Zelkova carpinifolia

Zelkova carpinifolia K. Koch. 

Syn. Z. crenata Spach

Engleski naziv:

Caucasian zelkova, Caucasian elm, zelkova

Srpski naziv:

kavkaska zelkova
Areal:
Kavkaz

Opis:
Jednodomo listopadno drvo visine do 25m. Krošnja je izduženo jajasta. Kora je siva i glatka, a kod starijih primeraka se tanko ljuspa. Pupoljci su sitni na tankim, dlakavim grančicama. Listovi su prosti, spiralno raspoređeni, eliptično izduženi, po obodu nazubljeni. Lice lista je glatko i tamnozeleno, a naličje je dlakavo duž nerava. Cvetovi su jednopolni ili dvopolni. Dvopolni cvetovi su pojedinačni u pazuhu listova. Cveta sa listanjem (april - maj). Plod je orašica koja je okruglasta i zelenkasta, sa četiri rebra. Plod dopzreva avgust - oktobar. Doživi 300god.

Razmnožavanje:

Razmnožava se semenom, položenicama, reznicama i kalemljenjem na brest. Daje obilne korenove izdanke.

Supstrat:

Traži vlažno i plodno zemljište. 

Svetlost;

Vrsta senke.

Primena:

Drvo je dobrog kvaliteta, skoro prevazilazi hrast. Može da se sadi u vidu solitera i u manjim grupama. Dobro vezuje zemljište.

Savet:

Raste brzo i obrazuje moćan korenov sistem.

Celtis tournefortii

 Celtis tournefotii Lam. 

Syn. C. orientalis Mill.

Engleski naziv:

oriental hackberry

Srpski naziv:

žuti koprivić
Areal:
istočno Sredozemlje i Mala Azija

Opis:
Listopadno drvo visine do 10m. Kora debla je glatka i tanka, siva. Mlade grančice su gole. Listovi su do 7cm dugi, šroko ovalni, pri osnovi zaobljeni ili srcasti, nesimetrični, ušiljenog vrha. Sa naličja listovi su plavkasti ili sivozeleni, često slabije dlakavi. Plodovi su žućkasti. Koštica je glatka i bela. 

Razmnožavanje:

Razmnožava se semenom i vegetativno.

Supstrat:

Može da raste na vrlo krševitim i kamenitim terenima. 

Svetlost;

Vrsta polusenke i svetlosti.

Savet:

Vrsta otporna prema suši. Sporog je rasta, ali ima dug životni vek.

Celtis occidentalis

Celtis occidentalis L. 

Engleski naziv: 

nettletree, sugarberry, beaverwood, northern hackberry, American hackberry.

Srpski naziv:

američki koprivić, bođoš
Areal:
istočna i srednja Severna Amerika

Opis:
Jednodomo lstopadno drvo visine do 35m. Krošnja je široko jajasta. Pupoljci su sitni, trouglasti i smeđi, sa prileglim vrhom. Listovi su prosti, spiralno raspoređeni, ovalni ili izduženo jajasti, po obodu testerasti. Lice lista je glatko, dlakavo i svetlozeleno, a naličje svetlije, golo ili dlakavo duž nerava. Vrh lista je zašiljen. Cveta zajedno sa listanjem. Plod je koštunica, okruglasta, tamno smeđe crvena ili tamnopurpurna. Dozreva krajem avgusta. 

Supstrat:

može da raste na zaslanjenim zemljištima

Svetlost:

heliofilna vrsta

Primena:

Ova vrsta se uglavnom upotreblljava za soliternu sadnju ili grupe. Vrsta nije pogodna za drvorede jer često obrazuje nepravilnu krošnju.

Savet:

Raste brzo. Vrsta je otporna na sušu i gradske uslove. Vrsta otporna na mraz.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%92%D0%BE%D1%88

Celtis australis

Celtis australis L. 

Engleski naziv: 

the European nettle tree, Mediterranean hackberry, lote tree, honeyberry

Srpski naziv:

koprivić, košćela, bođoš
Areal:
južna Evropa, Sredozemlje, Mala Azija i Kavkaz

Opis:
Jednodomo listopadno drvo visine do 20m, a prečnik stabla preko 1m. Krošnja je široko jajasta. Pupoljci su kupasti, malo odstojeći, postavljeni dvoredno na grančicama koje su u mladosti dlakave. Listovi su prosti, spiralno raspoređeni, izduženo jajasti, asimetrični. Po obudu su oštro testerasto nazubljeni. Lice lista je malo hrapavo, a naličje meko dlakavo i sivozeleno. Vrh lista je dugo zašiljen, a osnova je klinasta. Na liski se ističu tri nerva koja polaze od osnove lista prema vrhu. Cvetovi su u cvastima, dvopolni u gornjem delu, a u donjem delu su samo muške cvasti. Cveta sa listanjem (april-maj). Plod je okruglasta koštunica, crvenkasto smeđa, jestiva (slatkog ukusa). Koštunice su na peteljkama, dozreva u avgustu. Sporog rasta. 

