Keteleeria davidiana

Keteleeria davidiana (Bertr.) Beiss

Srpski naziv:

• Ketelerija
  

Areal:

Poreklom je iz centralne i zapadne Kine.

Opis:

Drvo visine do 35m. Krošnja je nepravilna sa velikim granama. Kora tamnosiva i izbrazdana, sa unutrašnje strane crvenkasta. Pupoljci su okrugli i crvenkasti. Četine su dužine 5cm, ušiljene ili tupe na vrhu. Sa donje strane četina su dve pruge stominih otvora. Šišarice su do 20cm duge, u početku zelene, kasnije smeđe. Vreme cvetanja je u martu, a seme sazreva od oktobra do novembra. 

Supstrat:

Voli svetla (peščana) ili ilovasta zemljišta, dobro prosušena, neutralne pH vrednosti.

Svetlost:

Ne može da raste u hladu.

Primena:

Najbolje rastu u predelima sa mediteranskom klimom. Mesto teba da je zaštićeno od ranih i kasnih mrazeva.

Savet:

U toku zimskih meseci potrebna joj je zaštita.

Magnolia x soulangeana

Magnolia x soulangeana Soul. Bod. (M. denudata x M. liliflora)

Engleski naziv:

• saucer magnolia

Srpski naziv:

• Magnolija

Areal:

Hibridna vrsta.

Opis:

Listopadni žbun koji može da naraste 6-7m visine. Krošnja je široko razgranata. Pupoljci veliki, dlakavi, sivozeleni. Listovi objajasti do eliptični, prosti, spiralnog rasporeda. Na vrhu su suženi, a naličje je više ili manje dlakavo. Cvetovi su uspravni, zvonasti. Unutrašnjost cveta je bela, a sa spoljašnje strane su više ili manje crvenkasti. Cveta pre listanja. Vrsta je sterilna.

Razmnožavanje:

Može semenom koje se poseje u jesen, ili se seme stratifikuje kako bi se ubrzalo klijanje. Može takođe reznicama korena u leto i poleganjem koje se vrši u proleće.

Supstrat:

Zahteva sveže i duboko zemljište, neutralnog karaktera. 

Svetlost:

Ovo je biljka svetlosti, ali može da opstane i u delimičnom hladu.

Kultivari:

• 'Lennei' (Topf) Rehd. (M. lennei Topf.) – cvetovi mirišljavi. Listići cvetnog omotača mesnati, sa unutrašnje strane beli, sa spoljašnje tamnopurpurnocrveni
• 'Rubra' (Nichols.) Rehd. (M. rustica rubra Nichols.) – vrsta je slična prethodnoj, ali je osnova kruničnih listića sa spoljašnje strane tamnija

Savet:

Osetljiva je na kasne mrazeve i vetrove. 

Dryopteris erythrosora

Dryopteris erythrosora

Engleski naziv:  

• Autmn fern, Japanese wood fern, copper shield fern

Opis:

Zimzelena biljka visine od 60-90cm. Rizom je kratak i puzeći. U proleće iz njega izbija veliki broj mladih, crvenkastih listova.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava deljenjem, ali najbolje sporama.

Supstrat:

Zemljište treba da je blago alkano, bogato organskim materijama. 

Svetlost:

Vrsta je polusenke do potpune senke.

Zalivanje:

Ne sme se dozvoliti da se zemljište osuši.

Vlažnost vazduha:

U toku zime treba je držati u prostoriji koja se ne greje. Može da podnese nedostatak vlage i suv vazduh.

Vrste i varijeteti:

• 'Brilliance' – mladi listovi su narandžaste boje i dugo zadržavaju ovu boju tokom vegetacijeмлади листови су наранџасти и дуго задржавају ову боју током вегетације

Magnolia liliflora

Magnolia liliflora Desr.

Engleski naziv:

• Mulan magnolia, Purple magnolia, Red magnolia, Lily magnolia, Tulip magnolia, Jane magnolia i Woody-orchid 

Areal:

Poreklo vodi iz Kine.

