Tsuga canadensis (L.) Carr.

Tsuga canadensis (L.) Carr. – канадска, источна тсуга

Engleski naziv:

• Canadian hemlock

Srpski naziv:

• kanadska, istočna tsuga

Areal:

Rasprostranjena je u hladnijim oblastima Severne Amerike gde raste u raznim tipovima šuma.

Opis:

Drvo koje dostiže visinu do 30m. Krošnja je gusta i piramidalna. Deblo se često grana pri dnu. Kora smeđa, na starijim stablima duboko izbrazdana. Koren plitak i široko razgranat. Mladi izbojci dlakavi. Pupoljci su okrugli, dlakavi i sitni. Četine u dva reda, raščešljane, najšire u donjoj trećini, a vrhu tupe, po obodu fino nazibljene. Na naličju četina ističu se dve bele pruge stoma. Šišarice do 2.5cm duge, na kratkim peteljkama svetlomrke boje, viseće. Može da doživi do 600god.

Supstra:

Najbolje raste na hladnom, vlažnom i dobro oceditom zemljištu.

Svetlost:

Može da raste u potpunoj senci kao i polusenci.

Temperatura:

Može da izdrži od -12°С do 16°С.

Kultivari:

• 'Pendula' – grane izrazito povijene 
• 'Nana' – žbun do 1m visok sa granama koje se horizontalno prostiru 
• 'Globosa' – kruna okruglastog oblika 

Primena:

Kod nas se često sreće kao parkovska vrsta. Dekorativnost dolazi do izražaja kada se gaji kao soliter. Pogodna je za sadnju pored obala vodenih površina. Frme su podesne za travnjake.

Savet:

Treba je saditi na zaštićenom položaju od vetra i jakog sunca.

Episcia cupreata

Episcia cupreata

Engleski naziv:

• Flame violets

Srpski naziv:

• Episcija

Opis:

Razvija visinu do 20cm, a širinu 40cm. Spororastuća vrsta. Cveta dugo, od proleća do jesen. Vrsta je bez mirisa.

Razmnožavanje:

Može da se razmnožava presađivanjem izdanaka koji se javljaju na kraju stolona. Drugi način je peteljkama lista koje se lako oživljavaju. List mora imati peteljku, koja se kao i kod ljubičica, zabode u vlažan pesak i veoma brzo pušta žilice. Najbolje vreme za oživljavanje je maj-jun, 5-6 dana je treba držati u vodi da pusti korenje, pa tek onda posaditi u zemlju.

Supstrat:

Dobro uspeva u smeši svetlog treseta i šumskog humusa.

Svetlost:

Vrsta traži dosta svetlosti, nevno dva sata direktne sunčeve svetlosti. Usled nedostatka svetlosti neće doći do cvetanja. Dobro podnosi i polusenku.

Temperatura:

Minimalne temperature zimi su oko 16ºС, a maksimalne leti oko 25ºС.

Zalivanje:

Najbitnije je u toku leta, svakodnevno i obilno sve dok biljka ne formira novo lišće. Zalivanje se smanjuje u oktobru, tada se vrši na 5-7 dana.

Vlažnost vazduha:

Lišće se ne orošava, pošto dlake suviše zadržavaju vlagu. Upotreba električnog raspršivača je idealna, ako i postavljanje saksije na šljunak koji je vlažan.

Prihranjivanje:

Odgovara tečno đubrivo za zelene biljke koje se dodaje na 15 dana, počev od marta meseca.

Čišćenje:

Ne koristi se sredstvo za sjaj listova. 

Presađivanje:

Potrebna joj je saksija koja je široka i ne previše duboka, pa se presađivanje vrši po potrebi, obično jednom godišnje u februaru.

Posebni zahtevi:

Traži vlažan vazduh pa je najbolje da se uzgaja u ispupčenoj saksiji sa uskim grlom. Treba redovno uklanjati suvo i oštećeno lišće. Biljka lako trune na delu između korena i stabljike, laka je za uzgajanje.

Životni vek:

U enterijeru može da opstane od 6 meseci do 3 godine.

Štetočine i bolesti:

Česte su bele mušice i biljne vaši. Preventivno se koristi insekticid.

