

Poreklom je iz istočnih Himalaja.

Opis:

Vrlo je slična vrsta sa prethodnom. Plodvi su žuti, debeli, savijeni, jestivi. 

Plodovi su ujedno i jedina razliga između ove dve vrste.

Zastor od kamene kocke

Upotreba kamene kocke kao materijala za popločavanje ima svojih pozitivnih i negativnih strana. Ovako popločane površine su tvrde, neudobne za hodanje, ručna obrada je teška, a materijal skup. Sa druge strane, kamena kocka pruža velike mogućnosti za primenu različitih slogova kod popločavanja staza slobodnih formi i platoa. Dugotrajna je. 

Najčešća je njena upotreba u kombinaciji sa drugim vidovima popločavanja. Uglavnom se koriste za postizanje određenih efekata. Često se koriste kao ivične trake staza, za fuge i dr. Ređe se koriste same.

Kocka može biti od različitih vrsta kamena otpornog na atmosferske uticaje, različite obrade i dimenzija.

Ovakva vrsta popločavanja koristi se uglavnom za manje platoe i staze u okviru posebnih ambijetalnih celina kao što su etno sela, dvorišta starih kuća, zaštićenih prostora (spomenici kulture, spomen obeležja, skulptura).

Mogu biti različitih dimenzija (od 10-30cm). Polažu se u sloj peska debljine 10-25cm. Spojnice se takođe ispunjavaju peskom. Taj pesak se metlom ili četkom uteruje u spojnice, uz polivanje vodom. Potom se kamen nabija nabijačem, a spojnice se dopunjuju peskom. Retko se spojnice ispunjavaju cementnim malterom 1:3. Takođe se mogu koristiti i prirodni materijali za sposjnice (humus) koji se može kasnije zatravniti. Treba brati trave koje nisko rastu kako bi se izbeglo košenje.

Uglavnom se koristi popločavanje granitnom kockom koja može biti različitih dimenzija (8/8/8cm ili 10/10/10cm, ređe 5/5/5cm). Polažu se u sloj peska 4-5cm. Zastor je trajniji ukoliko se polažu u sloj cementnog maltera 3-5cm (1:3). Ispod se mora nalaziti betonska podloga MB 20, debljine 8-10cm. Spojnice treba da su 8-10cm i takođe se ispunjavaju cementnim malterom.

Picea glauca

Picea glauca (Moench) Boss.

syn. P. canadensis B.S.P.

syn. P. alba Link.

Engleski naziv:

• white spruce

Areal:

Rasprostranjena je u istočnim delovima Sjedinjenih država. Penje se do 1500m n.v.

Opis:

Drvo koje dostiže visinu 15-25m. Ima pravilnu, gustu i kupastu krošnju. Pupoljci su do 6mm dugi, okruglasti, svetlomrki. Četine su sivozelene do srebrnastosive, 8-18mm duge, četvorouglaste, tupe. Rastrljane među prstima neprijatno mirišu. Šišarice su duge 3-6cm, izduženo cilindrične. Dok su mlade zelene su boje, a zrele su svetlomrke, malo sjajne. Ljuspe su tanke, okrugle, celog oboda.  U početku raste brzo, a kasnije sporije. Doživi 300-400godina.

Supstrat:

Prema zemljištu nije probirač. Može da raste na skeletnim i peščanim, siromašnim zemljištima. Suviše močvarna joj ne odgovaraju.

Svetlost:

Treba je saditi na svetlim do senovitim mestima, ne u senci.

Posebni zahtevi: 

Otporna je na mraz. Netoleriše zagađen vazduh. Podnosi jake vetrove.

Kultivari:

• 'Conica' - sporo raste, žbunast oblik, četine duge 10mm

• 'Pendula' - sa jako povijenim granama. Kora je crvenkaste boje i guste plavičastobele četine.

• 'Nana' - širok, okrugao žbun. Visine je do 2m, sa mnogobrojnim gustim granama i kratkim četinama sivoplave boje.