Opis:

Listopadni žbun visine do 3m. Grane su međusobno isprepletane. Listovi sa obe strane zeleni, objajastog oblika, nekada skoro eliptični, sa kratkim vrhom. Sa lica su dlakavi, a sa naličja samo po nervima. Cvetovi su veliki, zvonasti, spolja purpurni, iznutra većinom beli. Cveta istovremeno sa listanjem, maj-jun. Sporog je rasta. Biljka ima plitak korenov sistem, pa je ne treba saditi duboko.

Razmnožavanje:

Reznice mogu da se posade u rano leto. Treba uzimati reznice sa mladih biljaka. Ukoliko se seje seme, treba ga posejati u jesen u polje. Međutim ove biljke kasnije cvetaju i mogu da ne liče na matične. 

Svetlost:

Biljka je vrsta svetlosti.

Primena:

Najlepša je kada se gaji pojedinačno na travnjacima. Pogodna je za primenu u okućnicama. 

Cyrtomium falcatum

Cyrtomium falcatum

Engleski naziv:

• Japanese holly fern, Asian holly fern

Opis:

Zimzelena biljka koja naraste 30-60cm. Dobro podnosi uslove enterijera. 

Razmnožavanje:
Najbolje se razmnožava sporama.

Svetlost:

Može vrlo dobro da podese nedostatak svetlosti, uspeva i u polusenci. Diretno sunce može da stvori ožegotine na listovima.

Temperatura:

Odgovara joj sobna temperatura, između 18 i 24ºС. U toku zimskih meseci može da podnese temperature blizu tačke smrzavanja.

Zalivanje:

U periodu vegetacije kompost treba da je vlažan, a u toku zime, treba da se prosuši između dva zalivanja.

Vlažnost vazduha:

Iako podnosi i topao i suv vazduh, vlažnost ne bi trebalo da se spusti ispod 50%. Zimi je treba držati u prohladnoj prostoriji, na par stepeni iznad nule, uz smanjeno zalivanje.

Prihranjivanje:

Vrši se tečnim đubrivom svaka tri dana.

Vrste i varijeteti:

• 'Butterfieldii' – listići nazubljeni po obodu
• 'Eco Korean Jade' – naraste do 30cm, patuljasta forma. Listovi su sa pet pari manje ili više izduženih listića

Biljke pratilice:

Mogu se lepo kombinovati sa davalijama i aspidistrama, kao i orhidejama, gde čine lep kontrast.

Savet:

Listovi se mogu koristiti u aranžiranju.

Magnolia acuminata

Magnolia acuminata L.

Engleski naziv:

• cucumber tree, "cucumbertree", cucumber magnolia ili blue magnolia

Areal:

Poreklom je iz Severne Amerike.

Opis:

Drvo koje u proseku naraste do 25m. Mladi izdanci su crvenkasto smeđi, dlakavi, kanije goli. Pupoljci su slabije dlakavi. Cvetovi su sitni, žućkasti, često sa sivim pepeljkom bez mirisa.Cveta u periodu jun-jul, posle listanja. Plodovi su maslinasto crveni. Brzorastuća vrsta.

Razmnožavanje:

Uglavnom se koristi kao osnova za kalemljenje.

Supstrat:

Prilagodjava se svim tipovima zemljišta, od alkalnih do veoma kiselih.

Svetlost:

Raste na punom suncu do zasenčenim položajima.

Temepratura:

Otporna je na mraz i može da izdrži niske temperature.

Zalivanje:

Zahteva vlažno zemljište. Treba je zalivati u toku leta, naručito dok je biljka mlada i dok se koren ne razvije.

Primena:

Drvo je veoma kvalitetno i koristi se u drvnoj industriji.