Vrste i varijeteti:

• Episcia cupreata `Cleopatra` - sa lišćem ružičaste bje po ivici
• Episcia cupreata `Silver Queen` - lišće srebransto zeleno
• Episcia cupreata `Acajou` - sa lišćem purpurne boje
• Episcia cupreata `Metallica` - lišće sa srebrnim trakama posredini

Biljke pratilice:
Koristi se zasebno.
Savet:
Sa godinama biljka postaje manje lepa, treba je obnavljati svake godine.

Laurus nobilis L.

Laurus nobilis L.

Engleski naziv:

• bay laurel, sweet bay, bay tree, true laurel, Grecian laurel, laurel tree, laurel

Srpski naziv:

• lovor
  

Areal:

Od prirode je rasprostranjena u Sredozemlju, kod nas u Primorju.

Opis:

Dvodomo zimzeleno niže drvo (do 15m visine) ili žbun (do 7m visine). Stablo je u donjem delu bez grana, a krošnja može biti različitog oblika. Kora je tamnosiva, bez sjaja, gltaka. Listovi su prosti, spiralno raspoređeni, duguljasto eliptični, sa oba kraja zašiljeni, kožasti. Po obdu su talasasti, goli, sa lica tamnozeleni i sjajni, sa naličja mat svetlozeleni.  Cveta februara - juna. Plod jednosemena crna bobica. Dozreva u jesen. Ima plitak korenov sistem.

Supstrat:

Zemljište treba da je dobro ocedito.

Svetlost:

Zahteva polusenovita mesta.

Temperatura:

Može da podnese temperature ispod 20°C, ali ako postoji mogućnost bolje je na neki način je zaštititi ili uneti u kuću tokom zimskog perioda.

Prihranjivanje:

Tokom prve dve godine biljku treba đubriti spororazlažućim đubrivom.

Orezivanje:

Vrši se u jesen. Mogu da se dobiju raznovrsni oblici i iz tog razloga je ova biljka pogodna za živu ogradu.

Nephrolepis exaltata

Nephrolepis exaltata

Engleski naziv:

• Boston fern, sword fern

Etimologija:

• lestvičasta paprat

Opis:

Zimzelena biljka sa visećim rizomom, koji obrazuje brojne ljuspaste stolome. Efektna u visećim korpama. Obično se sadi u saksije veličine 12cm. Rast se udvostruči za godinu dana. Biljka je bez mirisa. 

Razmnožavanje:

Uproleće posaditi male biljčice što se stvaraju u bokoru. One će se zakoreniti uz ivicu saksije. Klijalište nije potrebno.

Supstrat:

Najbolje je tresetni kompost.

Svetlost:

Zahteva dosta svetlosti, ali ne direktnu. Leti ne sme biti na direktnom suncu.

Temperatura:
Ova vrsta ne podnosi temperature ispod 12ºC. Ukoliko liše požuti i listovi počnu da otpadaju, to može biti prouzrokovano nedovoljnim zalivanjem, nedovoljnom količinom svetlosti ili je biljci potrebna ishrana. Zimi je najbolje od 14-15ºC. Ako se drži na niskoj temperaturi treba je držati suvo, zalivati jednom nedeljno. Leti se drži na temperaturi od 18-21ºC. ne godi joj temperatura iznad 24ºC, ako vazduh nije veoma vlažan. Ne pogoduje joj ni suv ni pretopao vazduh, treba je držati dalje od plinske vatre i promaje, jer to može uništiti biljku.
Zalivanje:
Ukoliko je redovno zalivanje uspeva i u uslovima smanjene vlažosti vazduha. Treba je držati uvek vlažnom pri niskim temperaturama. Leti je treba zalivati 2-3 puta nedeljno, a zimi barem jednom nedeljno, najbolje kišnicom.
Vlažnost vazduha:
Poželjno je biljke svakodnevno prskati vodom u kojoj nema kreča što nije uvek moguće. Ako je biljka u saksiji, staviti je na mokre kamenčiće. Ako je u visećoj korpi treba je svakodnevno prskati.
Prihranjivanje:
Leti se dodaje tečno hranivo svakih 14 dana. To pogoduje snažnom rastu.
Čišćenje:
Prskanje održava biljku čistom. Ne sme se prskati sjajem za lišće.
Posebni zahtevi:
Neki ne preporučuju orošavanje biljaka kapljicama vode jer se voda može zadržavati na listovima i prouzrokovati trulež.
Životni vek:
Ova biljka ume da traje godinama, ali može iznenada umreti bez posebnog razloga. U prostoru sa suvim vazduhom imaće kraći život.
Vrste i varijeteti:

• 'Bostoniensis' – to je sitan kultivar iz koga su danas izvedeni mnogi. Listovi su lučno savijeni, dužine od 90-120cm
•  'Fluffy Ruffles' – visine oko 30cm, sa kovrdžavim, tamnozelenim listovima
• 'Tiger' – listovi sa žutim i bledozelenim šarama
• 'Whitmanii' – listovi su višestruko perasti sa nazubljenim sitnim listićima

Biljke pratilice:

Male i srednje biljke pogodne su za mešane nasade u raznim posudama i žardinjerama. Velike biljke su najlepše pojedinačno.

Hrizantema - biljka sreće i radosti

Naziv roda potiče od grčke reči "chrysos" što znači zlato i "anthemon" što znači cvet. Hrizantema predstavlja biljku koja je još od davnina poznata narodu Kine i Japana i zauzima veoma značajno mesto u njihovoj kulturi. Po kineskom predanju osoba koja pije vodu sa izvora ili potoka oko koga rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje. Čak se veruje da rosa sa cveta hrizanteme produžava život. Značaj hrizanteme je bio toliki da se čak i jedan stari kineski grad dobio naziv po njima tzv. "grad hrizantema". U Japanu je prva izložba hrizantema održana 610.god, kada je proglašena za nacionalni cvet i simbol Sunca, kao i simbol carske porodice i najvišeg odlikovanja. Zlatni cvet sa 16 duplih laticanalazi se na grbu japanske imperatorske porodice, a ponekad zamenjuje i zvanični državni grb - na kovanicama, pečatima i nekim dokumentima.  Svake jeseni se u Japanu slavi "Festival hriznatema" ili "Praznik sreće". Ranije su svake godine devetog dana devetog meseca po mesečevom kalendaru u imperatorski dvorac zvani gosti kako bi se častili vinom od hrizantema, slušali muziku, pisali stihove u čast hrizantema i uživali u njima. 

Za razliku od Kine i Japana, gde hrizantema simbolizuje dug život i sreću, u drugim zemljama ovaj cvet se vezuje za smrt zato sto cveta u vreme godišneg spomena na mrtve.  

Od nekih vrsta belih i žutih hrizantema u Aziji (Kina, Japan, Koreja) pravi se čaj, koji se smatra lekovitim, i koji je veoma prijatnog ukusa i mirisa.

Drevna japanska legenda govori kako je davno živela jedna žena koja je ostala bez muža i koja je naporno radila kako bi deci obezbedila hranu i obuću. Ali koliko god se trudila nikako nije mogla da zaradi dovoljno, odeća njene dece se sastojala iz zakrpa, jedva se držala na njima.

Jedne hladne, zimske noći nije imala dovoljno hrane kojom bi nahranila decu i kada su gladna deca zaspala ona je, uplakana, rešila da potraži bilo kakvu pomoć. Kada je otvorila vrata, iz hladne zimske noći čuo se glas – Hladno mi je i gladan sam, molim te pomozi mi, pusti me unutra. Uvela je u kuću mršavog mladića i dalja mu poslednje mrve hrane koju je imala znajući da ujutru nema čime da nahrani decu. Ustupila mu je svoj krevet i pokrila ga svojim ćebetom a onda krenula ka hramu da se pomoli i nađe neku pomoć. Bila je toliko gladna i iscrpljena da se onesvestila na ulazu u hram.

Kada se probudila i vratila kući, mladića kome je ustupila svoj krevet. Istrčala je napolje i tek onda u snegu primetila tragove. Iz svakog traga rastao je mali buketić prekrasnih hrizantema. Tog trenutka, shvatila je da je prethodne noći posetio anđeo.