Primena:

Forme ove vrste su veoma cenjene u ozelenjavanju. Pogodna je za grupnu sadnju na manjim masivima i objektima. Takođe može da se koristi za aleje i priobalne peskovite terene.

Picea glauca 'Conica'

Picea glauca 'Pendula'

 

Picea pungens

Picea pungens Engelm.

Srpski naziv:

• bodljiva smrča
  

Engleski naziv:

• blue spruce, green spruce, white spruce, Colorado spruce, Colorado blue spruce

Areal:

Rasprostranjena je u zapadnim oblastima Severne Amerike na visini od 2000-3000m n.v. (Kolorado-Juta). Raste pored obala planinskih reka i na močvarnim zemljištima.

Opis:

Jednodomo drvo visine do 40m. Krošnja je kupasta sa pršljenastim i horizontalno odstojećim granama. Pupoljci su tupi, bez smole, sa ljuspama povijenim unazad. Četine su duge 2-3cm, otklonjene na sve strane, vrlo oštrog vrha. Četine su zelene, pavičaste ili srebrnastobele boje. Šišarice su izduženo cilindrične, viseće, nakon dozrevanja se raspadaju. Dužine su 5-10cm. Fertilne ljuspe su po obodu maljave a na vrhu nazubljene. Doživi 400-600godina.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava semenom i kalemljenjem.

Supstrat:

Ne traži naručite uslove zemljišta. Može da raste i na vlažnim, kiselosmeđim i smeđepodzolastim zemljištima kisele reakcije kao i na karbonatnim zemljištima.

Posebni zahtevi:

Po brzini rasta nešto zaostaje iza obične smrče. Podnosi jake mrazeve, ne strada od prolećnih, jer kasnije potera izdanke. Podnosi suvoću vazduha i izdržava jake letnje suše. Otporna je prema vetru i snegu. Od svih smrča najbolje podnosi gradske uslove. Dobro podnosi presađvanje u odraslom stanju. U mladom dobu podnosi i orezivanje.

Kultivari:

• 'Argentea' - zbirno ima za forme srebrnastih četina 
• 'Columnaris' - cilindrična forma koju čine kratke grane 
• 'Glauca' - zajedničko ime za forme plavičastosivih četina 
• 'Glauca Pendula' - sa jako povijenim granama, crvenkastom korom i gustim plavičastobelim četinama 
• 'Glauca Globosa' - patuljasta forma, do 1m visine i 1.5m širine. Grane svetlo-žutomrke, tanke. Četine gusto zbijene, nešto radijalno postavljene, beličastoplave 
• 'Viridis' - četine potpuno zelene.   

Primena:

Kod nas često gajena dekorativna vrsta. Upotrebljava se u parkovima, baštama, skverovima. Može da se sadi kao soliter ili u grupi. Pošto podnosi orezivanje može da se koristi i kao živa ograda. Njene forme, naručito sa srebrnastim četinama, veoma se ističu u kombinaciji sa vrstama tamnije boje četina ili lišća.

Picea pungens

Pice pungens 'Argentea'

Picea pungens 'Columnaris'

Picea pungens 'Glauca Globosa'

Picea pungens 'Glauca Pendula'

Picea pungens 'Glauca'

Hibiscus rosa sinensis

Hibiscus rosa sinensis

Engleski nanziv:

• Rose mallow, chinese hibiscus, china rose, shoe flower

Srpski naziv:

• Kineska ruža, hibiskus

Opis:

Obično se prodaje kada je visoka 30-38cm. U saksiji može da dostigne visinu 120-150cm. U toku jedne godine može da udvostruči visinu. Svaki cvet traje samo 36 sati. Cveta od maja do oktobra. Miris biljke nije jak.

Razmnožavanje: 
Vrši se reznicama koje se uzimaju u proleće da bi cvetale iste godine. Oživljavanje se vrši u ožilištu na temepraturi od 18ºС. Kod odraslih biljaka moguće je razmnožavanje položenicama.