Abies alba

Abies alba Mill. (A. pectinata Lam. et DC)

Engleski naziv:

• silver fir ili European silver fir

Srpski naziv:

• jela

Areal:

Prirodno stanište je u planinama srednje, južne i delom zapadne Evrope. 

Opis:

Drvo koje dostiže visinu do 60m. Krošnja je piramidalna ili valjkasta, a kod starijih zatupljena. Grančice su dlakave, starije gole. Pupoljci su bez smole. Četine su raščešljane, sa naličja sa dve bele pruge stominih otvora. Šišarice su sedeće, valjkaste, posle dozrevanja se raspadaju. Koren čini jaka žila srčanica koja može da prodre do 1m u dubinu.

Supstrat:

Dobro uspeva na dubokom i hranjljivom zemljištu bogatom humusom.

Svetlost:

Vrsta je polusenke.

Kultivari:

• 'Columnaris' – krošnja je valjkasta, grane kratke, iste dužine, četine nešto kraće nego kod tipičnog oblika
• 'Pyramidalis' – u mladosti je krošnja uzana, valjkasta, kasnije piramidalna

Primena:

Ne podnosi suv, zagađen vazduh ni suvo zemlište, pa je ne treba izlagati gradskim uslovima. Ne podnosi ni kasne ni rane mrazeve.

Abies nordmanniana

Abies nordmanniana (Stev.) Spach.

Engleski naziv:

• Nordmann Fir

Srpski naziv:

• kavkaska jela

Areal:

Prostire se u planinama zapadnog Kavkaza, na nadmorskoj visini od 800-2000m.

Opis:

Jednodomo drvo koje u arealnu dostiže visinu do 60m, dok u promenjenim uslovima visina je 25-30m. Krošnja je kod mladih stabala piramidalna, a kod starijih zatupljena. Grane često razvija i u donjem delu stabla. Pupoljci su bez smole. Četine su na gornjim delovima grana uperene prema pupoljku. Sa donje strane grane četine su raščešljane. Četine su pljosnate, sa lica sjajne, sa naličja sa dve pruge stoma. Šišarice su sedeće, valjkaste, uspravne. Nakon dozrevanja se raspadaju. Korenov sistem se sastoji od moćno razvijenih bočnih korenova.  

Razmnožavanje:

Dobro se razmnožava iz semena, ali prve 2-3 godine raste sporo. 

Supstrat:

Može da raste na različitim tipovima zemljišta. Izbegava ekstremno suva i vlažna.

Svetlost:

Može da raste i na osvetljenim mestima, ali joj najviše odgovara senka.

Temperatura:

Vrsta je umereno otporna na mraz. Može da izdrži temperaturu do -20 (-25°С).

Životni vek:

Vrsta je brzog rasta i može da doživi duboku starost (500godina i više).

Kultivari:

• 'Aurea' – zlatnožute četine
• 'Aureospicata' – četine zlatnožute u gornjoj trećini
• 'Brevifolia' – patuljasta forma
• 'Erecta' – grane uperene ka vrhu
• 'Pendula' – povijene grane

Primena:

Vrsta je otporna na vetar. Kod nas je česta po parkovima.

Abies grandis

Abies grandis Lindl. 

Engleski naziv:

• Grand Fir, Giant Fir, Lowland White Fir, Great Silver Fir, Western White Fir, Vancouver Fir, or Oregon Fir

Srpski naziv:

• kalifornijska jela

Areal:

Uglavnom se nalazi na pacifičkom primorju. Raste do 1500m nadmorske visine.

Opis:

Drvo visine od 35-50m. Krošnja je piramidalna, grane su lučnu povijene. Sa lica četina imaju podužnu brazdu, sjajnozelene, sa naličja se nalaze dve pruge stominih otvora. Pupoljci mali, okruglasti, smolavi. Kod šišarica sterilne ljuspe se ne vide, dužine su 1/3 od fertilnih. Relativno brzorastuća vrsta. 

Supstrat:

Raste na vlažnom aluvijalnom zemljištu.