Od tog dana, siromaštvo i beda su bili davna prošlost, majka je gajila decu prodajući predivne hrizanteme a car je, impresioniran ovim cvećem poslao poklone za nju i njenu decu. Zahvaljujući dobrom anđelu, oni nisu više bili siromašni a majka je svoju decu vaspitavala da gaje ljubav i saosećanje prema drugim ljudima.


http://uredjenjestana.com/440/feng-sui-biljke-kao-simbol-rasta-i-srece-2-deo/
http://tetka.rs/2012/08/legenda-o-hrizantemama/

Chrysanthemum indicum

Chrysanthemum indicum

Engleski naziv:

• Mums, chrysanths

Srpski jezik:

• Hrizantema

Opis:

Raste kao žbun od 40-110cm, zavisno od sorte. Brzorastuća vrsta. Cveta od septembra do decembra. Biljka je blagog miris.

Razmnožavanje:

Razmnožavaju se u februaru pomoću vršnih reznica sa stabljika roditeljskog stabla. Drugi način je semenom, ali samo u svrhu selekcije.

Supstrat:

Koristi se bogato zemljište sastavljeno od baštenske zemlje i humusa, uz dodatak pregorelog stajnjaka.

Svetlost:

Da bi cvetovi procvetali moraju biti izloženi jakom direknom suncu u kratkom vremenskom periodu.

Temperatura:

Maksimalne letnje temperature koje podnosi su oko 16ºС, a minimalne zimske su oko 3ºС.

Zalivanje:

Treba zalivati tako da se supstrat održi vlažnim. Suvise vode šteti hrizantemi.

Vlažnost vazduha:

Ne podnosi suv vazduh. Potrebno je da se saksija postavi na slohj vlažnog šljunka. Listove ne treba orošavati jer je osetljiva na gljivična oboljenja.

Prihranjivanje:

U toku vegetacionog perioda biljku treba prihranjivati tečnim đubrivom na svakih 15 dana.

Presađivanje:

Starije biljke treba presaditi u martu.

Orezivanje:

Da bi se dobilo obilnije cvetanje mladu biljku treba orezati na 25cm visine. Na svakoj grani se ostavlja onoliko grančica koliko cvetova želimo.

Posebni zahtevi:

Ukoliko želimo duže cvetanje potrebno je da biljka boravi u prostoriji gde je temperatura između 12-15ºС.

Životni vek:

Biljke se uglavnom odbacuju posle cvetanja osima ako ne prezime u hladnoj prostoriji.

Štetočine i bolesti:

Podložna je napadu belih mušica, crvenih paukova i biljnih vaši.

Vrste i varijeteti:

Postoje stotine varijeteta koje se prodaju bez naziva. Dele se na:

• kineske hrizanteme - najstarija grupa, različite forme i varijeteti
• japanske hrizanteme - sa punim cvastima
• krupnocvetne hrzanteme - gaje se za rezano cveće
• dekorativne hrizanteme - dobijaju se selekcijom
• sitne cvetne hrizanteme - dobijaju se selekcijom malih hrizantema

Biljke pratilice:

Zasebno se gaje.

Savet:

Kada se kupuju, treba obratti pažnju na pupoljke, treba boja da se nazire. Ukoliko su pupoljci skroz zatvoreni postoji mogućnost da se ne otvore.

P.S. ovaj tekst se odnosi na hrizanteme koje se gaje kao saksijske biljke.

Род Davallia

Род Davallia

Engleski naziv:

• deersfoot fern, hare's foot fern

Srpski naziv:

• zečija šapa

Razmnožavanje:

Lako i brzo se razmnožavaju deljenjem. 

Supstrat:

Biljke treba posadi u supstrat na bazi treseta koji dobro drži vodi. 

Svetlost:

Za uspešan razvoj je treba postaviti na polusenovito mesto. Ne treba ih izlagati direktnom suncu, jedino ako se postepeno navikavaju. Mogu da se uzgajaju i pod veštačkim svetlom.

Zalivanje:

Voli dosta vodu pa je leti treba češće zalivati, dok u zimskim mesecima zalivanje treba smanjiti. Smanjenim zalivanjem redukuje se porast lisne mase pa dekorativnost rizoma dolazi do izražaja. 

Temperatura:

Zimska temperatura ne sme biti niža od 10ºС.

Prihranjivanje:
U toku vegetacije treba prihranjivati slabim tčnim đubrivom.

Štetočine i bolesti:

Ne napadaju je često. Zbog vlažnosti supstrata mogu se pojaviti gljivične boleti i razne truleži. Iz tog razloga pre svakog zalivanje treba pustiti da se površinski sloj supstrata lagano prosuši ili zalivati u tanjirić.

