1. Trulež u osnovi stabljike
Simptomi: bolest prouzrokuje gljiva Phytophthora cryptogea. Simptomi zaraze su slični Fusarium uvenuću, ali ova gljiva mnogo brže razara biljku. Usled infekcije dolazi do uvenuća lišća, u donjem delu stabljike se pojavljuju crno-smeđe fleke. Usled truleži u nivou zemljišta napadnute biljke se smežuraju, presavijaju i padaju. Na napadnutoj stabljici i korenu javlja se meka, vlažna, crno-smeđa, bezmirisna trulež. U početku ova trulež se javlja samo u kori, ali posle zahvata i sva tkiva.
Kontrola: ova bolest nastaje usled velike vlage, neadekvatne drenaže i hladnog vremena. Bolest može biti zaustavljena dobrom drenažom zemljišta i zalivanjem u količinama koja je biljci potrebna.
2. Fusarium uvenuće
Simptomi: bolest uzrokuje gljiva Fusarium oxysporum f. callistephi. Ukoliko su napadnute mlade biljke, one se vrlo brzo savijaju i venu. Kod starijih biljaka se javljaju dva simptoma zaraze. Prvi tip simptoma karakteriše zakržljalost biljke i razvoj sa jedne strane, lišće počinje da žuti, na preseku biljke javlja se smeđi prsten i biljka na kraju vene. Drugi tip simptoma karakteriše uvenulost donjih listova, a nešto kasnije cela biljka vene i suši se. Stabljike u osnovi jako pocrne. Ova faza u razvoju bolesti nazvana je trulež stabljike. U nekim slučajevima do uvenuća biljke dolazi tek po cvetanju.
Kontrola: najefikasniji način je korišćenje otpornih klonova Astera. Takođe, pre sadnje, zemljište na kojem je ranije zabeležena ova gljiva treba sterilisati (parom ili hemijski).
3. Propadanje lišća, trulež korena, trulež stabljike
Simptomi: gljiva Rhizoctonia solani. Simptomi propadanja lišća se prvo javljaju na donjim listovima koji su u kontaktu sa zemljom. Napadnuto tkivo se karakteriše sa jasno definisanim, vodom natopljenim zonama koje se progresivo šire preko celog lista. Kratko vreme posle toga napadnute zone obično kolapsiraju, postaju mlitave i menjaju boju od tamo-zelene do smeđe. Obično se od inficiranih centara šire više ili manje koncentrični naizmenični svetli i mrko-smeđi prstenovi. Posle propadanja lišća, zaraze se preko peteljke lista širi do stabljike i dolazi do truleži stabljike. U drugim slučajevima stabljika i koren mogu biti napadnuti direktno. Za vreme toplog, oblačnog vremena (sparnog vremena) zaražene biljke mogu biti ubijene u toku jednog dana.
Kontrola: pre nego se pristupi sadnji mere zaštite moraju biti usmerene u pravcu potpunog eliminisanje gljive iz zemljišta. Ovo se najbolje postiže sterilizacijom uz pomoć zagrejane vodene pare. Međutim ukoliko se para ne može koristiti, zemljište se može tretirati i hemijskim sredstvima, npr. „Terraclor“.
4. Pegavost lišća
Simptomi: najčešći gljiva Ascochyta asteris, Septoria callistephi i Stemphylium botryosum; izazivaju smeđu pegavost lišća. Osim listova ponekad su napadnute i cvetne čašice, latice i stabljike. Zaraženo lišća, počevši od osnove stabla pa prema vrhu postepeno se suše i venu. Pegavost lišća, osim u ekstremnim slučajevima, uglavnom ne pričinjavaju veće štete. Štete su obično izražene na biljkama koje se preterano prskaju i zalivaju, pa je velika relativna vlaga vazduha.
Kontrola: u toku vegetacije, tretiranje ferbamom ili bakarnim krečom, obezbeđuje zadovoljavajuću zaštitu. Takođe treba izbegavati preterano zalivanje biljaka i ne gajiti bijke na nižim vlažnim površinama.
5. Rđa
Simptomi: gljiva Coleosporium solidaginis. Na naličju lišća javljaju se narandžasto-crvene pustule (uredosorusi). U nekim slučajevima lišća menja boju, postaje žuto i suši se. Prelazni stadijum ove rđe (spermacijski i ecidostadijum) javlja se na nekoliko vrsta borova gde prouzrokuje rđu četina.
Kontrola: retko se javlja tako da nisu potrebne neke posebne mere borbe. Od preventivnih mera treba voditi računa da se Aster ne proizvodi u blizini rasadnika i kultura Pinus vrsta. Tretiranje biljaka u toku vegetacije sumporom, ferbamom ili bakarnim krečom obezbeđuje zadovoljavajuću zaštite. Neki varijeteti su otporni na ovu rđu.
6. Žutilo
Simptomi: mikroplazmatični organizmi. Javljaju se svetlo-žute zone. Ubrzo posle toga lišća postaje potpuno hlorotično. Hloroza se može javiti samo na jednoj strani biljke, dok ostali delovi ostaju zdravi. Napadnute biljke ne venu niti se suše, ali pokazuju jedan čudan vretenast rast koji sprečava njihov pravi razvoj. Najmlađi vrhovi napadnutih biljaka su svetlo-zeleno-žuti (umesto normalne tamno zelene boje). Lišće koje je bilo potpuno razvijeno pre zaraze ne menja boju, ali se žuta boja razvija na dršci i novoobrazovanom lišću. Jedan od veoma čestih simptoma zaraze je i nenormalna produkcija sekundarnih pupoljaka. Takvi pupoljci javljaju se u pazuhu lišća koje je normalno zelene boje i koje je bio zrelo pre nego što je biljka napadnuta. Sekundarni izbojci su uvek etiolirani ili žuti. Biljke koje su zaražene pre zrelosti uvek zaostaju u rastu i postaje zakržljale. Internodije glavne stabljike su znatno kraće, a internodije na sekundarnim izbojcima su spuštenije nego normalne. Cvetne glave su obično patuljaste. Ako do infekcije dođe relativna rano onda biljke ne cvetaju, a ako dođe do zaraze kasnije listova se deformišu i postaje žuto zelenkasti. Koren napadnutih biljaka izgleda normalan, ali je manji nego kod zdravih biljaka. Oboleli listova stoje uspravno umesto da leže ravno i često su deformisani. U istoj starosti peteljke su duže, a listova su kraći i uži nego normalni.
Kontrola: vektori su cikade. Jedan od načina zaštite je da se biljke drže prekrivene zastorima, da bi se spečio kontakt sa insektima. Ukoliko se bolest pojavi sve zaražene biljke treba iščupati i uništiti ili ukloniti iz prostorija i to čim se prvi simptomi žutila pojave.
Нема коментара:
Постави коментар