Primena:

Ima kvalitetno drvo koje se upotrebljava u kolarstvu, rezbarstvu, za muzičke instrumente, sportske sprave i td. Vrlo je pogodan za pošumljavanje i poljozaštitne pojaseve. Kao dekoratvna vrsta kod nas se vrlo često sreće kako u parkovima tako i drvoredima. 

Savet:

Kserotermna i heliofilna vrsta.

Ulmus canescens

Ulmus canescens Melville. 

syn. U. procera Salisb.

Engleski naziv:

Hoary Elm, grey elm, grey-leafed elm

Srpski naziv:

dlakavi poljski brest
Areal:
Prirodni areal se proteže kroz zemlje centralnog i istočnog Mediterana, od južne Italije, Sicilije, Malte, Krita, Rodosa, Kipra i Turske, do krajnjeg juga Izraela, gde se smatra retkom i ugroženom vrstom.

Opis:

Jednodomo listopadno drvo visine do 25 (30)m sa jako razvijenim korenovim sistemom. Listovi kratkorasta nepravilno eliptični i kraće zašiljeni nego kod poljskog bresta. Lice lista je golo i glatko, ređe hrapavo, a naličje je gušće ili ređe dlakavo, sa čupercima u pazuhu nerava. Obod lista je dvostruko ili prosto testerast. Peteljka lista je obično dlakava. Seme je u središtu ploda.

Ulmus minor

Ulmus minor Mill. 

syn. U. carpinifolia Gled.

       U. glabra Mill.

Engleski naziv:

the field elm

Srpski naziv:

poljski brest, gololisni poljski brest, plutasti brest
Areal:
srednja, južna i zapadna Evropa, severna Afrika, Mala Azija. Severna granica ide do Engleske, Estonije i centrlanog Urala. Težište areala je srednja Evropa.

Opis:

Jednodomo listopadno drvo visine do 30m. Krošnja je široka sa skoro horizontalnim granama. Pupoljci su smeđi, izduženo kupasti. Listovi su prosti, spiralno raspoređeni, debeli, grubi, po obodu dvostruko testrasti. Lisna osnova je asimetrična. Lice lista je golo i glatko, a naličje je uglavnom golo ili sa čupercima u pazuhu nerava. Cvetovi su dvopolni, sedeći u pramenovima, na prošlogodišnjim grančicama, crvenkaste boje. Cveta pre listanja, mart-april. Plod je pljosnata krilata orašica. Seme se nalazi bliže gornjem obodu krila. Urez sa vrha krioceta dopire do semena. Sazreva maj-jun. Ima moćan, srcast korenov sistem. Žile daju više izdanaka nego kod drugih vrsta brestova. Vrsta brzog rasta.

Supstrat:

Zahteva mineralna, bogata, sveža i duboka zemljišta. 

Savet:

Neotporan je prema holandskoj bolesti brestova.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82

Ulmus pumila

Ulmus pumila L. 

Engleski naziv: 

the Siberian elm

Srpski naziv:

sibirski brest
Areal:
istočni Sibir, severna Kina, Turkestan

Opis:
Jednodomo listopadno drvo visine do 10m. Krošnja je okruglasta sa tankim perifernim grančicama. Kora je brazdasto ispucala, a pupoljci su sitni, tamno smeđi. Listovi su prosti, spiralno raspoređeni, kožasti, na kratkim peteljkama. Po obodu su manje više prosto testerasto nazubljeni. Lisna osnova je skoro simetrična. Lice lista je tamnozeleno, a naličje je svetlije. Cveta pre listanja (februar - mart). Plod je pljosnata krilata orašica. Seme se nalazi na sredini krioceta. Dozreva april - maj. U mladosti je brzog rasta.

Razmnožavanje:

razmnožava se semenom

Supstrat:

Skroman je u zahtevima prema zemljištu, može da podnese i znatnu količinu soli.

Svetlost:

vrsta svetla

Primena:

Veoma je podesan za poljozaštitne pojaseve u sušnim regionima.

Savet:

Otporan je na sušu, dobro podnosi gradske uslove, orezivanje i presađivanje. Otporan je prema holandskoj bolesti i ne daje korenove izdanke.