Savet:

Pogodne su za primenu u visećim korpama. Naručito je efektno ako se posade u posudama u kojima ima dovoljno prostora za razvoj rizoma koji se prepliću na površini supstrata. Sa godinama ova biljka postaje lepša pa je nije poželjno često deliti.

Pseudotsuga glauca

Pseudotsuga glauca Mayr.

Srpski naziv:

• plava duglazija

Areal:

Poreklom iz zapadnih oblasti Severne Amerike, obuhvata centralni deo Stenovitih planina, na jugu do Sijera Madre u Meksiku, a na severu do Britanske Kolumbije.

Opis:

Drvo ostiže visinu do 45m. Grane su uperene prema vrhu. Grančice su maljave. Četine su usmerene prema vrhu grančice, nejasno raščešljane. Kraće su i deblje u odnosu na duglaziju, plavičastozelene, rastrljane mirišu na terpentin. Šišarice duge oko 5cm.

Zahtevi:

Bolje podnosi hladnoću i suvlja staništa u odnosu na običnu duglaziju. Raste sporije i osetljiviji je prema bolestima u odnosu na običnu duglaziju.

Cyclamen persicum

Cyclamen persicum

Engleski naziv:

• Persian cyclamen

Srpski naziv:

• persijska ciklama

Opis:

Gomoljasta biljka koja formira okruglasti bokor. maksimalna visina koju dostže je 30-38cm, zajedno sa cvetovima. Cveta od novembra do marta. Sama osnovna vrsta ima opojan miris.

Razmnožavanje:

Iz semena koje se leti sadi u malu posudu, pri temperaturi od 13-16ºС. Stari gomolj se može deliti nakon uvenuća listova.

Supstrat:

supstrat treba da sačinjavaju humus od lišća, peskovita zemlja i treset u jednakom odnosu.

Svetlost:

Pogoduje im dosta svetlosti, ali se moraju zaštiti od direktnog sunca. Najbolje cvetaju kada su okrenute ka istoku.

Temperatura:

Najbolje je da danju bude temperatura oko 7-15ºС, a noću 5ºС. Bolje ih je držati u hodniku ili spavaćoj sobi, nego u dnevnoj.

Zalivanje:

U toku cvetanja se zalivaju svaka dva dana. u suštini humus treba da se potpuno osuši do sledećeg zalivanja. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne u vodi. Kada počnu da se pojavljuju novi listovi treba intezivnije zalivati.. Za zalivanje treba koristiti meku vodu ili kišnicu.

Vlažnost vazduha:

Sve dok je temperatua u prostoriji ispod 15ºС, ciklama se zadovoljava sa vlažnošću. Ukoliko je temperatura veća saksija se postavlja na mokre kamenčiće. Ne sme se orošavati kapljicama vode.

Prihranjivanje:

U toku cvetanja biljci treba dodavati sa vodom tečno đubrivo na svakih 14 dana.

Čišćenje:

Lišće se čisti mokor četkicom, nikako krpom.

Presađivanje:

Ukoliko se biljka ne zadržava posle cvetanja nepotrebno je da se presađuje. Ukoliko se zadržava posle perioda mirovanja se može presaditi u dosta usku saksiju.

Orezivanje:

Biljku treba očistiti od žutih i uvelih listova.
Posebni zahtevi:
Potrebno je da stoji u hladnom prostoru, sa visokim stepenom vlažnosti vazduha. Gomolj da viri iz zemlje. Biljka uglavnom propada oko Nove godine. 

Životni vek:
U dobrim uslovima traje nekoliko godina. Što je biljka starija cvetovi su manji. Trajnost rezanog cveta u vodi je 7-10 dana.

Štetočine i bolesti:
Česta su gljivična oboljenja koja se ogledaju u mlitavosti stabla.

Vrste i varijeteti:

• Cyclamen persicum `Splendens` - cvetovi tamnocrvene boje
• Cyclamen persicum `Album` - cvetovi bele boje
• Cyclamen persicum `Magnificum` - cvetovi beli sa crvenim šarama
• Cyclamen persicum `Giganteum` - cvetovi krupni
• Cyclamen persicum `Violaceum` - cvetovi ljubičasto crvene boje

Biljke pratilice:
Najbolje uspeva kao zasebna biljka. 

Savet:
Treba je prilagođavati na uslove enterijera.