Životni vek:

Doživi do 200godina. 

Persea americana

Persea americana Mill. (syn. P. gratissima Gaertn.) 

Engleski naziv:

• avocado

Srpski naziv:

• avokado

Areal:

Poreklom je iz tropskih delova Amerike.

Opis:

Zimzeleno drvo koje može da poraste do 20m. Listovi su duguljasti ili eliptično lancetasti. Sa naličja su plavičaste boje. Celog oboda. Plodovi su koštunice, tamnozelene do mrkopurpurne, jestive. Starije biljke imaju okruglu krošnju. Relativno brzog rasta. Cvetovi su zeleni, neupadljivi. Cvetanje je u periodu zime ili proleća, u zavisnosti od uslova sredine. 

Razmnožavanje:

Najjednostavnije se razmnožava iz semena. Iz reznica mogu da se dobiju samo neke sorte. Semenke je potrebno do polovine staviti u vodu. Stavlja se tupim krajem na dole. U vodi ih treba držati dok ne počnu da kljaju. Sadnja se vrši isto tupim krajem na dole. Oko 3/4 semena se sadi u zemlju. Posudu treba prekriti staklom kako bi se poboljšala vlažnost i ubrzalo klijanje. Staklo treba skinuti svaki dan na 30 min kako ne bi došlo do pojavi plesni. Posudu sa semenom treba držati na toplom mestu. Idealna temperatura je 25°C.  

Supstrat:

Zemljište treba da je dobro drenirano. Zemljište može da bude mešavina ilovače, gline i peska.

Svetlost:

Biljka zahteva puno sunce, ali može da raste i u polusenci.

Zalivanje:

Biljku treba zalivati dok se ne ukoreni, kao i u periodu suše.

Prihranjivanje:

Biljka dobro reaguje na organski (lisni) malč, kao i na povremeno dodavanje đubriva.

Orezivanje:

Biljka zahteva redovno orezivanje kako bi se stvorila lepa forma i jača biljka.

Chimonanthus praecox

Chimonanthus praecox (L.) Link.

syn. Chimonanthus fragrans Lindl.

syn. Calycanthus praecox L.

Engleski naziv:

• wintersweet ili Japanese allspice

Srpski naziv:

• zimocvet

Areal:

Kina

Opis:

Listopadni žbun visine 1-2m (4m). Široko razgranat. Grane su u početku sivozelne, kasnije mrke. Listovi su naspramni, celog oboda, sa lica sjajnosvetlozeleni, goli. Sa naličja su sveliji i dlakavi po nervima. Cvetovi su spiralnog rasporeda, mirišljavi, na kratkim peteljkama. Spoljašnja boja cveta je svetložuta, a iznutra su mrki do purpurni. Cveta januar mesec (februar-mart). Plod je čaura koja dozreva april-maj.

Razmnožavanje:

Najbolje se razmnožava uspeva ukoliko se vrši poleganje. Ostale metode razmnožavanja daju mali uspeh.

Supstrat:

Odgovara plodno i porozno zemljište. Najbolje je rastresito i sveže glinovito. Slabo drenirana zemljišta mogu dovesti do propadanja biljaka.

Svetlost:

Zahteva osunčana i zaštićena mesta.

Temperatura:

Može da izdrži i veoma niske temperature, i do -28°C.

Orezivanje:

Biljku treba izbegavati orezivati, jedino ako je neophodno. Onda je treba orezati po precvetavanju. Cvetaju biljke koje su stare dve godine, pa do tog perioda orezivanje treba izbegavati.

Kultivari:

• 'Grandiflorus'

Savet:

Osetljiva biljka. Otporna na bolesti i štetočine. 

Abies balsamea (L.) Mill.

Abies balsamea (L.) Mill.

