Amaryllis belladonna
Engleski naziv:- Belladonna lily, naked lady lily, March lily
Srpski naziv:
- amarilis
Opis:
To je lukovičasta biljka sa prečnikom lukovice 5-10cm. Cvetovi su mirišljavi. Cveta nakon što se listovi osuše. Cveta od decembra do marta, ili u aprilu i maju (ako se zasadi u februaru ili martu). Ukoliko se biljka gaji u kući cvetovi traju dve do tri nedelje.
Razmnožavnje:
Pri presađivanju možemo odvajati mlade lukovice i posebno ih posaditi ili se mogu uzgajati iz semena, ali se ono teško nabavlja, a do prvog cvetanja se čeka 6 i više godina. U zimu, najbolje početkom februara ili u rano proleće biljku treba zasaditi plitko u saksiju. Lukovica amarilisa sadi se u saksiju koja mora biti toliko velika da od ivice posude do lukovice ostane razmak 2 do 3 cm. Na dno saksije stavite šljunak ili hidrokulturu i saksiju napunite dobro propusnom zemljom (najbolje mešavinom humusa i perlita). Amarilis zasadite tako da polovina lukovice bude pokrivena zemljom i odmah je zalijte s malo vode. Saksiju držite nedelju dana na tamnom mestu, da bi počeo da se razvija koren, a zatim je premestite na toplo mesto (na 20ºС). Prve nedelje posle sadnje amarilis ne treba zalivati, a posle desetak dana, kada se pojave izbojci dužine 10 cm, biljku zalivajte svaki drugi dan. Saksiju prenesite na svetlo i ne previše toplo mesto (na temperaturu od 15 do 18ºС). Iz lukovice amarilisa prvo će se pojaviti stabljika sa cvetovima, a zatim list. Kada se pojavi cvetni pupoljak, biljku počnite da prihranjujete tečnim đubrivom za cvetnice. Amarilis zalivajte na tri do šest dana, ali sa manjom količinom vode, zemlja ne sme da bude natopljena vodom, jer će doći do truljenja lukovice ili do razvoja gljivica koje će prouzrokovati pegavost lukovice ili lista. Kada biljka procveta potrebno je da je orošavate da bi cvet duže trajao.
Supstrat:
Hranjlivo zemljište, smeša ilovače, komposta i krupnog peska u jednakim razmerama.
Svetlost:
Najbolje raste na svetlom, sunčanom, dobro zaštićenom mestu, najbolje pored zida okrenutog jugu ili zapadu.
Temperatura:
20-25ºС kada se formira iz lukovice i cveta.
Zalivanje:
Kada malo izraste treba početi sa zalivanjem, i to tako što se ispod saksije stavi tacna u koju se doliva voda. Što više raste više je treba zalivati i češće prihranjivati, Kada biljke precvetaju prestajemo da ih zalivamo i ostavimo da se lukovice osuše.
Prihranjivanje:
Od pojave listova do početka cvetanja u vodu dodaemo svake dve nedelje tečno đubrivo.
Presađivanje:
Presađuje se svake treće ili četvrte godine u septembru ili oktobru. Na dno posude stavlja se drenažni sloj (20cm) od peska. Lukovice sadimo na dubinu od 15cm i na rastojanju od 15cm. Na kraju zemljište malo prignječimo i malo zalijemo.
Posebni zahtevi:
Biljka nije otporna na mraz, a ne uspeva ni u područjima sa tropskom klimom jer joj je potreban period mirovanja i suše između rasta listova i formiranja cvetova.Posle precvetavanja odsecite cvetnu dršku na visinu od 10 cm. Lukovice ostavite do proleća na umereno toplom mestu (10 do 15 stepeni), gde ima dovoljno svetlosti. Lukovice iz saksije u maju premestite u baštu, jer će se bolje razvijati. Bitno je da tokom proleća i leta amarilisi isteraju što više listova i da lukovice što više porastu kako bi imale dovoljno energije za naredno cvetanje. Ako nemate baštu, lukovice na proleće presadite u veću saksiju sa bogatim supstratom i držite ih na terasi. U oktobru lukovice izvadite iz bašte i ostavite da se listovi sasuše da bi svi hranjivi sastojci iz listova prešli u lukovicu. Sasušene listove i koren skratite na dužinu od 4 cm, lukovice smestite u kutiju i držite na tamnom i hladnom mestu (gde treba da ostanu najmanje osam nedelja). Ukoliko se lukovice amarilisa tokom cele godine drže u saksiji u kojoj su i cvetale (bez presađivanja), lukovice će se vremenom smanjivati umesto da se povećavaju. Lukovice amarilisa kupljene u cvetu cvetaće tek naredne godine. Kupujte krupnije lukovice sa debljim vratom, da biste dobili obilnije cvetanje.
Savet:
Ukoliko se nalaze na dobro zaštićenom mestu amarilisi mogu i napolju da prezime, gde ih od vlage i mraza štititimo slojem treseta i polietilenskom foljom.
Нема коментара:
Постави коментар