Bergenia cordifolia

Bergenia cordifolia

Engleski naziv:

elephant-eared saxifrage, elephant's ears

Srpski naziv:

bergenija, baden
Areal:

Prirodno staniste prostire se od Afganinstana, preko južng Tibeta do Himalaja.

Opis:

Jedna  je od onih vrsta koje ostaju ukras vrta i zimi. Njeni listovi tada poprime crvenkastu boju. Dolaskom prvih toplijih dana ukrase je prekrasni ružičasti cvetovi. Bergenija je zimzelena trajnica iz porodice Saxifragaceae. Ova biljka naraste u visinu oko 40cm, dok u širinu naraste i više od pola metra. Listovi su joj ovalni, pri bazi suženi, glatki i sjajni, izražene nervature. Narastu u dužinu i do 25cm, a budući da su kožasti dobro podnose zimu. Kada se spuste temperature, poprimaju brončano zelenu boju. U proleće lisnatu rozetu krase zvonoliki cvetovi formirani u metlicu koja naraste i do 40cm visoko. Cvetovi su uglavnom obojeni u nijansama ružičaste, a samo nekoliko sorti ima bele cvetove.

Razmožavanje:

Ova biljka lako se razmnožava. Možete to učiniti pomoću semena koje se seje u supstrat pomešan sa peskom ili vegetativno pomoću rizoma.

Supstrat:

Voli vlažno, ali humusom bogato tlo.

Svelost:

Bergenia cordifolia voli polusenovite ili potpuno senovite položaje pa je zbog toga još cenjenija jer nema mnogo vrsta koje uspešno uspevaju na gredicama u senci. Hladni i suvi zimski vetrovi mogu je oštetiti pa je zasadite u zaštićenom delu vrta kako biste zimska oštećenja sveli na minimum. 

Temperatura:
U proleće, kada krene vegetacija, listove koji su se smrzli tokom zime odstranite. Bergenija cveta svega nekoliko nedelja. Da biste produzili cvetanje, barem na kratko redovno uklanjajte precvetale cvetove.  

Bolesti i štetočine:

Kod ove biljke nisu zabeleženi veći problemi s biljnim bolestima ili štetocinama.

Primena:

Zbog svoje male visine i rasta u širinu često se koristi kao pokrivačica tla. Takođe se koristi u kamenjarima i kao obrub za gredice ili šetnice.