Supstrat:

Koristi se zemljište iz bašte i humus sa tresetom.

Svetlost:

Potrebna joj je jaka svetlost, ali bez direktnog sunca, sredinom dana, između maja i septembra. Pogodna mesta su severni prozori enterijera. 

Temperatura:

Za vreme rasta ova vrsta traži temperaturu od 18-21ºС. Ako zimi temperatura padne ispod 10ºС, lišće će opstati. Najviša letnja temperatura može da iznosi 27ºС.

Zalivanje:

U doba intezivnog rasta zalivanje se vrši na svaka 3-4 dana, a to je period od aprila do oktobra. Zemlja ne sme biti prezasićena vodom jer korenje brzo truli. Zimi se zaliva samo jedanput nedeljno, naručito ako je temperatura niska, puštajući da se zemlja gotovo sasvim isuši po površini pre nego što je zalijemo.

Vlažnost vazduha:

Leti im je potrebno puno vlage, pa se orošavanje vrši svakodnevno, a pored orošavanje vrši se obilno kvašenje staklene bašte ili terase. Zimi se održava suvljom, ali u prostorijama sa centralnim grejanjem orošavanje se vrši svaki drugi dan. Prostorija u kojoj se nalaze mora biti provetrena.

Prihranjivanje:

U doba rasta biljke, od juna do avgusta, prihranjuje se na 15 dana tečnim đubrivom za cvetne biljke. U martu se može primeniti đubrivo za ruže u granulama.

Čišćenje:

Prskanje će održavati lišće čistim, a prašina se mora uklanjati pažljivo.

Presađivanje:

Najpovoljniji uslovi su u proleće, svake godine. Ako je saksija suviše velika može da se desi da hibiskus rađa samo listove bez cvetova.

Orezivanje:

Treba vršiti svakog proleća da bi biljka bila gusta i puna cvetnih pupoljaka.

Posebni zahtevi:

Leti joj je potrebno puno svežeg vazduha; treba izbegavati njeno postavljanje u prostorije sa plinskim dimom. Na temperaturi nižoj od 10ºС lišće žuti i otpada. Da bi se podstaklo cvetanje potrebno je orezivanje u martu, zadržavajući samo dva pupoljka u donjem delu svake grane. Jednostavno se gaji. Ne sme se previše zalivati.

Životni vek:

Pravilnim gajenjem traje 1-3 godine u kući. Na zastakljenoj terasi može da traje i do 10 godina. 

Štetočine i bolesti: 

Podložna je napadu biljnih vaši i crvenog pauka. Ako pupoljci otpadnu pre nego što se otvore, razlog je udar hladnog vazduha ili suviše velika vlažnost. 

Vrste i varijeteti:

• Hibiscus schizopetalus - hibrid iz tropske Afrike, iz Kenije, sa cvetovima boje rubina i laticama u resama. Ima manje listove.

• Hibiscus mutabilis - potiče iz Azije, ima debele, čvrste grane, pokrivene mekim dlakama. Listovi široki na dugim peteljkama i dugi do 20cm. Njegovi cvetovi su beli ili belo crveni, biljka poraste do 4m.

• Hibiscus archeri - sa Karipskih ostrva, visine do 4m. Ima velike listove a cvetovi su mali i uvek crvene boje.

• Hibiscus 'Weekend'

• Hibiscus 'Moonlight' 

Biljke pratilice:

Pogoduju vrste koje po svojoj lisnoj strukturi lepo izgledaju kao pozadina prekrasnim cvetovima. Pogodni su filadendroni i zeleni zmajevci.

Savet:

Biljka sa dobrim apetitom, pa je potrebno da se u toku godine izvrši zamena zemlje do 3cm površine saksije sa mešavinom humusa i gnojiva na bazi razloženog stajskog đubriva i algi.