Engleski naziv:

• balsam fir, Eastern Fir, Canadian Balsam, Blister Fir

Srpski naziv:

• američka balzamasta jela

Areal:

Vrsta je široko rasprostranjena u Severnoj Americi. Raste do 1600m nadmorske visine

Opis:

Drvo može da naraste do 25m. Krošnja je kupasta, a grane se spuštaju skroz do zemlje. Kora je sivosmeđa, glatka. Pupoljci su crvenkaste boje, smolavi, sitni. Četine su tupe i malo urezane na vrhu. Sa lica četine su tamnozelene, a sa naličja imaju dve bele pruge stominih otvora. Četine su na granama raščešljane. U mladosti šišarice su tamnoljubičaste boje. Rastrljane četine mirišu na balzam. U mladosti raste lagano, kasnije brže. Dostiže starost od 150-200godina. Površinski korenov sistem. 

Supstrat:

Vrsta lepo raste na aluvijalnim i glinovitim zemljištima, a slabo na podzolastim i peščanim. 

Svetlost:

Vrsta senke.

Temperatura:

Pošto je vrsta hladnog klimata, otporna je na mraz.

Kultivari:

• 'Glauca' – sivkastoplave četine
• 'Columnaris' – valjkasta forma
• 'Nana' – okruglasta, niska forma

Primena:

Vrsta može da se sadi i kao soliter i u grupama. Ne preporučuje se za terene u suvoj klimi.

Savet:

Dosta je otporna na gasove.

Tulipanovac, Lalino drvo (Liriodendron tulipifera L.)

Biljka koja pripada veoma starim vrstama. Postoje dokazi o njenom postojanju još iz geološkog doba krede.

Pored toga što se može koristiti za alije i u druge dekorativne svrhe, ova vrsta ima i svoju drugu stranu. Za cvetove ove biljke je karakteristično da daju velike količine nektara. U istočnom delu SAD predstavlja glavnu medonosnu vrstu. Med je prilično jak, crvenkaste boje. Proizvodi se u narandžastim delovima cveta. Retko se koristi u redovnoj ishrani, radije ga koriste pekari za svoja peciva. 

Značajan deo biljke je i koren koji se koristi za poboljšanje smrčevog piva. Takođe se koristi kod svakog drugog piva koji je sa ukusom limuna kako bi se umanjila gorčina.

Mnogi delovi biljke se koriste u medicini.

Samo drvo tulipanovca može da se koristi u različite svrhe. Daje dobru celulozu. Može da se upotrebljava za izradu muzičkih instrumenata, olovki i šibica. 

Cinnamomum camphora

Cinnamomum camphora (L.) Nees et Eberm. 

Engleski naziv:

• Camphor tree, Camphorwood ili camphor laurel

Srpski naziv:

• kamforovac

Areal:

Rasprostranjen je na teritoriji Kine, Koreje i Japana.

Opis:

Zimzeleno drvo koje dostiže visinu do 40m u domovini. Kruna je nepravilno okruglasta. Pupoljci su spiralno raspoređeni, a same grančice su zelene, gole i glatke. Listovi su spiralnog rasporeda, celog oboda, kožasti, sa naličja svetlozeleni ili sivkasti, sa tri nerva. Cveta od maja do juna. Plod je koštunica koja sazreva u novembru. Raste brzo.

Razmnožavanje:

Seme je kratkotrajne klijavosti, zato ga treba sejati odmah nakon dozrevanja ili seme stratificirate, tada je nicanje obilnie i brže. Može se razmnožavati i reznicama, ali se teško zakorenjuju.

Supstrat:

Najbolje raste na rastresitim peščanim terenima. Zemljište treba da je hranjljivo i sveže. Ne voli previše vlažna i zbijena zemljišta.

Svetlost:

Može da raste na osunčanim, kao i delimično zasenjenim položajima. 

Zalivanje:

Biljka je relativno otporna na sušu.

Životni vek:

Može da doživi i 1000godina.

Primena:

Vrsta je otporna na vetar, ima veliki izdaničku moć, pa se može koristiti za vetrobrane pojaseve.